Izvor: Glas javnosti, 14.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katanac na filmsko platno
Bioskop „Svetlost“ pri smederevskom Radničkom univerzitetu prestao je da radi posle 80 godina. Nekada je godišnje imao dva puta više gledalaca no što grad danas ima stanovnika, a ima 120.000. Prošle godine jedva je privukao 4.350 gledalaca. Publika se osipa, pa je sve više otkazanih predstava jer se ne proda ni obavezni minimum od pet ulaznica po projekciji.
- Bioskop je do ranih sedamdesetih godina prošlog veka ostvarivao 60 odsto prihoda Radničkog univerziteta, a u poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vreme Univerzitet je godišnje na filmu u gubitku i do milion i po dinara - kaže direktor ove ustanove Dragan Gergulov.
Nekada je ekipa redovno, s mobilnim projektorom, obilazila sela u opštini Smederevo i prikazivala filmske žurnale, domaću i stranu kinematografsku produkciju. Jednom se dogodilo da je neko odneo platno za prikazivanje, a publika je odbila da joj se vrati novac od ulaznica. Da „polegamo“ predlagali su, pa da „bioskop“ gledamo na „tavan“ (plafon). Film je na kraju projektovan na zid seoskog Doma kulture. Tokom 1975. po selima su filmovi imali po dve predstave dnevno. Interesovanje za film bilo je tih godina toliko da je jedan od kinooperatera „Svetlosti“ u svom povrtnjaku na periferiji Smedereva leti prikazivao filmove dok nije otkriven. To je podstaklo njegovu poslovnost: sada je hotelijer u Nemačkoj.
Tada je godišnje u bioskopu „Svetlost“ bilo oko 1.100 projekcija sa prosekom od 250.000 gledalaca, dok se 2007. gledanost nije svela na 4.350. Bioskop „Svetlost“ je, podstaknut pronicljivošću svog kinooperatera, imao i letnju baštu na gradskom košarkaškom igralištu. Građani s ulaznicom gledali su film s prednje strane platna, sa zadnje filmofili iz okolnih zgrada, a deca iz krošnji drvoreda.
Gergulov priča da je do ranih 70-ih policija svakodnevno morala da zavodi red pred bioskopskom blagajnom. Tada su „loši momci“ interesovanje za film procenjivali prema gužvi na blagajni, potom bi stali ispred svih i ljudima u redu preprodavali ulaznice do poslednjeg mesta. U tom bioskopu je do kasnih šezdesetih uz filmske predstave dočekivana Nova godina. U ponoć bi se završio film, potom bi krenula lutrija. Svi su se nadali najvećoj nagradi: dve godišnje ulaznice za sve predstave, uvek balkon levo, četvrti red, sedišta 9 i 10. Kada je televizija zapretila da preotme publiku, priseća se Dragan Hamidović Džigi, koji je u bioskopu počeo da radi kao maloletni beskućnik sa 12 godina, na ulazu je ženskom delu publike poklanjan cvet.
U poslednjim minutima filma „Tačno u podne“ kada je Gari Kuper potegao revolver - nestala je struja. Vatrogasac se popeo na pozornicu i osvetljen baterijskom lampom razvodnika, publici ispričao kraj filma. Bio je to najveći aplauz koji se ikada čuo u „Svetlosti“.
Sumrak je počeo 1981. otvaranjem Centra za kulturu. I pored 120.000 stanovnika Smederevo, nema dovoljno publike. Filmske predstave održavale su se kada se proda najmanje pet ulaznica za dvoranu od 512 sedišta. Cenu ulaznice određuje distributer, ali je najčešće 100 dinara. Događalo se ranijih godina da jedan gledalac kupi pet ulaznica da bi odgledao film.
Sada u gradu postoji samo bioskop pri Centru za kulturu koji takođe povremeno otkazuje projekcije. U dvorani od 750 mesta film nije prikazivan godinama, dok je u sali sa 250 mesta projekcija filma „Čikago“, sa 13 nominacija za Oskara, otkazana onoliko puta koliko je bilo termina. Nije bilo moguće prodati ni pet ulaznica.
