Izvor: Politika, 02.Avg.2011, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su majmuni zavladali planetom
Novi film SF serijala stiže u vreme nesigurnosti, sa mnogo potencijala za političke i etičke komentare, počev od testiranja na životinjama do tretiranja vrsta koje su nam genetski najbliže
Manijaci, sve ste uništili, prokleti da ste – reči koje izgovara Čarlton Heston na kraju filma „Planeta majmuna” pogađale su te 1968. godine pravo u centar. Slavni glumac u ulozi astronauta Džordža Tejlora sa dvojicom kolega stiže na nepoznatu planetu u 40. veku i sreće zaostale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemušte ljude kojima vladaju superiorni inteligentni majmuni. Na kraju, videvši na jednoj plaži srušeni Kip slobode, shvata da je došao na našu planetu 20 vekova kasnije.
Film sa skromnim budžetom u režiji Frenklina Šafnera, po scenariju Majkla Vilsona, premijerno prikazan u februaru 1968, osvojio je kritičare i zaradio 32,5 miliona dolara, što je za to vreme bio vrlo dobar rezultat.
Veliki uspeh nije bilo teško objasniti. Osim što je bio prvoklasna zabava, u tadašnjim društveno-političkim okolnostima nije bilo sasvim nezamislivo da ovaj svet jednog dana bude baš onakav kakav je otkrio Tejlor. Ameriku šezdesetih razdirale su rasne pobune, politička polarizacija, ubistvo predsednika Kenedija. To je bilo vreme rata u Vijetnamu i antiratnih protesta. Takođe, izašao je samo šest godina posle kubanske raketne krize, kada je pretnja od nuklearnog uništenja bila sasvim realna.
„Videti lik poput Hestona, do tada oličenje snage i moći, kako ga gorile drže u kavezu, mora da je imalo snažan efekat na Amerikance, makar na nivou podsvesti”, piše filmski kritičar Den Džolin.
Iako je film bio zaokružena celina i nije nagoveštavao nastavak, studio „Foks” je, podstaknut uspehom, do 1973. godine izbacio još četiri nastavka. Priča o pametnim majmunima koji vladaju primitivnim ljudima preselila se i na TV ekrane u vidu dve serije, na igračke i šolje, kao model za sledeći SF fenomen – „Ratove zvezda”.
Pre deset godina stigao je i rimejk u režiji Tima Bartona, sa novom interpretacijom i savremenim vizuelnim efektima, ali nije oduševio kritičare, mada je zaradio 362 miliona dolara.
Ovog meseca bioskopska publika videće kako je došlo do sveg ovog tumbanja na lestvici evolucije. „Planeta majmuna: početak” sedmi je deo filmskog serijala, nastalog po romanu francuskog pisca Pjera Bula (1963), koji se od večeras prikazuje i u srpskim bioskopima.
Najnoviji deo zapravo je prednastavak. U „Planeti majmuna: početak” gledamo kako je vladavina šimpanza, gorila i orangutana posledica naučnik testova i genetske manipulacije u traženju leka za Alchajmerovu bolest.
Za razliku od Bartonovog rimejka koji je pred publiku stigao u relativno mirno vreme, pre 11. septembra, ovaj nam stiže u manje sigurno vreme, sa mnogo potencijala za političke i etičke komentare, počev od testiranja na životinjama do toga kako tretiramo vrste koje su nam genetski najbliže. Naučnici veruju da postoji samo 1,23 odsto razlike između gena homo sapijensa i šimpanze. Osim što koriste alat, čovekoliki majmuni su društvena bića, sposobna za empatiju i saradnju u rešavanju problema.
J. J. K.
-----------------------------------------------------------
Efekti napredniji nego u „Avataru”
Dok su prethodni filmovi iz serijala „Planeta majmuna” probijali granice u oblasti filmske maske i šminke, novi film ove franšize doneo je napredak u kompjuterskom kreiranju likova i vizuelnim efektima. Studio „Veta”, poznat po filmovima „Avatar”, „King Kong” i trilogiji „Gospodar prstenova”, za „Planetu majmuna” unapredio je tehniku snimanja pokreta.
Ova tehnika zasniva se na snimanju pokreta glumaca, koji se kasnije prenose na likove dizajnirane uz pomoć kompjutera. Prvi put jedna filmska ekipa je snimala pokrete na filmskom setu, umesto ispred zelenog platna.
Proces snimanja pokreta odvija se tako što kamere prate markere na licu i telu glumca, koji se koriste kao koordinate za zglobove. Na taj način se upravlja elektronskim skeletom kao marionetom, i to u realnom vremenu. „Markeri na licima glumaca prate se kamerama koje stoje okačene na nosače na glavi. Te kamere opremljene su majušnim LED svetlima i vrlo su detaljne”, objašnjava glumac Endi Serkis, koji je na ovaj način oživeo Goluma u „Gospodarima prstenova” i King Konga u istoimenom filmu.
I. A.
objavljeno: 03.08.2011
.jpg)
