Izvor: Politika, 14.Dec.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanađani više ne brinu za okolinu
Novog sporazuma o smanjenju štetnih gasova nema, a od dogovora iz Kjota odustaju i najnaprednije ekološke zemlje
Među prvim reakcijama na vest da se Kanada povukla iz Sporazuma iz Kjota juče su preovladavale ocene da je čak i lider ekološke svesti među zemljama pokleknuo pod ekonomskim pritiscima i interesima velikih korporacija.
Ministar ekologije Piter Kent objavio je prekjuče da se njegova zemlja povlači iz jedinog sporazuma koji je pravno obavezivao deo razvijenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << država da smanje emisiju štetnih gasova.
– Kjoto je za Kanadu stvar prošlosti – izjavio je Kent i istakao da je to dobro za kanadsku ekonomiju jer smanjenje emisije štetnih gasova znači i smanjenje privrednog rasta. Kanada je po njemu ovim potezom uštedela i 13,6 milijardi američkih dolara koje bi u suprotnom sigurno platila na konto toga što nije ispunila obaveze preuzete u Kjotu.
– „Kjoto sporazum” ne pokriva zemlje sa najviše emisija, SAD i Kinu, zbog čega ne može da funkcioniše – dodao je ministar.
Nasuprot Protokolu iz Kjota, Kent je istakao značaj mape puta koji su predstavnici 190 zemalja samo dan ranije usvojili na Konferenciji o klimatskim promenama u Durbanu u Južnoafričkoj Republici.
Učesnici ove konferencije nisu potpisali sporazum koji bi ih obavezao na smanjenje emisije štetnih gasova, već su se samo usaglasili da se dogovore o novom protokolu koji bi zamenio onaj iz Kjota jer mu važenje ističe krajem 2012. Susret u Durbanu je u medijima ocenjen kao promašaj jer ništa ne obavezuje države da i stvarno, kako je planirano, do 2015. potpišu novi sporazum i počnu da ga primenjuju 2020.
Kanada je pristala da do 2012. smanji emisiju ugljen-dioksida za šest odsto u odnosu na nivo iz 1990, ali je u stvarnosti ona samo porasla. Puštanje ugljen-dioksida u atmosferu za 35 odsto je veće nego 1990. Kanadska naftna industrija se ubrzano razvija i postaje jedan od najvećih zagađivača. Samo profit vlasnika je prošle godine iznosio 8,4 milijarde dolara.
Amerika iz istih razloga ne učestvuje u Protokolu iz Kjota. Obavezivanje bi značilo i manje posla za glavne energetske kompanije. Gigant „Ekson mobajl” svojim deoničarima godišnje donosi 40 milijardi dolara zarade. Ova kompanija finansira nekoliko instituta koji tvrde da je teorija o globalnom otopljavanju nepotvrđena. Vodećim političarima u SAD poslednjih godina je isplatila 55 miliona dolara kako bi blokirali „zelene zakone”.
Nju Delhi i Peking ne žele da se obavežu na ista ograničenja koja bi se nametnula SAD, Australiji i Japanu tvrdeći da bi tako na stotine miliona radnika izgubilo posao.
Ekolozi ističu da bi kineska privreda morala da prestane da se oslanja na ugalj, ali ekonomski analitičari podvlače da je Kina svoj impresivni ekonomski rast od nešto više od deset odsto utemeljila baš na potrošnji prljavih goriva.
J. S.
-----------------------------------------------------------
Sve u korist kompanija
Grupa ekoloških organizacija ističe da se do 2020. može naneti mnogo štete planeti čak i ako bi tada počeo da se primenjuje sporazum predviđen u Durbanu. Savez zabrinutih naučnika ističe da bi javna mnjenja morala da pritisnu svoje vlade.
– Ljudi čitavog sveta su najveći gubitnici zato što vlade više udovoljavaju interesima korporacija nego naroda – kaže Alden Mejer iz Saveza zabrinutih naučnika.
objavljeno: 14.12.2011
