Izvor: Story, 26.Jul.2015, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako reći ne?
Ponekad, čak i kada to mnogo želimo, dešava se da ne uspemo da odbijemo tuđe zahteve, suprotstavimo se i poslušamo svoje želje. Naša stručna saradnica objašnjava šta nas zapravo sprečava u tome
foto: Profimedia, Shutterstock
Piše: Irina Radanović,
psiholog-psihoterapeut
Dom zdravlja Dr Ristić - član Medigroup
Svi se nekad nađemo u situaciji kada na molbu ili zahtev partnera, prijatelja ili poslovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << saradnika odgovorimo potvrdno iako bismo najradije to odbili. Situacije su različite: drugarica vas pita da idete sa njom u kupovinu, a vi ste se upravo vratili s posla i više biste voleli da se odmarate u svom stanu, ali ipak pristanete na višesatni obilazak tržnog centra. Koleginica vas zamoli da umesto nje obavite zadatak koji vam je, kao i njoj, dosadan i vi to obavite umesto nje iako biste tu aktivnost izbegli. Sestra vas moli da pomognete njenom sinu oko zadatka iz engleskog jer vi tako lepo vladate jezikom, pa kako to da odbijete?! Partner vas pozove za vikend na još jedno veče s njegovim prijateljima, a vi biste u grad sa svojim drugaricama, međutim, izlazite mu u susret i odustajete od svojih želja. Zašto je to tako, zašto ne kažemo ne onda kad to zapravo želimo?
STRAH OD PREKIDA ODNOSA
Najčešći uzrok jeste taj što strepimo od reakcije druge osobe, plašimo se da će nam zameriti, prebaciti ili da će se naljutiti i prekinuti komunikaciju, a potencijalno i odnos sa nama. S obzirom na to da ne želimo da drugi misle loše o nama, još manje da odustanu od odnosa koji imamo, činimo ono što nam ne odgovara, a sve u cilju da bismo zadovoljili druge osobe. Naravno, ponekad nije moguće izbeći takvo reagovanje, imamo legitimno pravo da odustanemo od svojih zamisli ukoliko procenimo da je to za nas i odnos sa drugom osobom u datom trenutku ili na duže staze bolje. Međutim, ukoliko pasivan stav, povlačenje i odustajanje postanu naš ustaljeni obrazac ponašanja, to nije dobro za nas, jer kad smo u funkciji drugih osoba, to znači da zanemarujemo sopstvene misli, očekivanja, potrebe, želje i odustajemo od sebe.
EMOCIONALNI PROBLEMI
Pasivne osobe, koje zanemaruju svoje potrebe i želje, povlače se pred drugima i nisu spremne da se zauzmu za sebe i kažu ne onda kada je to za njih dobro, najčešće imaju određen sistem uverenja koji je za njih poražavajući, to jest dovodi do određenih emocionalnih problema koji ih ometaju u funkcionisanju. Taj sistem uverenja uključuje ideje kao što su moji stavovi i osećanja nisu bitni, jedino su važna mišljenja drugih... Ja sam inferiorna osoba, drugi su superiorni... Ne smem da se suprotstavim drugima, jer mogu da me odbace, a ako budem odbačen/a, to je katastrofa... Ne mogu da podnesem kad je neko ljut na mene ili neprijatnu situaciju do koje bi došlo ako bi mi neko zamerio nešto. Dakle, čitava jedna mreža ideja stoji u osnovi emocionalnih problema koji predstavljaju prepreku osobi da se izbori za ono što želi i kaže ne onda kada bi to želela.
PREVAZILAŽENJE EMOTIVNIH PREPREKA
Kako da promenite taj ukorenjeni obrazac ponašanja i naučite da izrazite sopstvene potrebe, osećanja i stavove? Kako da kažete ne onda kada to želite? Prvi korak je da se oslobodite emotivnih prepreka/problema koji se javljaju povodom moguće negativne reakcije druge osobe. Pri pomisli da će drugi negativno odreagovati na nas, na naše odbijanje, mogu da se jave osećanja anksioznosti ili straha, stida ili krivice ili neke druge neprijatne emocije. O kakvoj god reakciji da je reč, ona nas inhibira da uradimo ono što zapravo želimo, a to je da se borimo za sebe, za zadovoljenje sopstvenih želja i potreba i kažemo ne kada je to ono što smatramo dobrim za nas. Da bi se neka osoba oslobodila emocionalnih problema i prevazišla prepreke, potrebno je da poradi na pomenutim nezdravim reakcijama (nazivamo ih nezdravim jer ometaju svakodnevno funkcionisanje i narušavaju kvalitet života), a to se postiže kroz psihoterapijski tretman. Uz pomoć psihologa-psihoterapeuta, promenom sistema uverenja nezdrave emocije menjaju se za zdrave, koje dalje omogućavaju individui da na adekvatan način prihvati potencijalnu negativnu reakciju drugih, što podrazumeva da nauči da toleriše nelagodnost koju sa sobom nosi takvo ponašanje druge osobe.
ASERTIVNI TRENING
Nakon rešavanja tih emotivnih problema, potrebno je poraditi na komunikacionim i socijalnim veštinama i zato preporučujem asertivni trening. On podrazumeva da osoba nauči i ovlada određenim veštinama koje će joj omogućiti da na otvoren i iskren način izražava svoje misli, potrebe, osećanja i stavove uz istovremeno uvažavanje potreba druge strane u komunikaciji.
Dakle, preporuka je da se osobe koje imaju problema u komunikaciji, bilo na privatnom bilo na poslovnom planu, koje su stidljive ili socijalno anksiozne, obrate psihologu za pomoć. Uz adekvatan psihološki tretman i asertivni trening uspeće da prevaziđu svoje emocionalne prepreke, razviju i usavrše svoje komunikacione veštine i, naravno, nauče da kažu ne.
ŽIZEL BUNDŠEN: Karakter za desetku
Slavna manekenka nedavno je shvatila kako joj je teško da kaže ne, zbog čega je rešila da to promeni. Kad god ne želi nešto da uradi, vrlo jasno svom sagovorniku pokaže trenutna osećanja, bez previše objašnjavanja. Otkako to čini, oseća se mnogo bolje i rasterećenije, pa ne skida osmeh s lica.
Priredila: Ksenija Konić
Izvor: Story
