Izvor: Politika, 05.Sep.2011, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korpa za letenje
Neki prizori sa zemlje se možda ne mogu ni zapaziti, ni zabeležiti kao iz vazduha. I Srđan Srdić je lepote gradova i predela otkrio kada se, sticajem okolnosti, balonom vinuo u nebeska prostranstva
Let balonom je nesvakidašnji doživljaj. Kao prvo, ovaj vazduhoplov kreće se najčešće brzinom od deset, petnaest kilometara na sat, pa čovek ima osećaj kao da lebdi. Drugo, pošto je pogled prilikom panoramskog razgledanja lepši na manjim visinama, obično se ne podiže iznad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1.000 metara.
Takve slike sa zemlje se ne mogu ni zapaziti, ni zabeležiti kao iz vazduha. I Srđan Srdić je lepote gradova i predela otkrio kada se, sticajem okolnosti, balonom vinuo u nebeska prostranstva.
– Po profesiji sam kontrolor letenja od 1978. godine. Iako sam Beograđanin, službovanje sam počeo u Ljubljani na aerodromu Brnik, i tamo boravio i napredovao sve do raspada države. U Sloveniji je tada postojao najveći broj aeroklubova. Mada su me privlačili mnogi vazduhoplovni sportovi, za balone sam se zainteresovao kad sam upoznao jednu ekipu iz balonarskog kluba koja je došla u kontrolu letenja da se raspita o slobodnom vazdušnom prostoru. Usledila je uzvratna poseta, razvilo se i prijateljstvo i ljubav prema balonima, ali tada još nisam slutio da će to postati i moj hobi – iskren je ovaj pasionirani ljubitelja balonarstva.
Po povratku u Beograd 1991. godine, Srđan nije pomišljao na letenje balonom. To je za njega bila skupa avantura. Ali, na inicijativu tog kluba otišao je u Sloveniju i tamo dobio dozvolu za upravljanje balonom, a uz to i balon, na poklon od njih! Mada poprilično korišćen, Srđanu je bio kao nov. Bolji nije imao, a nije mogao ni da ga pribavi.
– Da bi mogao da ga „vozi”, morao je da registruje klub, pa je obavio i te formalnosti. Ime Dambos je dala njegova ćerka Sara, po svojoj omiljenoj plišanoj igrački, samo je, na upozorenje supruge Snežane da će ga tužiti Volt Dizni, na kraju dodao slovo „s” (kao Srbija, Sara, Snežana i Srđan). U tom trenutku postojala su još dva balona koja su pripadala privatnim klubovima, tako da sa ovim njegovim, u Srbiji sada imamo tri. Svojevremeno je i JAT imao jedan, koji je dobio prilikom kupovine aviona „DC 10”, sa idejom da razvija balonarstvo na ovim prostorima, ali pošto je „odradio” svoj vek, završio je kao muzejski eksponat.
Uz utiske i – nagrade
Balonarstvo je, kao nova grana u našem vazduhoplovstvu, pridodata sportovima letenja. Pre dve godine osnovano je državno prvenstvo, a prošle godine i kup Srbije, što im omogućava učešće na evropskim i svetskim prvenstvima.
Uz nezaboravne utiske (posebno je uživao kada je iz te perspektive posmatrao grad u kojem živi), Srđan je sa tih nastupa uglavnom donosio i priznanja. Dve godine je i državni prvak Srbije, osvajač kupa Republike, osvajač trofeja Beograda, prošle godine u Senti na državnom prvenstvu bio je najbolji u domaćoj konkurenciji (koja doduše nije velika) a u generalnom plasmanu treći, od dvadeset troje učesnika iz Mađarske, Francuske, Slovenije...
Budući da su svi oni dugo u tom sportu, i, za razliku od njega, imaju nove, takmičarske balone i navigacionu opremu najnovije generacije, to smatra velikim uspehom, tim pre što je tako dobio priliku da se takmiči i na svetskom prvenstvu 2010. u Debrecinu (Mađarska).
Videvši kako je lepo kad se nebo zašareni iznad gradova u vreme tih manifestacija, Srđan je dobio želju da pokuša i kod nas da omasovi ovaj letački sport. Ali, to ne ide lako.
– Do balona se teško dolazi. To je dosta skupa sprava. Rade ga samo četiri proizvođača u Evropi: u Engleskoj, Nemačkoj, Češkoj i Španiji, a standardni balon od 3.000 kubnih metara u kupoli košta od četrdeset pet do devedeset hiljada evra. Kad bih vam rekao da 100 evra košta samo punjenje boca... a gde je tek izdatak za zemaljsku ekipu koja džipom odlazi tamo gde ste sleteli, da vas pokupi, i sve ostalo!
U drugim evropskim zemljama cena leta po osobi košta 250 evra, a opet ljudi koji se time bave u komercijalne svrhe ni za deset godina ne mogu da zarade za novi balon. Toliko su veliki troškovi. Zato u svetu ne obezbeđuju sredstva ni klubovi, ni članovi, već se pronalaze sponzori. Oni naruče balon kod proizvođača, brendiraju ga kako oni žele, i dostave klubovima na korišćenje, pa je letenje balonom stalna reklama za njih – ističe Srđan, i podseća:
– Dok u Sloveniji ima osamdeset balona, u Mađarskoj dvesta, a u svetu čak i više od osam hiljada, mi i dalje imamo samo tri, mada postoji veliko interesovanje. Gde god se podiže balon, uvek se okupi mnogo ljudi. Pitaju, gledaju, dive se, voleli bi da isprobaju...
Dogodovštine i u vazduhu, i na zemlji
Statistički, balon je jedan od najbezbednijih vazduhoplova. Leti po principu toplog vazduha, a toliko je jednostavan, da praktično nema šta da se pokvari. Čak i ako se vetar pojača nema razloga za strah. Kupola balona se ponaša kao padobran, pa bi se putnici u balonu lagano i bezbedno spustili na zemlju. Ali, piloti balona znaju svoj posao tako da su, tvrdi Srdić, nepredviđene situacije retke.
– Ako žele prijatan let, piloti balona, kao i piloti „migova”, pre svega moraju dobiti dozvolu za let, osim toga, moraju da obezbede i mesečno odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva i da za svaki let posebno popune plan leta. Dodatni element je i vreme. Leti se samo po stabilnom vremenu, bez padavina, i bez vetra. Temperatura ne sme biti previsoka, najpogodnija je do 25 stepeni C. I kad je najlepši dan, leti se samo rano ujutru i predveče, a u vazduhu se može ostati sat, najviše dva.
Kad se preračuna, ostaje veoma malo dana pogodnih za let. A ja imam toliko prijatelja koji su zainteresovani da lete balonom, da za dve godine neću stići da ispunim obećanje! Zato ih zovem kad su državna prvenstva, jer tad sigurno znam da ćemo leteti – objašnjava Srđan.
Iznenađujuće je, kaže, koliko i žene insistiraju da se vinu u nebo. Jednom njegovom prijatelju je to dalo inspiraciju da se našali sa damama, pa je pred širim auditorijumom ispričao da nestaje celulit na visini od 626 metara, ali na toj visini treba ostati najmanje pet minuta da bi proces bio delotvoran, što, inače, u balonarstvu nije lako izvodljivo.
Srđanu je još sveže sećanje i na zanimljiv susret od prošle godine, kada su se spustili pored nekog vinograda.
– Izgledalo je da nigde nikog nema, kad najednom iz vinogradarske kućice istrčava čovek, sav ustreptao, kao da je video marsovce. Pomogao nam je da se spakujemo i nije nas pustio da odemo dok nas nije ugostio svojim vinom.
Nedavno je upoznao i jedan bračni par sa Sicilije, koji već godinama letuje u Beogradu. Obišli su sve manifestacije i, želeći da lete balonom, nabasali na Srđana. Sprijateljili su se i sada ga zovu da ide u goste kod njih na Siciliju. Ali, da ponese i balon...
------------------------------------------
Iz takmičenja, u takmičenje
Srđan se već uveliko sprema za nove podvige, jer se državno prvenstvo u Senti ove godine održava od 8. do 11. septembra, a ubrzo i kup Republike Srbije, od 20. do 23. oktobra u Svilajncu. U Svilajncu će biti šest balona, ali za tako malu sredinu je dovoljno, dok se u Senti očekuje oko 25 balona, a učesnici dolaze iz Slovenije, Mađarske, prvi put će biti i jedna rumunska, i možda i češka posada.
------------------------------------------------------------------------
Kako se postaje pilot balona
Prvi uslov je punoletstvo. Zatim se mora završiti obuku. U okviru teoretskog dela uče se tehničke karakteristike balona, meteorologija, navigacija, zakon o vazduhoplovnom saobraćaju, podzakonska akta... Obavezan je i praktični deo, koji podrazumeva određeni broj sati leta. Onda, uz saglasnost instruktora da je ovladao ovom veštinom, kandidat zvanično polaže pred komisijom i postaje pilot balona, ističe Srđan Srdić.
--------------------------------------------------------------------------
Zanimljivosti
* Balon se sastoji od korpe i od kupole od specijalnog poliestera, brenera, specijalnih plinskih boca i ventilatora. * Za poletanje je potrebna ravna, travnata površina veličine rukometnog igrališta.
* Toplovazdušni tipovi balona ne koriste se za oblet zemlje, već za takmičenja u preciznom letenju. Odredi se neki cilj do koga treba stići, koristeći pravac, smer i brzinu vetra.
* Balonarstvo je najstarija grana u vazduhoplovstvu. Prvi let zabeležen je u prvom veku p.n.e. u Kini. U Evropi razvoj balonarstva datira iz 18. veka.
* Prvi balon u Srbiji poleteo je 1909. godine. To je bila druga zemlja u Evropi koja je imala svoju vazduhoplovnu jedinicu.
* Balon se može iznajmiti za različite specijalne prilike: venčanja, proslave godišnjica i rođendana, iskakanje padobranom, snimanje spotova...
Dana Stanković
objavljeno: 05.09.2011.
