Izvor: Politika, 03.Maj.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompromis je trula daska preko provalije
Profesor glume priča o lovu na talente, svom načinu odabira dece, mentalitetu, „učenju” emocija, šarmu i lepoti, zaljubljivanju u profesora, učenju moći od žena...
Miroslav Mika Aleksić, reditelji scenarista, dobio je nedavno Zlatni beočug Kulturno-prosvetne zajednice Beograda za trajni doprinos kulturi glavnog grada Srbije.
Rođen je 5. februara 1952. u Beogradu, na Čuburi. Režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Radomira Šaranovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << završio je u rodnom gradu. On je, pre svega, pedagog koji učeći decu, od sedme do 19. godine, glumi, istovremeno podiže njihov obrazovni nivo. Iz njegove škole su potekli glumci: Nikola Kojo, Katarina Gojković, Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Mira Joković, Viktor Savić, Vuk Kostić, Nada Macanković, Kalina Kovačević...
Živi u Beogradu i na Kosmaju. U braku je s Biljanom Mašić, profesorom glume na Fakultetu dramskih umetnosti.
Ko vas je poveo u lov na talente?
Profesor glume u RTS-u BratislavBata Miladinović, s kojim sam bio od svoje sedme godine. Prvo kao učenik, pa saradnik, a potom je on, kao penzioner, bio moj saradnik u radu s decom. I tako 20 godina. Zatim sam vodio pozorište „Duško Radović”, a sad imam svoj studio glume.
Šta je presudno u proceni dece?
Moja intuicija. Posle razgovora s više stotina dece primim dvadesetak. To su oni za koje procenim da imaju talenat i mogućnost da napreduju. Zaključujem to po pogledu, pokretu, osećaju za ritam, emotivnoj inteligenciji… Jer, moram da napravim ličnost koja podržava talenat.
Kako im razvijate talenat?
Prvi uslov je da budu odlični đaci da bi oslobodili vreme za ono što misle da vole. Imamo večernje časove. Pre spavanja su najspremniji upijači znanja. Čitanje jedne knjige nedeljno je obaveza. Moraju da kažu šta je njima u knjizi važno. Tako ih učim da misle. Posle moje škole nisu svi glumci, ali svi su završili fakultet, a kroz moju školu prošlo je oko 3.000 malih ljudi.
Koliko je važan mentalitet?
Mnogo, kao i talenat. Svaki pojedinac ima svoje obeležje. Zato moji učenici ne smeju da ostanu zatvorene školjke. Jer, svako zatvaranje u sebe, i u najmanjoj zajednici, i u braku, ne vodi ka progresu. Tako i talenat može da ostane zatvoren, pa da nikad ne saznamo šta nam je Bog dao. Moje umeće je da otvaram te „školjke”.
Šta je važno u procesu formiranja dece?
Oni su, u startu, uvereni da ih ono što radimo vodi na put uspeha. Zato me slušaju i slede moj stav. To je pisano pravilo u mom učenju, a postoji i nepisano. To je da ja njih nikad neću slagati, pa ni oni nikad ne lažu mene.
Da li primenjujete i muziku u radu?
Tražim da muzika bude stalno prisutna u našem radu. Svi moraju da nauče dobro da pevaju ili da budu, bar, dobra pratnja, a ne bežimo ni od igre. Naprotiv. Kad se dogodi neka tragedija možemo i da zapevamo, ali ne možemo da igramo. To je priroda odredila. Jer, igra je radost, a bez muzike nema igre.
A da li ih „učite” emocijama?
S emocijama se rađamo, pa ih ja u deci budim. Jer, nema ništa lepše od emocija. Ali, kod dece je problem u prepoznavanju i u tačnom osećanju emocija. Emotivna inteligencija se razvija u oba smera. U dobrom je lako, ali u lošem razvoju događaja može da nas odvede na dno. Na tome je zasnovano samopouzdanje koje zavisi od svih ljubavi.
Šta je u vašem poslu najvažnije?
Ubediti malog čoveka da je mnogo važno da radi ono što voli. Jer, život je kratak. Ali, oni ne mogu to lako da shvate, jer drugačije mere vreme. Zato je veoma važno otvoriti dete i otkriti sve njegove želje i mogućnosti.
Šarm ili lepota?
Moć glumca zasnovana je na osobini da bude sugestivan u liku koji igra. To umeće je čarobno ako je potpomognuto šarmom, kao i u običnom životu. Naravno da je važno i kako ko izgleda. Ali, lepota je i diktat vremena. Ona se menja, a šarm ostaje zauvek.
A šta je vama najvažnije?
Doživljaj zadovoljstva života koji je lep sam po sebi, kao i činjenica da sam od svog zanata napravio umetnost u kojoj sam ostvario pravi odnos s decom. Ja, nažalost, nemam svoju decu, ali imam njih 3.000 koji, na određen način, nose mene u sebi. Učeći ih glumi naučio sam ih životu.
Da li se neka učenica zaljubila u vas?
To su prirodna pubertetska osećanja koja se, ponekad, jave. To su naklonosti u situacijama kad ti je neko blizak. Ali, to se lako prevaziđe. Prevede se u drugi oblik i uvek dobije pravi prijateljski sadržaj. I ja sam se u gimnaziji zaljubio u profesorku.
Kako doživljavate slavu?
Neprimetno. Sve moje uspehe, kao i „moje dece”, proslavljam sam, neprimetno, u sebi. To je, po meni, odlika zdravog duha.
A da li ste čovek kompromisa?
I deci kažem da je svaki kompromis, najčešće, trula daska preko provalije. Posebno u ljubavi. Jer, kompromis je trgovina, a trgovina emocijama je, ipak, bolestan stav.
Kako podižete nivo raspoloženja?
Uvek to uradim vodom. Kad izručim pun bojler vode preko glave pobedim svako neraspoloženje. Ne znam kako to meni voda odnese muku, ali ja to tako uradim i meni je dobro.
Čemu vas uče žene?
Mislio sam da se od žena može naučiti umeće vladanja. Ali, shvatio sam da onaj muškarac koji traga za tom moći žena samo dokazuje sebi da je nemoćan.
Čime se ponosite?
Mojim učenicima i filmom „Stav srca”. Napisao sam scenario i režirao taj film u kome je veliku ljubav zamutio slučajni prolaznik u životu devojke.
Kako se pokazuje ljubav?
Veliko umeće u ljubavi je pokazati da nekoga voliš. Priča o ljubavi i njeno dokazivanje je najveći problem za čoveka. Ipak, ljubav se najlepše vidi i oseti u pogledu i dodiru.
-----------------------------------------------------------
Niko nije kao Robert de Niro
Koji glumci su primer za ugled?
Pre svih Robert de Niro. Njegovo prisustvo u nekom filmu podiže ugled svima koji učestvuju u stvaranju tog dela, od reditelja do poslednjeg statiste. Tu su i dve čarobne žene Meril Strip i Liv Ulman. Od škola glume dominantne su engleska, ruska i američka. A beogradski fakultet glume je, po kvalitetu rada i ostvarenjima glumaca, uvek u najužem, evropskom krugu.
Slavko Trošelj
objavljeno: 04.05.2014
