Izvor: Politika, 15.Maj.2010, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kostarikanski koridor za jaguare

Či­nje­ni­ca da ja­gu­a­ri i dru­ge ve­li­ke mač­ke pu­tu­ju no­ću i ne lo­ve ka­da su u po­kre­tu olak­ša­va ko­ha­bi­ta­ci­ju sa lju­di­ma

„Da­li smo im lep ko­mad ze­mlje, a nji­ma je bi­la po­treb­na pod­zem­na že­le­zni­ca.” Tim re­či­ma opi­su­je zo­o­log iz ko­sta­ri­kan­skog udru­že­nja „Pan­te­ra” ogra­đi­va­nje ja­gu­a­ra u re­zer­va­te, ko­ji su im pred­sta­vlja­li uto­či­šte ali ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i pri­li­ku da po­me­ša­ju ge­ne i osna­že vr­stu.

Za­to se Ko­sta­ri­ka pri­dru­ži­la ni­zu ze­ma­lja ko­je fo­r­mi­ra­ju spe­ci­jal­ne ko­ri­do­re za ugr­o­že­ne vr­ste – pu­ta­nje ko­ji­ma su se ži­vo­ti­nje obič­no kre­ta­le ra­di pa­re­nja, a na ko­ji­ma da­nas pre­ko no­ći ni­ču pu­te­vi, zgra­de i tr­žni cen­tri.

Po­sled­njih go­di­na slič­ni ko­ri­do­ri oform­lje­ni su u Afri­ci, Azi­ji, Se­ver­noj i Ju­žnoj Ame­ri­ci ka­ko bi se ži­vo­ti­nja­ma po­mo­glo da se iz­bo­re sa onim što ih u 21. ve­ku ugr­o­ža­va. Oni pred­sta­vlja­ju va­žnu pro­me­nu stra­te­gi­je kon­zer­va­ci­o­ni­sta u od­no­su na re­zer­va­te.

To ni­su ja­sno obe­le­že­ni, već u ne­ku ru­ku vi­r­tu­el­ni pu­te­vi na ko­ji­ma po­sto­je iz­ve­sna ogra­ni­če­nja. Za­mi­sao ni­je da se pot­pu­no spre­či grad­nja već da se, na pri­mer, oko tr­žnog cen­tra ne po­di­že ogra­da ili da se ume­sto sa­o­bra­ćaj­ni­ce sa če­ti­ri tra­ke iz­gra­di ona sa dve.

Osim to­ga, vr­ši se edu­ka­ci­ja lo­kal­nog sta­nov­ni­štva da ne pu­ca na „ulje­ze iz di­vlji­ne”.

Na­uč­ni­ci ra­ni­je ni­su ras­po­la­ga­li pra­vim po­da­ci­ma o kre­ta­nju i raz­mno­ža­va­nju ve­li­kih si­sa­ra i ni­je im pa­da­lo na pa­met da su ja­gu­a­ri zbog pa­re­nja pre­la­zi­li ta­kvu vo­de­nu pre­pre­ku kao što je Pa­nam­ski ka­nal sve dok ni­su usta­no­vi­li da oni sa se­ve­ra Mek­si­ka ima­ju isti ge­net­ski za­pis kao oni sa naj­ju­žni­je tač­ke Ame­ri­ke. A ka­da su po­sta­vi­li ka­me­re, vi­de­li su da vr­lo če­sto hra­bra ži­vo­ti­nja ska­če u vo­du ka­ko bi osi­gu­ra­la kon­ti­nu­i­tet ge­na na što ši­rem pod­ruč­ju.

Po­sled­njih de­se­tak go­di­na na­uč­ni­ci su za­klju­či­li da su ova­kvi ko­ri­do­ri neo­p­hod­ni jer mno­ge ži­vo­tinj­ske vr­ste za­vi­se od mi­gra­ci­ja. Ključ­ne mi­gra­ci­o­ne pu­ta­nje su po­seb­no ugr­o­že­ne u ze­mlja­ma ko­je se br­zo raz­vi­ja­ju, pa ta­ko po­sto­je pro­la­zi i za ti­gro­ve, sne­žne le­o­par­de i pan­de. Ve­li­ki si­sa­ri su ova­kvom me­rom za­šti­će­ni u Ki­ni, Ugan­di, a Svet­ska ban­ka fi­nan­si­ra slič­ne pro­jek­te u Bra­zi­lu i Pe­ruu. Ko­ri­do­ri kao me­ra za­šti­te va­žni su i zbog to­ga što će zbog glo­bal­nog za­gre­va­nja ži­vo­ti­nje mo­žda me­nja­ti sta­ni­šte.

Či­nje­ni­ca da ja­gu­a­ri i dru­ge ve­li­ke mač­ke pu­tu­ju no­ću i ne lo­ve ka­da su u po­kre­tu olak­ša­va ko­ha­bi­ta­ci­ju sa lju­di­ma.

„Ključ­no je da ve­li­ke mač­ke mo­gu da ži­ve sa lju­di­ma. To ne va­ži za sve ži­vo­ti­nje”, ka­že Alan Ra­bi­no­vic iz „Pan­te­re”, or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ve­li­kih ma­ča­ka.

U džun­gla­ma cen­tral­ne Ame­ri­ke ja­gu­a­ri se sma­tra­ju mi­stič­nim i opa­snim ži­vo­ti­nja­ma, a do­mo­ro­ci se po pre­da­nju pre­tva­ra­ju u njih kad uđu u džun­glu. Me­šta­ni su volj­ni da im opr­o­ste po­ko­ju mr­tvu kra­vu, ali ne i ve­će žr­tve.

Pla­ni­ra­na hi­dro­cen­tra­la kod Las Lo­ma­sa pre­se­kla bi ja­gu­a­ri­ma pu­te­ve, ali me­šta­ni ni­su sprem­ni da se od­rek­nu bo­ljit­ka u vi­du no­vih rad­nih me­sta i po­bolj­ša­ne in­fra­struk­tu­re.

J. Ka­va­ja  

[objavljeno: 16/05/2010]

Nastavak na Politika...