Izvor: Story, 12.Apr.2015, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pobediti stres?
Nervoza tokom dana često je prisutna kod svih ljudi, a na koji način možemo da se izborimo sa svakodnevnim brigama i prepustimo neophodnom relaksiranom osećanju, otkriva naša stručna saradnica
Foto: Profimedia, Shuterstock
Piše:
Sanja Marjanović,
dipl. psiholog-master
www.vaspsiholog.com
Obično se mnogo govori >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << o nekim stresnim životnim događajima koji na nas ostavljaju trenutne negativne posledice i utiču na naglo pogoršanje psihofizičkog funkcionisanja. Na primer: smrt ili teška bolest bliskog člana porodice, gubitak posla ili imovine, raskid, razvod i slično. Međutim, kada nam klijenti kažu da imaju probleme jer su pod konstantnim pritiskom, oni opisuju uticaj svakodnevnih stresnih situacija na svoje psihofizičko stanje. Problemi na poslu, loši međuljudski odnosi, nerazumevanje u porodici i loša komunikacija sa partnerom, zatim briga oko dece, žongliranje na dnevnom i mesečnom nivou kako bi se podmirile sve finansijske obaveze… redovno remete psihofizičku ravnotežu svakog od nas. Iako uticaj ovakvih situacija nije trenutno poguban po naše funkcionisanje, njihova učestalost kod nekih osoba može dovesti do anksioznosti, lošeg raspoloženja, hroničnog umora, nesanice, glavobolje, povišenog krvnog pritiska ili generalno pada imuniteta.
PROMENA U INTERPRETACIJI DATIH SITUACIJA
Iako vam neke situacije izgledaju negativne same po sebi i smatrate kako ne možete da ih prevaziđete – niste u pravu. Najvažnije je da promenite način kako ih doživljavate. Prema tome, pogrešno je govoriti da stresne situacije direktno utiču na naše negativno reagovanje. Na primer, umesto da budete besni na kolegu jer je uradio nešto što vam ne prija i u sebi govorite da će se uvek tako ponašati, pokušajte da razmotrite mogućnost da on zapravo i ne zna u čemu je problem jer nije u stanju da čita vaše misli. U trenutku kada ste dobro raspoloženi i smireni, otvoreno mu iznesite sve što vam se ne dopada povodom date situacije, u kom smeru biste želeli da se promeni njegovo ponašanje i zatim pokušajte da se oko svega toga dogovorite. Naravno, ponekad ovakav pristup i ne urodi plodom, ali tada je važno da prihvatimo kako je potpuno legitimno da postoje osobe čije nam se ponašanje ne sviđa i da je bes koji povodom toga osećamo apsolutno beskoristan. Bitno je da pomerimo fokus sa misli o tome kako je takav čovek nemoguć, na razmišljanja o svom poslu i stvarima koje nas opuštaju.
REALNA OČEKIVANJA
Smanjite zahteve koje ste sebi postavili jer oni, ukoliko su preveliki i nerealni, mogu biti izvor hroničnog stresa. Na primer, angažovani ste na dve ili tri funkcije u okviru radnog mesta, odvozite decu u školu, na treninge, pomažete im oko domaćeg i slično. Ovde je važno odrediti prioritete, nekada možete obavljati i samo jedan posao, ali ako svaku stavku želite da obavite savršeno, to će vam oduzimati previše vremena, što neminovno dovodi do stresa. Iako se vama čini da je nemoguće odustati od bilo kog zadatka koji ste sebi postavili i da bi to imalo katastrofalne posledice po vas i druge, verovatno nije baš tako. Smanjenjem zahteva bićete manje napeti, što je na duže staze mnogo veći benefit od trenutno procenjenih gubitaka.
PRAKTIČAN SAVET
Praktikujte relaksaciju na dnevnom nivou. Hroničan stres čini da iz dana u dan budemo napeti i iscrpljeni, pa je zato neophodno da se svakodnevno opuštamo. To možemo postići ako se bavimo aktivnostima koje nam pružaju zadovoljstvo, ukoliko imamo neki hobi ili vreme provodimo u druženju sa prijateljima i porodicom. Pored toga, važno je praktikovati i fizičke aktivnosti kao što su šetnja, trčanje, kardio-treninzi ili joga koja se pokazala kao veoma delotvorna u takvim situacijama. Ona nas iz stanja konstantne fiziološke napetosti i uzbuđenosti uvodi u stanje opuštenosti upotrebom relaksacionog disanja. Takve vežbe možete obavljati svakog dana i one traju od tri do pet minuta. Često su ljudi skloni da nalaze izgovore i kažu kako nemaju vremena za relaksaciju ili ističu da su previše umorni da bi bilo šta radili. Bez obzira na to kako se osećate, uradite nešto za sebe na dnevnom nivou, barem u trajanju od pola sata. Nemojte da razmišljate o tome kako vam je teško da se pokrenete, već se setite dobrog osećaja koji imate posle tih aktivnosti.
Svakodnevni stresni događaji su neizbežni, ali oni nisu previše negativni sami po sebi, već ih mi procenjujemo kao takve. Prema tome, ono što je ključno – morate da promenite svoju interpretaciju napetih situacija, suočite se sa problemima, pokušajte da ih prevaziđete ili zanemarite i dozvolite svom umu i telu da se svakog dana odmore.
Autosugestija kao rešenje
Američki glumac Džejk Gilehal godinama je osećao posledice stresa koji je meninovan u njegovom poslu, ali je tek pre nekoliko meseci shvatio kako sebi mora da bude na prvom mestu. Upravo to saznanje probudilo ga je iz dugogodišnje letargije, naučilo kako da stvari prihvata sa rezervom, ali i da se ne nervira oko sitnica koje ne može da promeni.
Priredila: Ksenija Konić
Izvor: Story.rs
