Izvor: Story, 19.Jul.2015, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kristofer Li: Vampir koji je voleo ljude
Slavni glumac plemićkog porekla Kristofer Li koji je početkom proteklog meseca napustio ovaj svet bio je neverovatno svestrana ličnost: u školi često dobijao batine, u Drugom svetskom ratu uspeo je da postane pilot, obaveštajac, a potom i lovac na ratne zloč
Internet je mesto za brojne trenutne impresije, pa je tako jednom prilikom neko oduševljeno konstatovao kako je Hju Lori, glumac kog je proslavila uloga doktora Hausa, neverovatno svestrana ličnost jer glumi, a zna >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << i da svira i da peva. Istog momenta kao kontraudarac drugog korisnika stigla je sažeta biografija Kristofera Lija: glumac, pilot, vojni obaveštajac, mačevalac, hevi-metal muzičar koji je izdao album sa 93 godine. Pre nepunih mesec dana kad je preminuo ovaj glumac za kog se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je on proslavio Drakulu ili Drakula njega, ovaj kuriozitet njegove svestranosti našao se pred očima čitave planete. Iako je uglavnom čitavog svog filmskog veka igrao negativce, većina planetarne filmske publike složila se da bi bilo dobro da nas stari Li, kao u ostvarenjima o transilvanijskom vampiru, još jednom isprepada ustajući iz groba.
Kad se kaže da je neko tokom drugog svetskog rata pripadao specijalnim jedinicama koje su se po Africi, ali i na drugim ratištima borile protiv čuvenog Guderijana ili Romela, uglavnom se zamisli tvrd i beskrupulozan momak iz radničke ili seljačke porodice kog život nije planirao da mazi. Međutim, Li je bio nešto sasvim suprotno - rođen u svili i kadifi, hranjen medom i šećerom, kako bi pisalo u nekoj ovdašnjoj epskoj pesmi. Došao je na svet je 1922. godine u čuvenom londonskom Vestminsteru, plemićkom kraju, u izuzetno uglednoj i cenjenoj porodici. Njegov otac, bio je potpukovnik u Kraljevskoj vojsci, heroj iz Burskih i Prvog svetskog rata, a majka grofica Estela Marija, rođena Karandini di Sarzano, lepotica koja je bila ono što bi se danas nazvalo seks-simbolom: njena lepota bila je inspiracija najvećim britanskim slikarima i vajarima tog vremena, što je učinilo poznatom u krugovima aristokratije koja je itekako marila za umetnost. Njeno poreklo bilo je moguće pratiti čak do franačkog kralja Karla Velikog. Na ovo je kasnije Kristofer bio veoma ponosan, posebno kad se, tokom rata, kao kraljevski specijalac, obreo u Rimu, gde su svi znali za njegovog pradedu, političkog disidenta, i prababu Mariju Karandini koja se u izbeglištvu u Londonu, gde su se našli zbog suprugovih agresivnih političkih protivnika, proslavila kao operska pevačica. Kristofer je imao i stariju sestru, Ksandru Karandini Li, koja je umrla 2002. godine.
Kristoferovi roditelji razveli su se već kad je imao dve godine. Tokom razvoda majka je njega i sestru odvela sa sobom u Vengen u Švajcarskoj. U tamošnjoj školi odigrao je svoju prvu ulogu: u dečijoj predstavi glumio je Ramplstilskina. Ipak, uskoro su se vratili u London, gde je Kristofer upisan u Vagnerovu privatnu školu, a majka se preudala za bankara Harkorta Džordža Sen Kroa Rozea, inače ujaka čuvenog pisca i tvorca Džejmsa Bonda, Jana Fleminga.
Sa devet godina bio je u Oksfordu u pripremnoj školi odakle su se đaci kasnije uglavnom upisivali na koledž Iton. Međutim, kad je konkurisao za stipendiju na ovom koledžu, Kristofer se pokazao vrlo slabo u matematici i završio kao jedanaesti, odnosno prvi ispod crte, što je značilo da treba da plati visoku školarinu. To se nije poklapalo sa očuhovom računicom zbog finansiskih poteškoća, pa je dečak, umesto na Itonu, završio na koledžu Velington, gde je uspeo da se izbori za stipendiju na studijama starogrčkog i latinskog. Iako je pre toga često glumio u školskim predstavama, na koledžu je skoro prestao da glumi. Previsok i vrlo mršav, Kristofer Li je, prema dokumentaciji iz Velingtoga, bio solidan igrač tenisa i mačevalac, vrlo dobar igrač kriketa, ali je zato u ostalim sportovima - hokeju, fudbalu, ragbiju i boksu - bio prilično slab. Takođe, izbegavao je predvojničku obuku koju su ostali dečaci obožavali, pa se tokom vojnih vežbi svojski trudio da prvi pogine. Upadljiv zbog svoje visine od 195 centimetara, tokom školovanja često je dobijao batine, jednom čak i zbog toga što prečesto dobija batine, koje je doživljavao kao logičnu pa samim tim i prihvatljivu kaznu za svesno kršenje pravila. Kad je imao sedamnaest, godinu dana pre kraja školovanja, pohađao je svoj poslednji semestar. Te 1939. godine njegov očuh je bankrotirao zbog duga od 25.000 funti.
Lijeva majka ubrzo se razdvojila od Rozea, pa je Kristofer morao da nađe posao. Zaposlio se kao službenik u United States Lines, firmi zaduženoj za poštanske pošiljke između Amerike i Britanije. Kad je rat počeo, Li se prijavio u vojsku kao dobrovoljac i raspoređen je kao ispomoć finskim snagama tokom zimskog rata 1939. Ali, kao i druge britanske dobrovoljce, držali su ga podalje od borbenih linija. Oni su bili zaduženi za straže u objektima na bezbednoj udaljenosti od fronta. Godine 1940. se pridružio teritorijalnoj odbrani, kojoj su obično pristupali momci premladi za ozbiljnije ratovanje i čuvali od eventualne nemačke invazije strateške lokacije kao što su aerodromi ili obale Britanije. Te zime otac mu se razboleo od upale oba plućna krila i u martu 1941. umro. Shvativši da više nema mogućnost da u armiju uđe preko oca, Kristofer je rešio da se prijavi u regularni sastav vojske odmah, dok još postoji kakva-takva mogućnost izbora. Pristupio je Kraljevskim vazduhoplovnim snagama.
Pošto je prošao početnu obuku u Pejntonu i položio ispite u Liverpulu, program letačke obuke podrazumevao je da nastavi u Reini del Pacifiko u Južnoj Africi i Bulvaju u Južnoj Rodeziji. Tokom pretposlednjeg leta na obuci Kristofer je osetio glavobolju i vid mu se zamutio. Po sletanju je otišao na pregled i lekar je neodlučno dijagnostikovao slabost očnog nerva, što je značilo da Li više nikad neće leteti.
Apeli da ga vrate na obuku ostali su bez rezultata i Kristofer nije znao šta će sa sobom. Premeštali su ga s jednog na drugi aerodrom sve dok mu 1941. nije pukao film. Čvrsto je odlučio da, za svoje dobro, počne da radi nešto korisno i prijavio se u obaveštajnu službu Kraljevskog vazduhoplovstva. Pretpostavljenima se dopala njegova inicijativa, pa je prvo raspoređen u vojnu policiju rodezijskih snaga, gde je, u obaveštajne svrhe, obavljao dužnost upravnika zatvora. Tu je zaradio i čin.
Ubrzo je prekomandovan u Durban u Južnoj Africi, a potom u Suec. Priključen je prvo 205. bombarderskoj jedinici, a potom 260. lovačkoj kao obaveštajni oficir. Od njega se, uopšteno govoreći, očekivalo prosto da zna sve. Jedinica je prosečno imala pet misija dnevno. Kad su krenuli na Tunis, Li je umalo poginuo prilikom nemačkog bombardovanja njihove piste. Nakon predaje Sila osovine u Severnoj Africi u maju 1943, jedinice su se grupisale u Libiji pripremajući se za invaziju na Siciliju, koja je Liju donela drugo unapređenje te godine.
Pošto su se saveznici iskrcali na tlo Italije na zimu 1943. godine, Li je u razmeni oficira raspoređen u Osmu pešadijsku indijsku diviziju koja je bila poznata po tome što su se u njoj borile čuvene Gurke - pretežno nepalski seljaci i ratnici za koje se do dana današnjeg tvrdi da su bili najopasnija vojska na planeti. S njima je učestvovao u legendarnoj bici kod Monte Kasina gde je izginulo približno 55.000 savezničkih vojnika, prešao preko Vezuva tri dana pre njegove erupcije, a dok su bili smešteni u San Angelu, opet je za dlaku izbegao smrt kad se jedan avion srušio pri poletanju a neaktivirana bomba iz njegovog arsenala završila pod Kristoferovim nogama. U novembru '44. ponovo je unapređen i prebačen u glavni štab vazduhoplovstva.
Pošto je rat završen, a Li je odlično govorio nemački i francuski, raspoređen je u Centralni registar ratnih zločinaca i osumnjičenih, gde mu je zadatak bio da ulazi u trag nacistima koji su uspeli da pobegnu pred savezničkim snagama i pritaje se.
- Dali su nam na uvid dosijea njihovih zločina i rekli nam da ih nađemo, ispitujemo dok ne saznamo od njih sve što možemo, a onda ih predamo vlastima. Pokazali su nam koncentracione logore, neki su bili očišćeni, a neki ne... - prisećao se kasnije Kristofer.
Iz vojne službe se povukao 1946. sa činom letačkog poručnika.
Oficiri sa klasičnim obrazovanjem uglavnom su raspoređivani na profesorska mesta na fakultetima, ali Kristofer je smatrao da mu je latinski zarđao, a i nije mu bilo do striktnog rasporeda časova. Jednom prilikom ručao je sa svojim rođakom Nikolom Karandinijem, koji je u međuvremenu postao italijanski ambasador u Ujedinjenom kraljevstvu, i ovaj ga je pitao:
- Kristofere, a što ti ne bi postao glumac?
I tako je počelo.
Lijeva majka, naravno, uopšte nije bila oduševljena idejom, ali je on uspeo da ublaži njeno oštro protivljenje pozivajući se na slavu prababe Marije Karandini koja je žarila i palila Evropom i Australijom kao operska pevačica. Upoznao se sa Nikolovim prijateljem, nekadašnjim advokatom koji je postao filmski producent.
- Odmerio me je od glave do pete i zaključio da sam upravo ono što je potrebno filmskoj industriji. Potom me je poslao kod Džozefa Somla da potpišem ugovor, a ovaj je prokomentarisao da sam previsok za glumca. Čujte, previsok za glumca? To je kao kad biste rekli ovaj je prenizak da bi svirao klavir. Pomislio sam: u redu, pokazaću ja vama. Motao sam se oko filma nekih deset godina, od svoje dvadeset pete do trideset pete. Na početku nisam znao ništa o glumačkim tehnikama, ali tokom tih deset godina radio sam ono što je najvažnije: gledao, slušao i učio. I kad je vreme došlo, bio sam spreman. S tim što je malo sumanuto to što prvi lik kog sam igrao nije imao ni jednu jedinu rečenicu - prisećao se Li svojih filmskih početaka.
U tom periodu uglavnom je igrao epizodne uloge: u Olivijeovoj ekranizaciji Hamleta je igrao kopljanika, U Kapetanu Horaciju je igrao španskog kapetana. Ovu drugu ulogu je dobio pošto su ga na kastingu pitali da li zna španski i ume li da se mačuje. Iste godine igrao je i u američkom epu snimanom u Rimu, Quo Vadis, gde je dobio ulogu vozača dvokolica, zbog koje se povredio. Kad je počeo saradnju sa Britanskim nacionalnim studiom, pojavljivao se čak i u ostvarenjima tada ultrapopularnog Bastera Kitona, a igrao je i u Hjustonovom Mulen ružu. Tokom te dekade pojavio se u tridesetak uloga.
Njegov pravi proboj bila je uloga čudovišta u kultnom hororu Frankenštajn. Odmah zatim igrao je uz drugu legendu ranog horora, Borisa Karlofa, u Koridoru krvi, ali upravo uloga Frankenštajnovog čudovišta dovela ga je na kasting za rolu transilvanijskog grofa Drakule, princa tame koja je i njemu i Vladu Cepešu i svim ostalim vampirima donela planetarnu slavu. Takoreći, pre Lijevog tumačenja vampriri su bili samo jedna od legendi za plašenje dece, a nakon njega postali su brend.
Li je tih godina igrao u desetak filmova o Drakuli, uključujući američke, britanske i francuske verzije. U ovim hororima on često nije imao nikakav tekst, već bi samo prošištao kroz kadar. On je tvrdio da je to zbog toga što nije hteo da izgovara glupe replike koje bi scenarista napisao, a scenaristi su objašnjavali da Drakula zapravo nije ni imao nikakav tekst od samog početka. Na vrhuncu slave Lijevog Drakuke glumac često nije ni želeo da igra, ali se posle žalio kako ga produkcija ucenjuje:
- Pozvali bi me telefonom i kad bih odbio da igram još jednog Drakulu, rekli bi: Moraš to da igraš. Ne moram, odgovorio bih. Moraš! Zašto? Zato što sam američkom distributeru već prodao film s tobom u glavnoj ulozi! Zamisli koliko će ljudi koji bi trebalo da rade na ovom filmu ostati bez posla ako ne prihvatiš ulogu! Klasična emocionalna ucena. I onda bih prihvatio ulogu - pričao je kasnije Kristofer.
Iako se čitava radnja takvih filmova, među kojima su najpopularniji bili Drakula je ustao iz groba, Ukus Drakuline krvi i Drakulini ožiljci, vrtela oko ovog transilvanijskog vampira, sam grof se u njima vrlo malo pojavljivao.
- Sve što su tad radili bilo je da uzmu bilo koji scenario i probaju u njega da uglave Drakulu, što je prilično jasno kad pogledate filmove. Nisam imao šta da radim! Često sam tražio da se ubaci poneka originalna rečenica Brema Stokera, autora originalnog romana Drakula, ali to ih nije interesovalo. Doduše, tu i tamo sam uspevao da prošvercujem poneku repliku - pričao je Li nedavno.
Kristofer je bio spasen kad su dva pokušaja da se grof prebaci u današnjicu neslavno završila. Bili su to filmovi Drakula 1972. AD i Drakulini satanski obredi. Iako su producenti istovremeno bili iznenađeni i razočarani, Li je bio zadovoljan jer će konačno moći da radi nešto drugo. Ovaj studio snimio je još jedan vampirski film, bez Lija, pod nazivom Legenda o sedam zlatnih vampira, a onda je ovo poglavlje horora zatvoreno.
Kristofer Li je u narednim decenijama bio svetski rekorder u broju odigranih uloga. Igrao je na nemačkom, ruskom i engleskom. A bilo je tu i apsurdnih situacija, kao kad na kastingu za Najduži dan nije dobio ulogu jer ne liči na vojnika. Jednom je pokušao i da producira film u kom igra i nije mu se dopalo.
Kasnih pedesetih Li je bio veren sa Henrijetom fon Rozen, čiji je otac, grof Fric fon Rozen, imao vrlo visoke zahteve za potencijalnog zeta. Za početak, počeo je da se raspituje kod svojih londonskih poznanika, a potom unajmio i privatne detektive, da bi saznao sve o Liju. Od njega samog tražio je da nađe nekog plemića ili pripadnika uglednog društva koji će ga preporučiti. Krostofer je pribavio tri preporuke. Sa širom familijom upoznao se na večeri koju je kasnije opisao rečima: ubijali su me finoćom. Na kraju, grof je izjavio kako je Kristoferu za brak sa Henrijetom potreban još samo blagoslov švedskog kralja. Igrom slučaja, Li je upoznao monarha povodom snimanja Priče o Hansu Andersenu, tako da je uspeo da dobije i blagoslov za brak. Ali, neposredno pred venčanje, raskinuo je veridbu. Obraćajući se nesuđenom tastu, rekao je da je jako zabrinut za svoju izabranicu zbog finansijske nesigurnosti u profesiji koju je odabrao, te da Henrijeta svakako zaslužuje bolji život od balansiranja u razbarušenom svetu glumca.
Godine 1960. upoznao je dansku slikarku i bivšeg modela Brigitu Gitu Krenke. Venčali su se 17. marta 1961 i ubrzo dobili ćerku Kristinu Eriku Karandini Li. Ostali su zajedno čitavog života.
Godine 1977. Li se preselio u Ameriku. Iako je već u Evropi dokazao da nije tipski glumac, tadašnja holivudska hiperprodukcija omogućavala mu je da se oproba u raznim žanrovima, a upravo to je želeo. Na kraju, posle brojnih drama, trilera, filmova katastrofe pa čak i uloge u serijalu o Džejmsu Bondu, gde je igrao Goldfingera, Kristofer je postao takvo ime da projektovani megahitovi, kao što su bili Ratovi zvezda i Gospodar prstenova, jednostavno nisu mogli da prođu bez njega.
Kad je reč o muzici, Kristofer Li je i u tom svetu oborio mnoge rekorde. Iako je praktično od rođenja bio veoma talentovan za muziku, svoj dar je počeo da koristi relativno kasno. Zapravo, reklo bi se da muzika uopšte nije spadala u njegova primarna interesovanja sve dok se za njega kao najpopularnijeg vampira na svetu nisu zainteresovali gotik i hevi-metal bendovi koji su želeli da im ova ikona horor filma gostuje na albumima. Uvek otvoren za nova iskustva, Li je pristao na takvu saradnju, a onda otkrio kako njegov operski bas zvuči uz distorzirane električne gitare i počeo da radi sam. On svakako nije prvi glumac koji se odvažio da snima muzičke albume, ali činjenica je da su njegove kolege uglavnom forsirale šlagere, a on težak i mračan zvuk. Kristofer je svoj studijski rad u vidu albuma lansirao kad je imao već 88 godina. Njegov prvi samostalni album Šarleman: Mačem i krstom dobio je 2010. godine nagradu Spirit of metal na velikoj muzičkoj ceremoniji Metal Hamer Golden Gods. Na svoj devedeseti rođendan, 27. maja 2012. godine, najavio je svoj sledeći album singlom Nek me legenda označi kao kralja, što ga je označilo kao najstarijeg izvođača u ovom žanru na celoj planeti. U decembru iste godine objavio je hevi-metal obradu božićne pesme, što je ponovio i za božić naredne godine. S pesmom Jingle Hell (igra rečima iz poznate božićne pesme Jignle bell) i zvanično je postao najstariji živi izvođač koji je ikada ušao na muzičke top liste. Tada je imao 91 i po godinu. Pre njega ovaj rekord je držao Toni Benet koji je imao 85 kad je sa Ejmi Vajnhaus snimio Telo i dušu. Lijeva pesma stigla je na osamnaesto mesto.
U maju prošle godine Li je izdao još jedan album, pod nazivom Metalni vitez, a na njemu se, pored ostalih pesama, našla i Ja, Don Kihot. Ako se ja pitam, Don Kihot je najmetalskiji izmišljeni karakter u istoriji svetske književnosti, obrazložio je Kristofer.
- U mojim godinama za čoveka je važno da ostane aktivan i da radi stvari u kojima uživa. Ja ne znam koliko mi je još ostalo, pa je svaki dan slavlje koje želim da podelim sa drugima - objasnio je svoju iznenadnu muzičku hiperaktivnost.
Prošlog Božića na redu je bio još jedan singl sa božićnom pesmom. Poslednji put, ispostaviće se. Baš kao Drakula u jednom od brojnih Lijevih filmova, pod zracima ranog jutarnjeg sunca, 7. juna ove godine u pola devet izjutra u Vestminsterskoj bolnici preminuo je Kristofer Frank Karandini Li. Ako je film život bez dosadnih delova, kako je to jednom rekao Alfred Hičkok, Lijev život bio je film.
Piše: Igor Karanov
Izvor: Story.rs
