Izvor: Politika, 28.Sep.2013, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga o dizajnu sa stranica „Politike”
U izdanju „Dizajn i dizajneri 20. veka” arhitekta Radmila Milosavljević sabrala 120 tekstova koje je objavila u našem listu
Radmili Milosavljević (1932) nije bilo teško da izabere 120 od oko 150 tekstova za knjigu „Dizajn i dizajneri 20. veka”, u kojoj je sabrala radove na temu dizajna, napisane za naš list. Saradnja sa najmlađom rubrikom najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, logičan je sled dosadašnjeg rada za „Politiku”. Knjiga u izdanju „Orion arta” je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako kaže arhitekta iz Beograda, i obeležavanje pola veka saradnje sa listom bez koga, dodaje, ne prođe dan u njenom domu.
Ova knjiga nije leksikon o dizajnu, pojašnjava naša saradnica:
– Dizajnere nisam ređala po abecedi. To su moje priče o njima. Dala sam i osnovne informacije o dekadama u kojima su stvarali.
Radmila Milosavljević gaji stav da dizajn enterijera mora da bude funkcionalan, u cilju zadovoljenja potrebe ukućana, ali da je istovremeno neprestano podložan promenama. Školovana u epohi modernizma, kada su se svi pridržavali Le Korbizjeovih reči da je „stan mašina za stanovanje”, ona voli jednostavnost, čiste, funkcionalne oblike.
– Zato su tu detalji da se ostvari puna individualna sloboda: boje, tekstil, keramika – savetuje naša saradnica koju fasciniraju rešenja skandinavskih dizajnera, postignuta upotrebom prirodnih materijala i svedenom estetikom.
Pisanje priča o vrhunskim svetskim dizajnerima (Le Korbizje, Alvar Alto, Koko Šanel, Henri Ford, Endi Vorhol, Aleksandar Mekvin, Filip Stark...) i predmetima dizajna (nameštaj, oprema za enterijer, tepisi, odeća, cipele, tašne, šeširi) Radmila Milosavljević ne doživljava kao posao već kao zadovoljstvo i ljubav.
– Daleke 1964. telefonom pozvala sam tadašnju urednicu Ženske strane Nadu Doroški, predstavila se i pitala da li mogu da pišem za „Politiku”o kulturi stanovanja i enterijeru – seća se Radmila.
Tada, kao jedna u petočlanom timu arhitekata odseka Kulture stanovanja Zavoda za ekonomiku domaćinstva uvidela je koliko je tema dizajna nepoznanica na ovim prostorima.
– Nije bilo specijalizovanih časopisa, struka nije imala priliku da se edukuje, jer smo u vreme kada sam ja upisivala arhitekturu, što je bilo 1950, dobijali samo tradicionalno znanje – priseća se naša sagovornica koja je diplomirala na beogradskom Arhitektonskom fakultetu 1955. godine.
Sarađivala je sa „Praktičnom ženom”, „Bazarom”, slovenačkim časopisom „Moj dom”...
– Čitaocima smo predočavali osnovne stvari o uređenju enterijera, davali praktične savete – ističe autorka koja je dosta putovala, imala priliku da lično upozna Tapija Virkalu, Helu Jongerijus, Geatana Pešea... i objavila 15 štampanih dela među kojima i knjigu „Soba koju sanjam” sa „preseljenim” tekstovima sa Ženskih strana „Politike”.
Ipak, najponosnija je na Dopisnu školu dizajna s kraja osamdesetih godina 20. veka.
– U eri pisama, bez interneta, u velikoj Jugoslaviji, posle jednog oglasa u časopisu „Moj dom”, za mesec danase prijavilo više od 4.000 kandidata. Javile su se kolege, domaćice, stanovnici malih ostrva u Jadranu i zabitih sela Makedonije, Crne Gore... – seća se.
Iskustvo ovog projekta, nesretno završenog ratnim dešavanjima, takođe je pretočila u knjigu.
A. Cvetićanin
-----------------------------------------------------------
Problemi domaćih dizajnera
Kolege je pitaju zašto ne piše o domaćim stvaraocima.
– Kao što sam navela u predgovoru, knjiga je upravo posvećena našim dizajnerima koji u drugoj polovini 20. veka nisu dobili šansu da svetu pokažu raskošni talenat. Jer, dizajn nisu samo lepe stvari već čitava privreda. To kod nas, nažalost, nikada nije bilo shvaćeno. Fabrike su se otvarale po partijskom i republičkom ključu. Najviše ideja ostale su na tom nivou, u nacrtima, eventualno prototipu. Malo ko da je stigao do mini-serije, kamoli serijske proizvodnje. Fascinirali su me Finci, kod kojih se svakom proizvodu, od ideje za njega do procene žirija, posveti dve godine testova pre nego izađe na tržište. Dizajn je planetarni fenomen. Oblikuje našu realnost. U razvijenim ekonomijama on nije samo primenjena umetnost već nešto mnogo složenije, od kreativnih faza do onih proizvodnih – smatra naša sagovornica.
objavljeno: 29.09.2013
