Izvor: Glas javnosti, 18.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz banatsku Amazoniju
Probijajući se kroz jata tek pristiglih divljih gusaka, klizio je kroz vodu lagano, kao da se plaši da bi svojom težinom mogao narušiti mirnu površinu Carske bare. Veliki beli labud najpre je, razmećući se lepotom, strpljivo pozirao, a potom je raširio krila i otplovio dalje, ostavljajući za sobom znatiželjnike načičkane uz ogradu obližnjeg vidikovca. Još dok smo se, prkoseći vremenskoj prognozi koja je tog sunčanog dana najavljivala provalu oblaka nad Banatom, probijali kroz „banatsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Amazoniju“, Dragan Ardeljan, čuvar rezervata, pričao je o vernosti labudova koji, u slučaju da ostanu bez životnog saputnika, samuju do sudnjega dana.
„Titanik“, brod koji mrtvajom Starog Begeja plovi do Carske bare, ostao je nasukan usred radova na izmuljavanju mrtvaje, pa se do vidikovca grupica okupljena oko „Eko presa“, uz blagoslov kapetana Nikole, na doček sibirskim guskama uputila peške.
- Iako se trudimo da ne remetimo prirodne tokove močvare, morali smo da reagujemo, jer je dubina mulja dostigla četiri metra, a dubina vode samo 20 centimetara. Da nismo ovde zašli sa bagerima, mrtvaja bi se pretvorila u livadu - reče nam Milivoje Putić, menadžer rezervata.
Do vidikovca, nadomak kog će ove zime, na putu ka Africi, odmorište naći desetine hiljada ptica, stigosmo četiri kilometara dugom divljom stazom duž obala mrtvaje. Preskačući slomljeno drveće, na kom su gromovi vežbali snagu, po tek ponekom tragu patkice ili zmije, urezanom u blato i mulj, moglo se naslutiti da je specijalni rezervat „Stari Begej-Carska bara“ stecište hiljada vrsta divljih životinja.
DIVLJE SVINJE BEZBEDNE
- Mnogo je i divljih svinja, koje se ovde bezbedno razmnožavaju, a kad izađu iz rezervata - šta im bog da. Tako su jedno vreme ulazili u atar Belog blata i pravile štetu, pa je meštanima dozvoljeno da ih redukuju, što su ovi optimalno iskoristili - kazuju vodiči, objašnjavajući da u užoj zoni zaštite ni drvce ne sme da se pomeri, te se posao jedanaestoro zaposlenih u rezervatu svodi na posmatranje i dostavljanje izveštaja Zavodu za zaštitu prirode o bilo kakvim promenama.
- Rezervat zahvata 1.767 hektara površine i u njemu se nalaze Carska i Perleska bara, bara Tiganjica i mrtvaja Stari Begej. To je prilično šarolik barsko-močvarno-livadski ekosistem, zbog čega je ovaj prostor 1996. godine uvršćen u ramsarska područje. Rezervat je jedna od najznačajnijih ornitoloških stanica u Evropi jer, uz 250 registrovanih vrsta ptica, samo tokom jednog dana ovde možete videti sve grabljivice Srbije. A, jedino ovde se gnezdi svih osam postojećih vrsta čaplji. Zato je Carska bara proglašena za važno ptičje područje sveta - priča Putić, pogledom prateći jata letećih gostiju i objašnjava da Carska bara, uprkos svojoj veličini, nije jezero samo zato što je plitka.
Ipak, Carska bara se čak ni tokom najjačih mrazeva ne zaledi, zahvaljujući živahnom vazdušnom saobraćaju i poseti oko 45.000 divljih sibirskih gusaka, koje ovde provode zimu. Na levoj obali Begeja obitava i vodomar, najmanja ptica stanarica koja se hrani ribom, ali i orao belorepan - poslednja karika u lancu ishrane i strah i trepet za čaplje.
Odmarajući krila na novembarskom poletarcu, preleće nas velika crna ptica, a potom se ustremi ka vodi i odatle izađe pobednički u kljunu noseći jadnog šarančića, koji se koprcao poslednjim atomima snage.
