Izvor: B92, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatska drama na Severnom polu
Denver -- Naučnici različitih oblasti pripremaju za Ujedinjene nacije izveštaje o dramatičnim klimatskim promenama na Severnom polu.
Izveštaji se posebno bave naglim i sve bržim topljenjem leda na Arktiku, što je zabrinjavajuća i opominjuća posledica globalnog zagrevanja. Međutim, značajni delovi Severnog ledenog okeana su ovog leta postali poprište žestoke borbe za podvodne resurse.
Kada je Rusija postavila zastavu na dno okeana u blizini Severnog pola, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << druge zemlje su se uključile u trku za kontrolu arktičkog regiona.
Vilijam Antolis je stručnjak za međunarodnu tgovinu. "Slično kao i 1800-ih godina na zapadu SAD, u toku je otimanje za zemljište, s tim što se većina tog zemljište danas nalazi na dnu okeana", navodi on.
Pet država - Rusija, Norveška, Kanada, SAD i Danska - već su izjavile da polažu pravo na deo arktičkog regiona.
Pošto je Rusija 2. avgusta objavila da je označila deo dna Severnog ledenog okeana kao svoj, Danska je poslala ledolomce da ispitaju situaciju, dok je Obalska straža SAD poslala treću kartografsku ekspediciju.
U isto vreme, kanadski premijer je objavio planove za redovne vojne patrole u regionu.
"Jedan od načina da se utvrdi i zaštiti suverenitet jeste da se uspostavi vojna baza i da se pošalju patrolni brodovi", kaže Dejvid Bijet, direktor Kanadskog instituta za okeanska istraživanja.
Klimatolog i okeanograf sa Univerziteta države Kolorado Mark Serez, tvrdi da su najnovije klimatske aktivnosti prouzrokovane porastom temperatura. "Što se led više bude topio, to će Severni pol postati pristupačniji i samim tim veći izvor resursa", navodi Serez.
Ovog leta čak je i severozapadni prolaz bio nakratko otvoren. "Ovaj severozapadni prolaz je, zapravo, prečica od Tihog do Atlantskog okeana, preko Arktika", kaže Serez.
"Drugim rečima, brod koji, recimo, prevozi 'tojote', ne bi morao da plovi kroz Panamski kanal ili oko rta Horn da bi stigao do Bostona, već bi mogao da pređe Arktik, što bi značajno smanjilo troškove prevoza", kaže on.
Delovi arktičkog područja, koji su ranije bili prekriveni ledom, sada nude do sada neistražena nalazišta minerala, nafte i prirodnog gasa za koja će se države i energetske kompanije još dugo utrkivati.
