Izvor: Story, 31.Jan.2016, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konflikti s partnerom
Dve osobe koje ulaze u emotivnu vezu, unose u nju različita očekivanja, stavove, potrebe, uverenja i osobine sopstvene ličnosti. Da bi odnos dobro funkcionisao, neophodno je uskladiti ove aspekte, objašnjava naša stručna saradnica
Foto: Shutterstock, Profimedia
Piše:
Sanja Marjanović,
dipl. psiholog master
http://www.vaspsiholog.com/
U zavisnosti od toga koliko se partneri razlikuju, proces >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << njihovog usklađivanja nužno će dovesti do većih ili manjih konflikata. Prema tome, oni su nužni kako bismo mogli da se uskladimo s osobom s kojom smo u emotivnoj vezi, ali problem je u tome što se konflikti često doživljavaju kao nešto što je trajno i nemoguće da se reši. U takvim situacijama dolazi do prekida odnosa umesto njegovog razvoja kroz zajedničko usklađivanje i međusobnu podršku.
U ovom tekstu opisaćemo faktore koji vas mogu sprečiti da novonastali konflikt sa partnerom razrešite i dođete do rešenja problematične situacije.
BES KOJI VAS BLOKIRA
Najčešća emocija koja se javlja kada su dve osobe u konfliktu jeste bes. Nazivanje pogrdnim imenima, međusobno optuživanje, bacanje stvari, lupanje vratima, sve je to posledica eskalacije besa koji često može prikrivati neku drugu emociju. Na primer, ako je osoba povređena, ona može ovo osećanje prikriti tako što će biti besna prema partneru. Ono što je važno da shvatite jeste to da nije partner taj koji vas čini besnim i povređenim, već to sami sebi činite. Kako se to dešava? Kada partner uradi ili kaže nešto što vam se ne dopada, možete pomisliti: On/ona to radi namerno, On/ona je kriv/kriva što se ovako osećam, Nisam zaslužio/zaslužila da se tako ponaša prema meni, to nije fer, On/ona je đubre i slično. Ovakav način razmišljanja, koji je više ili manje eksplicitan, uvodi vas u nezadovoljstvo, a kako se misli nadovezuju i gomilaju sećanja na slične situacije u prošlosti - u bes. Kada on dostigne vrhunac, nemoćni ste da odreagujete smireno i adekvatno rešavate problem, već počinjete da vičete, optužujete, vređate, lupate vratima. Prema tome, prvi korak ka zdravoj komunikaciji i rešavanju konflikta sa partnerom jeste smanjenje sopstvenog besa, odnosno sprečavanje da dođe do njegove eskalacije. Kada osetite frustraciju i ljutnju, ne optužujte za to partnera, već takvo stanje registrujte kao alarm organizma da vam nešto smeta u ponašanju emotivnog partnera i to mu smireno recite. S druge strane, ne očekujte da se svi ljudi, pa i osoba s kojom ste u vezi, ponašaju onako kako vi želite. To je njihovo pravo, a vi postavljate granicu i dajete do znanja da li vam se to dopada ili tako nešto ne želite da prihvatite. Niko tu nije kriv, samo je pitanje da li možete da se uskladite ili ne.
NEPRIHVATANJE PARTNEROVIH POTREBA
Često zanemarujemo činjenicu da i druga osoba ima neke potrebe koje su različite od naših, ali su podjednako važne. Nekada ih ne prepoznajemo zato što to ne želimo ili nam to nije jasno stavljeno do znanja. Kako bismo ostvarili dobar odnos, bitno je da shvatimo tuđe potrebe, a ukoliko to nismo u stanju, možemo direktno da pitamo. Razumevanjem partnerovog položaja stvoriće manje šanse da upadnemo u bes povodom njegovog ponašanja, a samim tim naš odnos biće otvoreniji i kvalitetniji. S druge strane, razumevanje tuđih potreba i saosećanje sa partnerom ne treba da nas dovede do toga da popuštamo u svakoj situaciji. Bez obzira na to što nam je neko ponašanje razumljivo, ako nas ono vremenom ugrožava i ne menja se, ne treba ga nužno trpeti.
NABACIVANJE OSEĆANJA KRIVICE
Često se dešava da jedan ili oba partnera okrivljuju jedno drugo za nešto što je učinjeno. Pritom, da bi se pojačalo osećanje krivice kod ovog drugog, navode se situacije iz prošlosti kako bi se sastavio što veći spisak optužbi za okrivljenog. Često jedna osoba stavlja sebe u ulogu žrtve, a okrivljeni se stalno trudi da popravi stvari i to nikada ne prestaje. Ovo je tipična manipulacija i takav odnos apsolutno nije zdrav. U osnovi nabacivanja krivice stoji uverenje: Ti si kriv/kriva ako se ne ponašaš onako kako ja želim. To ne rešava postojeću situaciju, već samo produžava problem i udaljava partnere. Ponašanje onog drugog takvo je kakvo jeste i u izvesnoj meri može se korigovati kako bi odnos bio bolji, ali za to im treba pomoć partnera a ne konstantno osećanje krivice i doživljaj da nikada nisu dovoljno dobri ma koliko se trudili da nekom udovolje.
Konflikt koji nastaje između dve osobe naprosto je nužan, ali nije uvek signal da treba prekinuti vezu. Naprotiv, to može biti tačka koja će stvoriti kvalitetniji, bliskiji i zdraviji odnos između dvoje različitih ljudi. Pošto nastaje između dve osobe, onda one podjednako moraju da budu uključene u njegovo rešavanje, pri čemu je razumevanje i prihvatanje onog drugog kao različitog bića ključna stvar za početak konstruktivnog razgovora, bez tenzije i uz nalaženje najboljeg rešenja za oboje.
