Izvor: Story, 05.Dec.2015, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako nastaje par?
Zašto se određeni ljudi međusobno biraju? Gde je ta linija koju treba preći da bi, iz zaljubljenog para koji igra igre zavođenja i osvajanja, nastala partnerska dijada spremna da preuzme funkcije podrške, nege, odgajanja i vaspitavanja?
Foto: Shutterstock
Jedna od večitih ljudskih dilema, pojačana onda kada smo se izborili za ukidanje ugovorenih brakova i preuzeli odgovornost za sopstvene reproduktivne živote, jeste izbor adekvatnog životnog partnera ili partnerke. >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Početni koraci u nastanku para svima su dobro poznati: fizička privlačnost, zaljubljenost, očaranost... Brojni autori, ne bez razloga, definisali su period zaljubljenosti kao stanje psihičke neuračunljivosti. Hormonska groznica i oluja endorfina, na žalost ili na sreću, ne traje dugo, statistike kažu od četiri do šest meseci. I šta onda? Tada dolazi period kada započinje sledeća faza - formiranje para.
Piše: Iva Branković, porodična savetnica, www.psiholoskikutak.com
STVARANJE VEZE
Mnogi parovi u ovu fazu skliznu glatko, početna euforija još traje, razlike se primećuju, ali su zamagljene. Dogovori se postižu lako, a konflikti se razrešavaju strastvenim vođenjem ljubavi. Posle nekog vremena, svakodnevica ipak nameće potrebu za zajedničkim odlučivanjem, organizovanjem vremena i podelom poslova. Partneri postaju svesni da veza nije samo uživanje i odmor od svakodnevnog života, već još jedan zahtevan posao koji, ako se zapusti, prestaje da daje plodove. Zbog toga je, kada razmišljamo o svojoj emotivnoj vezi ili onoj u koju planiramo da se upustimo, korisno na umu imati nekoliko stvari.
OČEKIVANJA I ZABLUDE
Kada dvoje ljudi ulazi u vezu, uglavnom su nesvesni prtljaga koji u nju unose. Pored sopstvenih interesovanja i uverenja, svako od nas nosi izvesna, manje ili više određena očekivanja od takvog odnosa. Ona proizilaze iz lične istorije, usvojenih porodičnih vrednosti, shvatanja ljubavi, partnerstva, zajedničkog funkcionisanja i bezbroj drugih stvari, a usklađenost i kompatibilnost ovih uverenja, osnova su za adekvatno funkcionisanje u partnerskom odnosu. Zamka je u tome što partneri, zaslepljeni strašću kojom je započela veza, često podrazumevaju da druga strana razmišlja isto i da deli identična očekivanja, a problem se javlja uglavnom zbog toga što ona nisu iskomunicirana. Kada su očekivanja jasna i izgovorena, otvara se prostor za pronalaženje načina da ona budu i ostvarena.
ROĐENI JEDNI ZA DRUGE
Sposobnost partnera da odgovore na potrebe i očekivanja drugog, sistemski pristup definiše kao partnersku kompetentnost. Na taj način naglašava se mogućnost učenja i usvajanja veština za zajednički život, nasuprot dominantom uverenju da se ljudi rađaju kao dve polovine jednog bića koje, kada se jednom spoje, automatski imaju sva svojstva i sposobnosti potrebne onoj drugoj. Nažalost, parovi rođeni jedni za druge ne postoje, ali ohrabruje činjenica da se načini da jedni druge učinimo srećnim uče i da nisu tako komplikovani kao što se nekad čini. Svet koji nas okružuje, konstruisan je našim autentičnim razmišljanjima o njemu. Dešavanja u našem životu imaju onu težinu koju im mi damo na osnovu našeg vrednosnog sistema. Značenje koje dajemo stvarima, ljudima i događajima, jedna je od osnovnih karakteristika naših postupaka i osećanja. U paru, zajedničko davanje značenja ili prepoznavanje značenja koje za našeg partnera imaju određeni događaji u životu, odraz je bliskosti.
Poštovanje ličnih granica i uspostavljanje zajedničke granice prema spolja, izuzetno je važno kako bi se uspostavio partnerski sistem u kome se oba aktera osećaju bezbedno i slobodno. Spoljne granice značajne su kada je reč o uspostavljanju odnosa sa porodicama porekla, mada se mogu primeniti i na prijatelje, posao i druge faktore iz okruženja. Ukoliko one nisu dogovorno uspostavljene, često će se čuti ovakve rečenice: On me guši, Ne mogu ni da kinem a da njene prijateljice ili mama o tome ne saznaju, Osećam se isključenom iz njegovog života i slično.
POKAZIVANJE EMOCIJA
Pored količine bliskosti i intimnosti, važno je obratiti pažnju i na to kako se one demonstriraju. Nije loše imati na umu muško shvatanje koje se veoma često svodi na stereotip bliskost = vođenje ljubavi i žensko koje ovaj pojam pre svega određuje kao otvorenu komunikaciju o osećanjima. Nerazumevanje ove osnovne razlike stvara bezbroj mogućnosti za teškoće u zadovoljavanju potreba za zajedništvom u partnerskom odnosu. Na kraju, pored rada na obavljanju jednog zahtevnog posla, ulazak u partnerski odnos može da se shvati i kao jedno divno i uzbudljivo istraživanje sopstvenih i partnerovih uverenja, značenja i očekivanja. Tek sa razumevanjem i prihvatanjem ovih brojnih i kompleksnih koferčića koje nosimo, možemo da kažemo kako smo na putu da postanemo skladan par. A ukoliko to razumevanje i prihvatanje sačuvamo i u promenama koje vreme neumitno nosi, možemo očekivati da će sklad potrajati i u budućnosti.
Priredila: Ksenija Konić
