Izvor: Politika, 21.Maj.2010, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampari, kralj aperitiva u Italiji
Izlasci u velikim gradovima nezamislivi bez ovog svetlocrvenog pića
Rim – Većina Italijana je poslednjih godina diskoteke na glasu i elitne restorane gurnula u drugi plan. Ono što se danas podrazumeva pod dobrim provodom jeste uživanje u aperitivu, odnosno njegovom sinonimu – kampariju.
U Rimu je uspešan izlazak nezamisliv bez ovog italijanskog pića.
Odmah posle posla, veliki broj zaposlenih može sebi da priušti veče u gradu sa malo para. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ovakva logika zabave predstavila je apsolutni pogodak rasprostranivši se poslednjih godina i po ulicama italijanske prestonice. Upravo 1800. Davide Kampari, sin osnivača istoimene kuće pića „Gaspare Kamparija”, lansirao je po prvi put famoznu ideju o aperitivu u Italiji. Marka „kampari” danas predstavlja apsolutnog lidera kada su u pitanju kokteli koji vladaju italijanskim i svetskim barovima i kafeima. Najpoznatiji koktel koji je, može se reći, potpuno kolonizovao italijansku regiju Veneto, zove se „špric”. Radi se o piću koje se može napraviti na bazi kamparija ili aperola, nešto blažeg pića, a koje jednako pripada familiji „kampari”. Klasična varijanta „šprica” pravi se mešanjem aperola i prošeka, a servira se zajedno sa jednom kriškom pomorandže i maslinom.
Zanimljivo je da se ovo jedinstveno piće rasprostranilo na Apeninskom poluostrvu zahvaljujući prisustvu Austrougara u regiji Veneto, kada se nazivalo „špricer”, a činila ga je mešavina belog suvog vina i gazirane vode. Špricer je upravo kombinacija koja se i dan danas gustira u najsevernijim delovima Italije, ali i na Balkanu.
Kafići u Rimu koji predstavljaju lidere kada je reč o aperitivima, a posebno „špricevima”, jesu „Freni i fricjoni” (u prevodu, „Kočnice i kvačila”) koji se nalazi u poznatom kvartu Trastevere, „Lutes”, pokraj trga Navona, i „Les afiš”. Ovaj poslednji predstavlja pravo mesto gde se mogu u najvećem stilu gustirati kampari i aperol: svake srede organizuju se tematski aperitivi gde se služi uglavnom kampari u svim svojim kombinacijama: na meniju je moguće pronaći više od dvadeset različitih vrsta špriceva. Uz kampari i bogat asortiman hrane ponuđene besplatno, „Les afiš” organizuje i male pozorišne predstave i kabaree.
Kampari i danas potvrđuje svoju tradiciju staru već sto pedeset godina, a recept poznatog svetlocrvenog aperitiva ljubomorno čuvaju samo dve osobe. Ipak, odgovorni direktor ove kuće Bob Kunze, mladi menadžer, Austrijanac rođen u Turskoj, izjavio je da je danas neophodno napraviti neki korak više. Kako i sam svedoči, poslednjih godina na savremenom tržištu bilo je neophodno prisvojiti i druge manje marke: „skaj votku”, „aperol”, viski „glen grant”, grčki „uzo 12”... Upravo vodeći se ovom logikom, kuća „Kampari” je u poslednjih deset godina potrošila otprilike milijardu evra prisvojivši dvanaest različitih pića.
Na šestom mestu u svetu po proizvodnji, „kampari” danas predstavlja nešto više od marke poznatog svetloružičastog pića. Zahvaljujući simpatijama Hemingveja ova „crvena strast” danas je postala deo globalne kulture življenja. Italijanski gigant pića svake godine ulaže prevashodno u jedinstveni vid reklamiranja na koje je samo 2008. potrošio pet miliona evra..
Uz pomoć prisvojene votke „skaj”, kuća „Kampari” je osvojila još jednu od neprikosnovenih filmskih ikona, Saru Džesiku Parker: upravo je Keri Bredšou ležerno pila poznatu votku u filmu „Seks i grad”. Ovim poslednjim marketinškim potezom i neprevaziđenom logikom „prodakt plejsmenta”, Kampari je osvojio i ključno, američko tržište.
M. Lalović
[objavljeno: 21.05.2010.]
