Izvor: Politika, 11.Apr.2010, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pobediti dobar ukus
Dobro ću razmisliti pre nego što sledeći put krenem na glasanje, rekao nam je Ašok Murti, stilista, kada smo ga zamolili za komentar o tašnama koje nose dame u Skupštini Srbije
Kakav su utisak ostavile tašne koje nose poslanice u Skupštini Srbije na stilistu Ašoka Murtija možda nismo mogli odmah da naslutimo, ali prve rečenice koje je izgovorio teško bi se mogle nazvati pohvalama na njihov račun.
– Privatizacija javne scene, bilo koje vrste, od strane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onih koji se na njoj nalaze, a naročito ako je reč o demokratski izabranim predstavnicima naroda je užasan faux-pas i potpuno arogantan odnos prema tom istom narodu – smatra Murti. – Niko me neće ubediti u suprotno i nijedno pozivanje na gospodu Berluskonija, Sarkozija ili Putina nije za misleću osobu relevantan argument. Naprotiv.
Ipak, nekada su dame bile „zakopčanije”, uniformnije obučene, po pravilu u kompletima, sa klasičnim tašnama, podsećamo našeg sagovornika.
– Kao prvo, drugarica Milka Planinc je bila ozbiljna dama za ove njene savremen koleginice – uzvraća stilista oštrog oka. – I više nego sa mnom trebalo bi da se obavi jedan ozbiljan panel razgovor sa relevantnim stručnjacima iz oblasti psihijatrije, psihologije, sociologije i kulture; koliko je meni poznato, među fotografisanim postoje i dve dame koje se nominalno kvalifikovane za neka od ovih zanimanja – one bi mogle da budu neka vrsta medijatora – domaćica (ako im strukovna udruženja u međuvremenu nisu oduzela licence). Ili da se organizuje nekakav skupštinski odbor, ionako ih ima za sve i svašta...
Ipak, kakav je opšti ustisak o izgledu dama, narodnih predstavnica, u Skupštini, ne odustajemo od konkretnih ocena stiliste Murtija.
– Ne mogu da izbegnem da primetim da svečarsko-slavski trend i dalje hara skupštinskim hodnicima – te lakovane cipelice, ti translucentni dekoltei, taj šik kojeg nigde nema. A onda kao primisao pada na pamet torba (tašna), zembilj, tj. nešto u šta treba ćušnuti dokumenta i cušpajz za decu koji je dobijen na poklon od biračkog tela. Sve će to narod pozlatiti, na kraju krajeva... – smeška se dugogodišnji „krojač izgleda” mnogih javnih ličnosti i televizijskih poslenika.
Ipak, Ašok Murti ne propušta da podvuče da poslanice, bar ove koje smo snimli, „padoše u neravnopravnoj borbi sa elementarnim dobrim ukusom što je više nego alarmantno…”.
– Kao veliki poštovalac ženskih prava i politički odgovorni subjekat obećavam da ću dobro razmisliti pre nego što sledeći put krenem na glasanje – kaže stilista.
Možda bi pomogli neki saveti
1. Prateći detalji ne moraju da prate odevnu koordinaciju niti da budu iz iste game proizvoda, naprotiv, danas se smatra obaveznim da se oni tretiraju na isti način na koji se tretira npr. bižuterija i nakit u okviru stilističke artikulacije. Pogrešno je, međutim, smatrati da nekoga to potpuno oslobađa od odgovornosti, postoji nekoliko principa po kojima se obuća i torbe sinhronizuju sa već postojećom odećom, ali najvažniji je onaj koji kaže da ovi detalji moraju upasti u jednu od dve kategorije što se boje tiče, ili suplementarnu ili komplementarnu. Šta to znači morao bi da zna svako ko je završio obaveznu osnovnu školu i nije bežao sa svih časova likovnog.
2. Svaki prateći detalj koji se usled pogrešne eksploatacije deformiše (odnosi se na cipele, torbe) smatra se aljkavim detaljem koji govori o nosiocu više nego hiljadu reči (dela ne spominjem pošto u grupi koja je poslužila za ilustraciju ne vidim ništa vredno divljenja osim ako se sujeta i arogancija ne računaju u iste – ako se to desilo niko me o tome nije obavestio!). Savet je da svaka dama ima u ovom slučaju dve torbe – jednu manju u kojoj će stajati ono što je deo njen intimne sfere (nadam se da za ovo nije potrebno pojašnjenje) i jedna veća u kojoj će nositi ono što je deo njenog posla. Tegle sa ajvarom nisu predviđene ovim kodeksom, kao ni praziluk.
3. Crveno jeste boja pobednika i odličan je akcenat na crnoj ili sivoj podlozi, ali, hej, pokažite malo mašte! A možda je naš kolektivni problem upravo činjenica da se svi smatraju pobednicima, samo što mi to nismo doakali...
4. Ako ste već rešili da se iselite iz sopstvenog doma i uselite u Dom Narodne skupštine (koji vam je ostao, valjda, od dede), ponevši sa sobom celokupnu imovinu, za pakovanje postoje nekakvi za to predviđeni artikli, koji se zovu koferi i putne torbe. Danas su (zamislite) stvoreni i takvi koji u sebi imaju integrisane točkiće i mehanizam za vučenje. Ne mora da bude baš „luj viton” (osima ako niste Jelena Karleuša, Seka Aleksić i njena desna ruka, Paris Hilton ili neko iz te kategorije označene kao osobe koje imaju bolesnu potrebu za pažnjom), ali će vam svakako omogućiti da ne izgledate kao da se upravo vraćate iz premetačine (ili teške podele bračne imovine), šta već... Dešava se, svi smo ljudi.
5. U redu, vi smatrate da je svako pravilo koje se odnosi na oblačenje namenjeno upravo kako bi se osakatila vaša individualnost. Osim toga, negde ste načuli da se slojevitim oblačenjem može zamaskirati bilo koja disproporcija na nečijoj figuri. Ta floskula jeste tačna, ali podrazumeva balans između strukturiranih elemenata odeće i onih koji to nisu. U protivnom rezultat je da izgledate kao gomila restlova materijala i odbačenih detalja nabacanih u ćošak nekakvog prašnjavog magacina.
6. Duhovite torbice u formi kučića, prasića ili telefona su zločin same po sebi već od onog trenutka kada neko ko ih nosi ima više od 10 godina (toleriše se i 15). Go-go crvene čizmice, jungovski profilisani unutrašnji konflikti, sve je to ljudski razumljivo... Ali, ne onog trenutka kada neko odluči da postane medijator političkog stava neke grupe. Naročito ako se ista deklariše kao veoma tradicionalna.
R.P.
[objavljeno: 11/04/2010.]
