Izvor: Politika, 10.Sep.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvo talentovano dete
Pisao je za „Vukov rečnik” u porodičnom časopisu „Ršum”, otkrio Rašu Popova, završio dramaturgiju, studirao Junga, snimio „Ničije dete” i dobio tridesetak nagrada, a sada režira „Fazone i fore” u kojem glumi i njegov četvorogodišnji sin Vid
Sećanja su još živa iako su prošle tri decenije od kako je počela da se snima i emituje kultna dečja serija „Fazoni i fore” koju je osmislio i pisao Ljubivoje Ršumović, bez sumnje najpoznatiji naš dečji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pesnik. Ovog leta nastaje još jedan serijal, a na čelu ekipe je dvojac iz familije Ršumović, Ljubivoje i njegov sin Vuk, poznatiji kao režiser i scenarista mnogonagrađivanog i vrlo uspešnog filma „Ničije dete”. Ovo ostvarenje krajem jula okitilo se sa još tri vredne nagrade, tri zlatne pulske „Arene” u kategoriji manjinskog filma (kategorija gde je hrvatski koproducent manjinski).
Razgovor sa Vukom Ršumović vođen u Beogradu pred odlazak na letovanje i Pulu zato je protekao u znaku „Fazona i fora”. To je bio dan krcat događajima i organizatorskim obavezama, a jedna od njih bila je i da se petomesečnoj Nađi po hitnom postupku izvadi pasoš.
– Zaboravilismoda imamo još jedno dete – govorio je u šali Vuk na mobilni dok je nekome objašnjavao tu „groznicu” pred putovanje. Verovatno ni on sam nije bio takav optimista da će u Puli, nekada najpoznatijem jugoslovenskom festivalu, tako dobro proći sa filmom koji je pre toga već osvojio više od dvadeset nagrada.
A razgovor je počeo sa „onom malom Slađom” koja je nekada davno bila zaštitni znak prve serije „Fazona i fora”, vojvođanskog televizijskog brenda, te je ta televizija i odlučila da svoj brend oživi i načini još jedan serijal sa glumcima, sportistima i neizostavnim Rašom Popovom, koji glumi i ove sezone otkačenog naučnika. Prve sezone, pre trideset godina, kada se snimalo u Bečeju, a Vuk bio klinac od desetak godina, učestvovali su Neša Leptir, Dejan Savićević i mnoga druga poznata lica.
Zanimljiva je ta priča kako je Raša Popov postao poznato televizijsko lice. Izgleda da je baš Vuk za to zaslužan.
– Raša stalno pominje kako je on postao glumac zahvaljujući meni. Ljubivoje je izmislio rubriku o pronalazaču i pitao se koji bi glumac mogao da se pojavi u toj ulozi. Ja sam se sa Rašom družio kao klinac i rekao tati da uzme Rašu. Ljubivoje me je poslušao i tako je krenula ta televizijska Rašinakarijera. On je zaista čudo, kada se upale kamere iz njega isijava neka posebna energija i on jeste okazao za tu ulogu. Evo ga, biće i ove sezone, on to zaista dobro radi i sviđa se deci, upečatljiv je. Rođeni glumac, živi zanimljiv ispred kamere. Imamo i Miru Karanović kao modnog savetnika u rubrici „Sestro slatka”, a pojavljuju se i neki novi klinci. Imaćemo isportsku rubriku kao i nekada, ali ćemo jezbog obaveza sportista snimati u drugoj polovini septembra – kaže Vuk i dodaje da lista učesnika zavisi od njihovih obaveza.
Gledaoci možda pamte da su se ranije pojavljivali i Siniša Mihajlović i Monika Seleš, ali sportistimamora svaka televizija da se prilagođava. Opet nabrajanje poznatih imena koji će proći kroz emisiju: Jovana Balašević, Borka Tomović, Viktor Savić, pa novinari i televizijski voditelji Olivera Kovačević, Zoran Kesić, Rada Đurić, Aca Stojanović, Nataša Miljković, Slavko Beleslin, novinari Televizije Vojvodina...
„Fazoni i fore” i dalje su pojam. A što je to tako, ide na dušu svih nas. Televizije ne proizvode programe za decu, rejtinzi se ne mere, teško je prodati sekundu, jeftinije je kupiti strani crtani film. TV Vojvodina je želela da se obnovi ta priča. U Čortanovcima na snimanju Nataša Miljković bila jeoduševljena kako je sve genijalno zamišljeno, istovremeno i dvosmisleno i lepo.
Obično deca velikog oca žive u njegovoj senci, čestose bezuspešno bore za svoje parče neba ili zvezde, ali u slučaju familije Ršumović izgleda da ima mesta za sve. Najstariji sin Branko diplomirao je mašinstvo i našao se u toj oblasti, a srednji Mihailo je povukao na umetničku žicu, živi i radi, i to uspešno u dalekom Dubaiju gde se bavi animacijom i veb dizajnom.
Malo je falilo da Vuk dobije i sestru. Kad je Ljubovije bio na Šri Lanci gde je snimao neku dokumentarnu emisiju, upoznao je jednu devojčicu i poželeo da je usvoji. Pitao je mamu i ona je rekla: „Naravno”.
– Mama je bila jedinica i volela je da ima mnogo dece, ali bilo je previše administrativnih prepreka. A malo je falilo da imamo sestru sa Cejlona – smeška se.
Mama Nataša završila je književnost, kao iLjubivoje, pa je i najmlađi sin Vuk želeo da krene njihovi stopama. Ali, ipak je odlučio i to ne na nagovor svog oca, već oca svog najboljeg druga da upiše dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. To je isto književnost samo praktična, tako je to shvatio i postao dramaturg i scenarista, ali gaje poznavanje ove oblasti odvelo i korak dalje do režije.
Seća se Vuk tog vremena i priča nam:
– Bio sam okružen knjigama i već sam sebe video kao studenta književnosti. Nisam ni znao za studije dramaturgije. Ali, to je zapravo bilo ono što sam želeo – objašnjava.
Učio je od profesora Živojina Pavlovića, Ljubiše Đokića, Vave Kristića, Vlade Stamenkovića, Gordana Mihića... Veliki tata Ršum bio je tada upravnik „Boška Buhe”. Vuk je dobijao karte za premijere i tako je počeo sve ozbiljnije da prati pozorište. Počeo je i da volontira za Bitef kao urednik festivalskog biltena i urednik kataloga Bitef festivala. To mu je omogućilo da radi intervjue sa velikim pozorišnim rediteljima iz sveta i sa glumcima. Sve u svemu fantastično iskustvo. Posebno ako se doda i ono najvažnije što se desilo na Bitefu. Tu je upoznao svoju buduću suprugu Anu, zajedno su radili godinama i kada su se venčali tu informaciju, kako kaže Vuk, nije objavio nijedan tabloid, nego se vest o venčanju „Bitefove dece”, kako su ih zvali, našla u Biltenu.
I diploma sa fakulteta dramskih umetnosti nije bila kraj usavršavanja, već jedna etapa jer je zatim usledilo interesovanje za psihologiju.
– Shvatio sam da holivudska dramaturgija počinje sve više da se zasniva na pisanju Džozefa Kembla, psihologa jungovca, koji je proučavao komparativne mitologije i analizirao mitove, bio je analitički psiholog. Njegov uticaj osetio se i u Beogradu, taj pravac postao je veoma interesantan iza naše psihijatre i psihologe, između ostalih i za Vladetu Jerotića i Vladu Popovića. Tako se oforimio i psihološki krug gde su se okupili analitički psiholozi, profesori beogradskog univerziteta, ljubitelji Jungovih dela.
Kako je Ana radila tada u Cirihu, gde se nalazi Jungov institut, otišao sam tamo i proveo na Institutu ceo semestar. Tu se proučavala alhemija, bajke, mitovi, snovi i to je bilo, zaista, sjajno iskustvo. Tako sam zaokružio svoje interesovanje za psihologiju i kompletiralo celu priču – kaže Ršumović.
Naravno, ova znanja iz psihologije pomogla su mu na snimanju „Ničijeg deteta”, jer ovaj film u sebi sadrži arhetipsku priču koja vuče korene iz bajke i mitologije. Postoji taj arhetip o detetu koje je napušteno pa nađeno i postaje veliki heroj. To se sreće u bajkama i mitovima.
– Ja sam se bavio stvarnim slučajevima iz istorije dece koja su nađena u divljini. Puno mi je pomogla i Milica Pejović, načelnica Dečje psihijatrije u Palmotićevoj. Išao sam i u Zemun, bavio sa se i autističnom decom, i kad sve to spoznate i zaokružite u glavionda se mnogo slobodnije krećete i u onom umetničkom delu – dodaje Vuk koji ima producentsku kuću koja je producirala ovaj film.
Možda je javnosti manje poznato da je pisao scenario i za seriju „Košarkaši”, bio je scenarista „Survajvera”, rijalitija na Prvoj televiziji, između ostalog. Ima veliko televizijsko iskustvo. Radio je domaću Evroviziju, kao scenarista pisao je i za strane kvizove, ima dvadesetak kratkih igranih filmova. Koscenarista je i filma „Valter” o Vladimiru Periću i Bati Živojinoviću.
Vladimir Perić, pravi Valter „koji je branio Sarajevo” Vukov jerođak po majčinoj liniji, a poginuo je, što je najintrigantnije, prvog dana kada je oslobođeno Sarajevo.
Kao što je nekada odrastao uz „Fazone i fore, sada se njegov sin sprema da postane televizijsko lice i nastavi tu porodičnu tradiciju popularnosti. Mali Vid, sa četiri i po godine postaće televizijsko lice jer je od autora, deda Ljubovija dobio svojih „pet minuta” – skeč „Kad sam ja bio veliki” i kažu da se jako dobro pokazao.
Sada Vuk otkriva ne samo talente sina već i širi pesnički opus svog oca. Sa sinom iščitava Ljubivojeve pesme.
– Nisam ni znao da je toliko pesama napisao. Mnogo ih je stvarno, a meni su omiljene „Još mi samo ale fale”. Vid zna napamet njemu omiljene pesme i recituje, a mi ga usmeravamo ka onim pesmama „Kako je lepo jesti“ i slično. Ima stvarno mnogo lepih pesama „Idemo u Afriku da sadimo papriku”, „Ima jedna pećina stroga”, „Vuče, Vuče bubo lenja”, to su mi braća recitovala, ali je ta pesma nastala pre mog rođenja. Ima i anegdota za neko jare kad smo bili na Zlatiboru. Ono je samo od mene bežalo, a ja sam pitao: „A ko je njemu rekao da sam ja Vuk”.
Seća se i porodičnog časopisa koji je izlazio u jednom primerku. Nije bio na prodaju, već na iznajmljivanje. A ko je hteo da ga pročita morao je nešto i da napiše ili nacrta, bilo je tu dosta poznatih imena, saradnika, a jedan od njih bio je karikaturista „Politike“ Dušan Petričić. Časopis se zvao „Ršum”, a i Vuk je imao zaduženje da sastavlja „Vukov rečnik”. Objašnjavao je kako su neke reči nastale i šta znače, a jedan od njegovih „bisera” jesteda je šorts tako nazvan jer se deca ušoraju.
Od kako se Vid rodio, Ljubivoje Ršumović je za svog unuka već napisao dve knjige „Vidovite priče” i „Vid iz Talambasa“.
Samo da se dečak ne uobrazi. Nadamo se da to što je u centru pažnje neće negativno uticati na njega. Imao je otpor prema „Fazonima i forama”, ali je upao sa tetkom Borkom (glumica Borka Tomović) i sve se dobro završilo. A dobio je i konkurenciju sada u sestri, pa i ne može više biti samo on u centru pažnje –ističetata Vuk.
A da porodica bude baš strogo umetnička pobrinula se i mama Ana, koja je kao pozorišni režiser radila više komada na različitim scenama. Režirala je „Majku hrabrost”, „Dekameron”, „Kazanovu”, Brod za ludake” u našim vodećim pozorištima „Beogradskom dramskom”, „Ateljeu”, „Srpskom narodnom pozorištu”...
Ljubivoje je stariji od Vuka 36 godina, kao i Vuk od Vida. Vid je slovensko ime, ima ga u još nekim slovenskim zemljama, a kod nas je češće Vidan ili Vidak. Zamalo da to bude i porodica sa „imenom od tri slova”. Vuk, Ana, Vid, a onda je došla i princeza Nađa... koju brat baš zbog ta tri slova uporno zove Iva.
