Izvor: Politika, 17.Okt.2011, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz Tibet na dva točka
Grupa od 11 avanturista iz Srbije u zemlji dalaj-lame na biciklu prešla 1.000 kilometara na putu sa planinskim prevojima višim od pet hiljada metara
Sportski izazov i želja za upoznavanjem prirode, kulture i religije okupili su 11 avanturista iz Srbije koji su na dalekom Tibetu biciklom prešli stazu od hiljadu kilometara. Na dvonedeljnom putovanju tim u kojem su bile i dve devojke dnevno je na dva točka provodio oko šest sati, vozeći od 60 do 100 kilometara.
Od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tibetanske prestonice Lase do Katmandua u Nepalu, na putu na kojem je najniža tačka daleko viša od našeg Pančićevog vrha, savladali su četiri planinska prevoja viša od pet hiljada metara i videli tri vrha iznad 8.000 metara visine, uključujući i „krov sveta” Maunt Everest.
Trasu na kojoj su se našli alpinisti, biciklisti, ali i rekreativci željni avantura i upoznavanja novog sveta isplanirao je Dragan Jaćimović, prvi Srbin koji se popeo na najviši vrh sveta. On je bio i vođa ekspedicije za koju kaže da je namenjena istinskim ljubiteljima prirode i istraživačima na planinskom biciklu, a ne onima koji žele da se dokazuju, mere vreme za koje su prešli etapu, ili ispituju granice sopstvenih fizičkih mogućnosti.
Stanovnici Tibeta suzatvoreni i posvećeni religiji, ali dobrog karaktera
Tibet je, prema utiscima naših sagovornika, kao druga planeta u odnosu na život kakav ovde vodimo. Ljudi su, kažu, zatvoreni, posvećeni religiji, ali dobrog karaktera. Lepote prirode, mnoštvo jezera, od kojih su neka veličine Beograda, ostavljali su ih bez daha.
Marku Nikoliću ovo nije bio prvi odlazak u zemlju dalaj-lame gde se prethodna dva puta našao kao alpinista (jednom u grupi koja je osvojila Maunt Everest). Ovu avanturu opisuje kao jedno od pet najlepših putovanja u životu.
Tibet, prema utiscima avanturista, izgleda kao da je sa druge planete
Iako se pojedini članovi tima nisu međusobno poznavali, to im nije smetalo da se dobro slažu. Manje teškoće zadao im je sneg na jednom od prevoja, pa su neplanirano imali dan odmora od vožnje. Sitni pehovi, kao što je pucanje lanca ili gume na biciklu, idu u „rok službe”.
U pratnji biciklista bila je grupa lokalnih stanovnika koja im je prevozila stvari i čekala ih na cilju sa već spremnom hranom i šatorima za spavanje.
Katarina Batuta i Uroš Višekruna ne samo da su morali da prate ostale članove ekipe i da ne zaostaju u vožnji, već su sve to zabeležili fotoaparatom. Kao rekreativci bez biciklističkog iskustva prošli su višemesečne pripreme u Srbiji i regionu da bi spremni krenuli na put.
– Znali smo da će biti naporno i tako smo se i pripremali, ali kada idete u nešto nepoznato, nikada ne znate da li ste dovoljno spremni – ne krije Uroš i priznaje da mu je veći izazov od savladavanja visine predstavljalo fotografisanje bitnih momenata putovanja i nestvarnih prizora tibetanske prirode.
Pucanje lanca ili gume na biciklu ide u „rok službe”
Kada je prijateljima saopštio planove za put, poverovali su da ide na Tibet, ali ipak nisu mogli da veruju da će na biciklu preći hiljadu kilometara. I on i Katarina kažu da bi rado ponovo otputovali na istu destinaciju, ali bez bicikla.
– Mene i drugu devojku iz tima momci su podržavali, ali kada ste u muškoj ekipi u kojoj su ljudi sa takvim biciklističkim i alpinističkom iskustvom, nije lako pratiti ih – kaže Katarina i dodaje da se nije pokajala, već joj je ovo jedno od najboljih životnih iskustava.
A. Marinković
objavljeno: 17.10.2011.
