Izvor: Politika, 16.Jun.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopije izazivaju originale
Raste potražnja za imitacijama skupih dizajnerskih brendova, pri čemu kupci veruju da imaju svetsku marku po domaćoj ceni
Skupi brendovi sve su dostupniji domaćem kupcu. Nije, naravno, reč o originalnim dizajnerskim parfemima, tašnama i garderobi, već o vrlo uspešnim i jeftinijim kopijama svetskih marki koje dolaze na srpsko tržište.
I pored toga što se modna industrija bori protiv bofl robe, „lažnjaci” postaju sve popularniji među potrošačima koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žele da imaju kroj, miris ili žig prave stvari po ceni falsifikata.
Za mnoge kupce, imitacije su dovoljno dobre kao i originali. Ljubitelji satova odlaze na specijalizovani sajt za domaće tržište na kojem se prodaju časovnici naizgled marke „poleks” ili nekog drugog proizvođača na glasu. I nije samo reč o modi. Mnogi će nabaviti kvaziajpede ili neki drugi uređaj. Među potrošačima kopija smartfonova, koji redovno razmenjuju informacije i iskustva na forumima, vlada stav da „Kinezi umeju sve da naprave” i da originali papreno visokih cena više nemaju smisla.
– Kinezi su super. Sve je u redu i nema razlike, osim cene koja je kod Kineza veoma povoljna – kaže Mima, vlasnica kineske kopije američkog pametnog telefona.
Želja za skupocenim stvarima po bagatelnoj ceni stvorila je ovaj trend i u okruženju. U Hrvatskoj je na „Fejsbuku” pokrenuta prodaja „markirane robe” sa sve slikama umnoženog „šanela”. Tašna sa žigom „Luj Viton”, koja ipak nije izašla iz pogona navedenog proizvođača, ponuđena je po ceni koja odgovara sumi od oko 10.000 dinara, što je i dalje skupo za torbu, ali ne i za „luj viton”.
Šta na ove modne tokove kažu dizajneri? Kreatorka Valentina Obradović podseća da je ovde posredi plagijat, to jest otimanje.
– Ukoliko je neko u stvaranje jedne kreacije uložio vreme, intelekt, godine školovanja i usavršavanja, nije u redu da mu neko rezultat tog mukotrpnog, dugogodišnjeg rada samo prekopira i kreaciju ponudi kao svoju – objašnjava Valentina Obradović.
Ona kaže da ne treba ni uzimati u obzir čest argument potrošača: duplikati su napravljeni od istog materijala i podjednako su kvalitetni kao i „prava stvar” od koje se razlikuju samo po ceni.
– Uopšte se ne postavlja pitanje kvaliteta materijala kopije, već samo pitanje morala. Osim toga, kopijanikadanemože da bude bolja od originala.
Sa njom se ne bi složili redovni potrošači preslikanih mirisnih nota poznatih dizajnera. U Srbiji je nedavno otvorena i treća radnja sa turskim parfemima marke „di end pi”, imitacijama oko 400 daleko skupljih originala. Za razliku od pomenutih tašni na kojima stoji lažni znak prvobitnog proizvođača, ovi mirisi nose svoj žig – „Di end pi” i pakovani su u jednostavnoj ambalaži, ni po čemu nalik na bočice „diora” ili „armanija”. Mušterije u jednoj od dve beogradske radnje kažu da ih ovde nije dovela besparica, već odluka da neće da plate „nečije ime na flašici” ili reklamu koja, po njima, čini originale preskupima. Turski proizvođač tvrdi da su njegovi parfemi postojaniji od originala i da se mirisne note uzimaju u Francuskoj dok se u Turskoj odvija punjenje. Ali, ako su ovi „mirisni prepisi” stvarno toliko dobri, kako je moguće da su po nekoliko puta jeftiniji od originala?
– Zato što je naša ambalaža jeftinija. I ne plaćamo skupog dizajnera da osmisli bocu – kaže Jelena Tijanić iz „Di end pija”.
Ona kaže da se za njihovu robu opredeljuju ljudi koji žele da imaju izvesnu mirisnu notu bez obzira na pakovanje. Međutim, nije da kupcima više ni malo nije stalo do luksuzne ambalaže i žiga na njoj. Zato se i dešavalo da u ovu radnju uđe mušterija sa molbom da joj u originalnu bočicu sipaju kopirani parfem.
------------------------------------------------------------
Deset odsto „lažnjaka”
Pristupačnost modnih kopija, uglavnom kineskih, trend je sa kojim se nose i velika svetska tržišta. Ima argumenata da kupci luksuzne robe ne posežu za jeftinim zamenama, dok potrošači kopija nikada ni bi mogli da pazare izvorne proizvode. Veruje se, zato, da modne kuće nisu na gubitku. Kontraargument je da svaka kopija šteti proizvođaču originala. Valentina Obradović kaže da se pretpostavljadaje okodeset odsto svihsvetskihproizvodau stvari krivotvorina.
– Mahom su sa Dalekogistoka ičitavomsvetunanosegodišnjuštetuodokotristamilijardievra. Aondamepitateda li je „Prada” na gubitku? Panaravno da jeste! Svakikomadkupljenpodimenom„prada”,akojisekaoplagijatprodajepodtim imenom, jeste laž i od te laži prisvaja tuđu korist –smatra Obradovićeva.
J. Stevanović
objavljeno: 17.06.2013.
.jpg)
