Izvor: Politika, 21.Maj.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupanje na otvorenom
Izvorište je otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to sasvim slučajno. Istraživane su naslage uglja, a neočekivano je izbila voda
Jeste da u Srbiji postoji oko hiljadu mineralnih i termomineralnih izvora i da bi banje izgrađene na njima donele poprilične prihode u turizmu – za sada gosti mogu da biraju tek neko od 40 postojećih lečilišta. Mada pitanje je da li bi se u svakom od njih baš lepo proveli. Banja „Ždrelo”, u podnožju Homoljskih planina, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedanaestom kilometru puta Petrovac na Mlavi – Žagubica, još „jedna je kap u moru” koja je, pre izvesnog vremena, počela da koristi ono što priroda nudi.
Izvorište je slučajno otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to tako što su 1986. na tom terenu istraživane naslage uglja, a neočekivano je izbila voda. Pušila se i mirisala je na pokvarena jaja. Kada su urađene analize, pokazalo se da je njena temperatura između 38 i 40 stepeni Celzijusovih i da je bogata sumporom. Ustanovljeno je da pomaže u lečenju psorijaze i drugih kožnih oboljenja i bolesti lokomotornog aparata, kao što su zapaljenjski i degenerativni reumatizam, a ublažava i posledice trauma i stanja posle preloma kostiju i hirurških intervencija na koštano-zglobnom sistemu. Osim toga, bakteriološki je ispravna, pa je ohlađena mogla i da se pije i izuzetno je prijala onima koji su patili od gastritisa.
I zimi toplo
Tu gde je bila bušotina postavili su jednu široku cev debljine ruke odraslog čoveka iz koje je neprekidno šikljao jak mlaz. Izmereno je da pod prirodnim pritiskom isteče oko 40 litara u sekundi. Uzalud sve. Ogromna količina termomineralne vode oticala je u okolne njive.
Nemajući kud drugde, ljudi su se, kao pačići, brčkali u jezercetu koje se stvorilo oko te cevi, pokraj samog puta, što u kupaćim kostimima, što u običnom donjem vešu, ne hajući za one što tuda prolaze i zagledaju iz automobila. A, onda se, napokon, neko setio da te potencijale iskoristi na pravi način. Dragiša Milojević, nekadašnji gastarbajter, rodom iz okoline Jagodine (inače vlasnik firme koja se bavi proizvodnjom i distribucijom tehničkih gasova na području Srbije), odlučio je da kupi parcelu i kapital, koji je sa porodicom stekao u Švajcarskoj, uloži baš ovde.
– Počeo je od jednog skromnog bazena i malog restorana, a evo, nakon samo nekoliko godina, stvorio je čitav kompleks. Sada ima sedam bazena sa podvodnim sistemom za masažu. I pored toga što je ugrađen prelivni sistem i jedna količina stalno otiče, a nova dotiče, svi bazeni se uveče redovno prazne, dezinfikuju, i do jutra, uz pomoć pumpi koje podižu protok vode na 100 litara u sekundi, opet pune novom vodom. Posebna atrakcija je zimsko kupanje u otvorenim bazenima dok napolju pada sneg, koji su sa zidanim objektom povezani takozvanim providnim toplim tunelom, tako da posetioci mogu da prelaze iz jednog u drugi, a da ne izlaze iz vode i da rizikuju da se prehlade – ističe menadžerka Lidija Milošević.
Nedavno je pušten u rad i tobogan a inače to je akvapark koji radi tokom čitave godine sa istom temperaturom vode, na otvorenom. Prema rečima naše sagovornice, osim tople vode tu je i lekovito blato, mali bazen sa slanom vodom, džakuzi kade, sale za masažu, saune, solarijum... Pored već postojećeg hotela u toku je izgradnja još jednog sa četrdesetak soba, koje će se, kao i sve ostalo, grejati toplom vodom koja stiže sa dubine od blizu dvesta metara, dodaje Miloševićeva.
Zbog krova – zamak
Banja „Ždrelo” je od Beograda udaljena 130 kilometara, a biće još „bliže” kada se izgradi bolji put kojim se do nje stiže. Kompleks je zvanično otvoren decembra 2009. godine, a osveštao ga je episkop braničevski Ignjatije. Prošla, 2010. godina bila je prva prava turistička godina, pa nije zameriti što se neke stvari oko organizacije još uvek u hodu rešavaju.
Jedino arhitektura hotelskog zdanja svima „bode” oči. Kao svuda, i banje u Srbiji bi trebalo da budu odraz naše kulture i oličenje našeg društva. Otkud onda zamak usred Homolja? Menadžerka objašnjava da je bilo dosta arhitekata i građevinaca koji su danima raspredali da li da krov bude ovakav, te onakav, pa je u jednom trenutku Dragiša Milojević „presekao” i rekao – krova neće ni biti. To je za sobom povuklo i ostale detalje. A, možda se taj stil i uklapa u okolinu, s obzirom na to da se u blizini mogu videti bedemi i kule koji su preostali od srednjovekovnog grada Ždrelo. Ali, u ovom slučaju arhitektura je manje važna u odnosu na sadržaj koji se nudi. Svuda u svetu banje su popularne pre svega kao mesta za relaksaciju duše i tela, a mi ih se setimo samo kad nas nešto zaboli.
----------------------------------------------
Uz turizam i kultura
Banja je dobila naziv zbog svog položaja, jer se nalazi na samom ulazu u Gornjačku klisuru, neopisive prirodne lepote. U blizini se nalaze značajni kulturno-istorijski spomenici i manastiri homoljskog kraja. Najpoznatiji je manastir Gornjak, čuven po pećkoj isposnici. Podigao ga je knez Lazar Hrebeljanović, krajem 14. veka. Nadomak banje su i manastir Vitovnica i ostaci srednjovekovnih crkava Mitropolija, Reskovica i Blagoveštenje, kao i očuvani delovi srednjovekovnog grada Ždrelo, jednog od značajnijih spomenika Srbije. Ostaci njegovih kula i bedema vidljivi su na nekoliko lokaliteta na obali reke Mlave. Prilikom posete banji „Ždrelo” u turističko razgledanje homoljskog kraja svakako treba uključiti i ovu baštinu.
Dana Stanković
objavljeno: 22.05.2011.
