Izvor: Politika, 17.Avg.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmos bez tuša, Zemlja bez TV
„Pakovanje za Mars” otkriva pojedinosti o astronautima, dok „Saznajni višak” opisuje blagodeti života bez televizije
Kako obavljate fiziološke potrebe? Kako izdržavate bez seksa? Kuda odlazi vaš izmet?
Meri Rouč bez pardona postavlja ova pitanja, ali ne misli da je loše vaspitana. Možda je nepristojno raspitivati se za tuđu anatomiju na Zemlji, ali u kosmosu važi drugačiji bonton, reći će autorka „Pakovanja za Mars”. Zahvaljujući tome što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Meri Rouč raspitivala o ovakvim stvarima, njena upravo objavljena knjiga otkriva svakodnevicu astronauta dok su na „službenom putu”.
Možda bi se drugi ustezali, ali ne i Rouč koja opisuje da je posle dvonedeljne misije svemirski brod nepodnošljivo zagušljiv, a život bez gravitacije je i život bez tuša, svežih namirnica i imalo privatnosti. Autorka istražuje kako izdržavaju kosmonauti da se ne okupaju za sve vreme misije, šta se dešava kada astronaut povraća u kacigu... Ona se bavi stvarima koje su toliko obične da ljudi o njima više i ne razmišljaju ali koje postaju više nego zanimljive kada su nam uskraćene, kao na primer šetnja u svemiru.
I dok kosmonauti nemaju na meniju bogzna šta, u američkim restoranima se može naći skoro sve, i to zahvaljujući strancima koji su se tamo naseljavali i sa sobom donosili i svoje recepte. U „Ulici voćnjaka” Džejn Zigelman prati dolazak imigranata i način na koji su izmenili američku kuhinju. Oni koji su ranije naselili SAD sa čuđenjem su posmatrali navike došljaka. Amerikanci su mislili da jevrejska deca jedu isuviše mnogo kiselih krastavčića, dok su za Italijane verovali da će umreti od silnog maslinovog ulja i paste. Za nove stanovnike Njujorka organizovani su čak i časovi kulinarstva dok su im starosedeoci objašnjavali prednosti američke kuhinje. Međutim, priča o pet imigrantskih porodica, italijanskoj, nemačkoj, irskoj i dve jevrejske, koje su živele u Njujorku krajem 19. veka, otkriva da stranci nisu bili oduševljeni američkim specijalitetom – sendvičem od suvih šljiva – i da su ubrzo raširili svoju gastronomsku kulturu, od špageta, preko turšije do tvrdih bombona. Kroz detalje o jelima otkrivaju se priče o ljudima, o tome ko su bili, odakle su došli i kako su izmenili gastronomiju nove zemlje.
A podjednakom žestinom kao američka brza hrana kritikuje se i američka televizija, sada i u knjizi „Saznajni višak” Klej Širki. Nije toliko problem u programu koliko u vremenu koje ljudi provedu ispred ekrana, primećuje Širki. Toliko vremena odvajamo za TV da nam to dođe kao da radimo honorarni posao. Onesvešćeni ispred TV mi smo samo pasivni konzumenti. Ipak, Internet menja stvari i čini da se aktiviramo i učinimo nešto za zajednicu. Širki pre svega misli na projekte kao što je besplatna onlajn enciklopedija „Vikipedija” i druge akcije koje građani pokreću zahvaljujući tome što komuniciraju na svetskoj mreži. Tu se organizuju i humanitarne akcije, protesti, diskusije... Osim toga, čak i kada nešto čitaju ili gledaju na vebu, ljudi mogu da se uključe, komentarišu i daju sopstveni doprinos nekoj temi.
J. Stevanović
objavljeno: 17/08/2010
