Izvor: Glas javnosti, 09.Dec.2009, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katran niko neće
U Jablanici, selu podno Zlatibora, dan-danas pričaju kako berićetnijeg dinara od onog uzetog za katran nije bilo, niti će biti. Od crne, smolaste tečnosti, koja se proizvodi destilacijom luča, borovog drveta, ne tako davno u selu su živele čitave porodice, a sad jablanički katran više niko i ne traži. Povremeno kupi poneko litar, dva i to za lek, i za ljude i za stoku, ali su vremena kada se katran iz Jablanice prodavao na stotine litara odavno prošla. Iako su poslednje katranice u ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kraju ugašene još pre desetak godina, retko koja kuća u Jablanici i dan-danas nema barem desetak litara ili burić katrana...
- Katran je dobar protiv astme, stavi se kap na kocku šećera, to se pojede, i - pomaže... Dobar je i za reumu kada se pomeša sa svinjskom masti, od njega brzo zaceljuju rane... U ovom kraju koristi se i za lečenje stoke, kad vola ili ovcu zaboli čapak, nema boljeg leka nego namazati bolno mesto katranom - priča LJube Bujić (70) iz Jablanice, koji je u svom životu ispekao katrana da ni sam ne zna koliko.
Sem za „narodno“ lečenje, katran je nekada bio nezamenjiv i u farmaceutskoj industriji, te se meštani sećaju da su njihov katran, i to na burad, otkupljivali i „Zdravlje“ iz Leskovca i farmaceuti iz Vršca...
- Katran su pekli i moj deda i pradeda i otac, ali najbolje vreme u ovom kraju za proizvodnju katrana bile su šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka... Tada ga je država otkupljivala, samo u Mokroj Gori, u industriji u Kotromanu, mogli smo prodati katrana koliko god proizvedemo. U Jablanici, od toga su živele bezmalo sve kuće u selu - priseća se neobične seoske industrije Ostoja Slović (67), jedan od najpoznatijih jablaničkih katrandžija.
Katran je tih godina bio cenjen i kod proizvođača čamaca, njime su premazivali drvo, služio je i za zaštitu brvnara od kiše, a jedno vreme, kupovali su ga i trgovci iz Kladova, jer je bio dobar u borbi protiv neke, kako se u Jablanici prisećaju, „golubarske mušice“...
- Otac Mihailo i đed Gojko bili su nadaleko poznati proizvođači katrana. Đed je samo od katrana odgajio i izveo na put sedmoro dece. Koliko se sećam, pre petnaestak godina poslednji put smo podložili katranicu, proizveli pet, šest tovara katrana, to smo prodavali godinama, i sad ga imam još malo. Ali, nema više potražnje, pa se ovim poslom niko i ne bavi - kaže Milivoje Tomović.
NJegov komšija Ostoja Slović, sa sinovima Radom i Radišom, poslednji put je katranicu ložio pre sedam godina.
- I sad se pojave kupci, traže litar, dva za lek i to je sve... Industrija boja i lakova više, izgleda, ne koristi katran nego sintetičke smole, a nismo više zanimljivi ni farmaceutskoj industriji - kaže Ostoja.
Proces proizvodnje katrana u Jablanici nekada se učio od malih nogu, od starih majstora, katrandžija...
- Osnovna sirovina je luč, i to iz starih borovih, natrulih panjeva. Znala se i mera - 14 do 16 vreća luči za tovar katrana. Luč je morao da se iscepka na sitno, na zublje... Prvo smo od drvenih oblica pravili katranicu, maltali je iznutra blatom, onda unutra slagali luč, pa sve to palili sa vrha, kad bi se luč okolo zažario, onda smo tu kupu pokrivali zemljom, a luč unutra sagorevao bi lagano, bez kiseonika, a ispod bi se cedio katran - ukratko opisuje Ostoja staru tehnologiju.
Prihod od prodaje katrana do pre samo koju deceniju i te kako je bio značajan za stanovnike Jablanice.
- Bile su to i velike pare i batli novac. Sećam se, prodam tovar katrana, kupim brašna, soli, šećera, žita... I, još mi para preko ostane... Što su to bile srećne pare, čudo jedno, nisi mogao da ih potrošiš... - setno veli LJube Bujić.
- Nikada pare od prodate borove građe nisu batli kao pare od katrana. Ne kaže se bez neke - ko je šumu sek’o i kreč pek’o nikad doma nije stek’o... - priča Ostojin sin Radiša.
I stari Milija Didanović iz Jablanice dobro pamti vremena kada je selo živelo od ove industrije.
- Mi smo bili uglavnom pomoćni radnici, a znalo se ko su majstori - Mihailo Tomović, njegov otac Gojko... Živih majstora danas, sem Ostoje Slovića, nema... A dobar je katran... Sad je sve oko nas veštačko, pa ni ovaj naš jablanički katran nikom više ne treba - kaže Milija.
koja je adresa ovih ljudi ili br tel od bilo kojeg od d prodavaca ovog katrana
nema ga a cena je bila 10e po kilogramu, malopre sam zvao, zato ga niko nece, kilo katrna kosta ko 15 kilograma bitumena a ista im je namena, nije ni cudo sto je taj posao propao ...
