Izvor: Glas javnosti, 23.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz „s“ krivinu 140 na sat
Jedno je pratiti reli okom kamere, pa makar ona bila i na prednjoj haubi, sasvim drugo sesti desno od šampiona, na suvozačko sedište i onda ludom brzinom, skoro ne dodirujući asfalt, proći nekoliko kilometara Tarom, deonicom kojom se nekada na Ju-reliju, a sada Srbija reliju voze brzinski ispiti! Posle tih nekoliko kilometara neverovatnog iskustva, ispostavi se kako je istina da Mikica Vesnić ima gen šampiona, njegov otac je Milun Vesnić, jedan od najslavnijih srpskih automobilista svih vremena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da je istina da je Mikica neverovatno talentovan, neverovatno utreniran, ali i još nešto - za ono što mlađi Vesnić radi na stazi treba imati i srce i to - ogromno i još ponešto...
Prolaz kroz „S“ krivinu na Tari i to na nizbrdici koja se posle samo nekoliko desetina metara završava „laktom“ i to - na dva točka, a to se u „hondi“ od 230 konja sasvim lepo oseti, nije lako rečima opisati. Taj trenutak treba doživeti i osetiti... Trenutak u kome Mikica Vesnić, pri brzini od 140 kilometara na sat, kompjuterski precizno, u delu sekunde koriguje putanju vozila u trenutku kada zadnji kraj „honde“, učini se početniku, neumitno beži sa druma, a onda neverovatnom koordinacijom pokreta izvuče vozilo, a zatim se strmoglavi u sledeću još oštriju krivinu...
Pa onda, na kraju staze još kaže:
„Sada sam vozio sto odsto sigurno, na reliju, na brzinskom ispitu vozi se 40-50 odsto jače!“
Kako to iz kabine izgleda, treba videti i doživeti, tek, reporteru Glasa su prekjuče, kada je posle probne vožnje iz kabine izašao napolje, kolege skrenuli pažnju da je - bled kao krpa, da u licu nema kapi krvi...
- Strah se kod nas vozača drugačije manifestuje. Posebno na brdskim trkama ima dosta rizičnih situacija i tada prvenstveno razmišljamo kako da se izvučemo, da ostanemo na stazi, i kad sve to prođe, često ti nije jasno kako si se izvukao. Uglavnom, sve se dešava brzo, munjevito, nema vremena za strah i za razmišljanje, reaguješ kako si naučen, utreniran, a sve to dolazi sa vremenom, sa iskustvom, sa rutinom, a strah - to se oseti na kraju, kad sve prođe, kad u glavi počneš da vrtiš film trke - kaže sam Vesnić i dodaje da je osećaj straha kod onih koji nisu navikli na takve brzine, takve uslove sasvim prirodan.
U dugoj karijeri vozača na brdskim i kružnim stazama Vesnić je, nastavlja, imao niz teških situacija, izletanja sa staze, prevrtanja, ali je, kaže, na svu sreću i uz Božju pomoć sve to prošao bez težih povreda.
- Prošle godine na reliju, kad sam izleteo sa staze, još tokom prevrtanja uspeo sam da ugasim motor automobila. U takvim situacijama, čovek se bori do kraja da ostane na stazi, a strah je u ovom sportu jako loša stvar, u suštini, moraš da ga pobediš, inače nije dobro - kaže Vesnić.
U javnom saobraćaju, u gradu, na putu, Mikica Vesnić je, kaže, i više nego pažljiv vozač.
- Često me drugari, prijatelji kritikuju, kažu, neće više sa mnom u kola jer - vozim mnogo sporo, ne pretičem na punoj liniji... Vozim u granicama normalnog i dozvoljenog. Mnogo je vozača na našim putevima koji nisu svesni kuda voze, nisu svesni opasnosti kojom se izlažu, uglavnom precenjuju svoje sposobnosti. Najviše se bojim onih koji mi dolaze u susret, a koji ne poštuju propise, zato i vozim jako oprezno, rezervisano... Jasno mi je da živimo u teško vreme, da ima dosta nervoznih ljudi, ali to nije opravdanje da na putu ljudi ugrožavaju i svoj i tuđe živote - kaže Vesnić.
Propise je, kaže, lako naučiti, ali se, dodaje, kod nas prilikom obuke vozača malo pažnje poklanja sticanju sigurnosti, osećaja, rutine...
- Nadam se da će za koju godinu u Srbiji biti više poligona na kojima će ljudi moći da isprobaju svoju veštinu, ali i da nauče nešto novo. Zasada jedan takav poligon postoji u Beogradu, osnovao ga je gospodin Mirko Alvirović i to je pravi način da ljudi uče i zbog svoje i zbog sigurnosti drugih - kaže Vesnić.
Sa sedam šampionskih titula i više od 40 pobeda na kružnim i brdskim stazama Srbije i bivše Jugoslavije, Vesnić je četiri godine vozio i na najpoznatijim evropskim stazama. Od Monte Karla, Nirburgringa i Hokenhajma, do Le Mana, Zandvorta i Salcburgringa. U Reno klio kupu Nemačke 2001. godine pobedio je u Salcburgringu.
Proteklu sezonu Mikica Vesnić je, inače, završio sa sto odsto učinkom. U svojoj klasi pobedio je na svih sedam kružnih trka, odvezao na svim stazama najbrže krugove, na „Srbija reliju“ pobedio u svojoj klasi. Za sledeću sezonu nada se, kaže, dogovoru saveza bivših jugoslovenskih republika, sada samostalnih država, da se vozi jedan zajednički šampionat.
- To bi tek bile trke - kaže Vesnić.
