Izvor: Glas javnosti, Beta, 30.Okt.2009, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kud vi okom, Željko skokom
Dobre ideje svi kopiraju, pa tako i Loznica ovih dana dobi svog potrčka - čoveka koji će za svaku mušteriju koja je spremna da odvoji nekakvu crkavicu za tu uslugu po pozivu odmah nabaviti određenu stvar. Preduzimljivi Željko Polić (30) dosetio se da bi ovim poslom mogao porodici da obezbedi egzistenciju. Koristi mobilni telefon, automobil i bicikl, pa mu osim volje i truda za obavljanje ovog posla ništa drugo i ne treba. Supruga Maja mu je, inače, predložila ovaj posao, za koji mu ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << drugo ne treba do nešto novca u novčaniku, potrebnog za kupovinu namirnica.
- Ovaj posao u Loznici pre mene nije radio niko, a odmah donosi novac - priča Željko, u Loznici poznatiji po nadimku Kobra, i dodaje da je za mesec dana od kako je krenuo sa firmom „Potrčko“ uglavnom bilo poziva za uplatu računa, nabavku cigareta, hleba, mleka, kafe, voća, piva...
Za svaki račun Željko dobije po 100 dinara, a ponekad se desi da zadovoljna mušterija ostavi još i bakšiš. Za narudžbinu veću od 1.000 dinara, prvo dođe kod mušterije kako bi uzeo novac, pa onda odlazi u kupovinu. Kaže, nije mu teško, jer već godinama kupuje po prodavnicama i pijacama, pa se lako snalazi. Radi od sedam ujutro do 21 sat uveče, a mušterije ga najčešće zovu izjutra. Potrebno mu je do 30 minuta da usluži mušteriju. Najviše mu se javljaju gosti kafića, kad im ustrebaju cigarete, ali i vlasnici radnji za uplatu računa... Bilo je, kaže, i dosta nabavki piva za porodična slavlja...
Iako je bilo dana kada nije bilo poziva, Željko je ipak zadovoljan, jer smatra da je ovo kratak period da bi svi ljudi u Loznici saznali za njega. Zato će ovih dana iskoristiti i svoje drugo zanimanje - letenje paraglajderom, da iz vazduha izbaci flajere na kojima građane obaveštava o broju telefona na koji ga mogu pronaći. Kada posao krene, planira da zaposli svoje drugare iz paraglajding kluba, kojima je takođe posao neophodan. Završio je srednju tehničku školu u Loznici, ali je u struci radio tek jedno kratko vreme, u lozničkoj građevinskoj firmi „Zidar“. U međuvremenu je bio i planinar, speleolog, hvatač zmija, taksista, maser, zubni tehničar... Pošto je u vojsci bio padobranac, svoje letačko znanje iskoristio je za paraglajding. Letenje mu, međutim, donosi samo duhovno zadovoljstvo, a kućna dostava trebalo bi da popuni rupe u porodičnom budžetu.
