Izvor: Politika, 06.Jan.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je u Beogradu zaratila Lili Marlen
Svako veče spiker „Zender Belgrada” unapred je najavljivao vreme njenog emitovanja narednog dana
Pesma je nastala 1939. godine i da ironija bude veća postala je simbol ratne propagande, a zapravo je ljubavna, antiratna i nadnacionalna
Nemački ljubavni šlager voleli su i saveznički vojnici, a prvi put je emitovan na talasima Radio Beograda
Svi su čuli za „Lili Marlen”, ali malo je onih koji znaju da je ovaj šlager prvi put javno emitovao okupirani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radio Beograd januara 1942. godine na talasnoj dužini 32,56 metara, kako je pedantno zabeležio poznati muzičar i džez publicista Mihailo Blam, predstavljajući u svojoj knjizi „Džez u Srbiji 1927–1944.” ne samo korene nastanka „muzike američkih crnaca” u našoj zemlji, već i mnogo zanimljivih „muzičkih detalja” iz predratnog i ratnog vremena.
Tako smo mogli steći i uvid kako medijski rat nije izum najnovijeg doba već se uveliko vodio i četrdesetih godina prošlog veka.
Nije izmišljen Internet, pa tako ni „Vikiliks”, ali radio-stanice i gramofonske ploče bile su „ na izvol’te”. Posle aprilskog sloma, kada jedna zemlja odlazi u istoriju, a njena vlada u izbeglištvo, Beograd postaje centar za nemačku propagandu prema Istoku, a glavnu medijsku ulogu preuzima beogradska radio-stanica koja se među prvima našla na udaru okupacionih vlasti. Nova pravila, nova uređivačka politika i novi naziv „Jugoistok, Zender Belgrad”.
„Lili Marlen” je nastala 1939. godine i da ironija bude veća iako je postala simbol ratne propagande zapravo je ljubavna, antiratna i nadnacionalna. Nije bila ni naročito poznata, izdata je u svega 700 primeraka, i tek ju je emitovanje sa beogradske radio-stanice učinilo „slavnom”.
Zbog nedostatka drugih ploča emitovana je često, pa je postala omiljena vojnicima obeju zaraćenih strana jer su, daleko od svojih kuća, čeznuli za svojim dragama koje su morali da ostave. Nemački odredi u Africi, pripadnici britanske Osme armije, svi su podešavali svoje prijemnike na beogradske frekvencije kako bi je čuli. Čak je i Romel, komandant nemačkih snaga u Africi, bio ljubitelj ove pesme. Svako veče spiker „Zender Belgrada” unapred je najavljivao vreme njenog emitovanja narednog dana. Ipak, jedan uticajan čovek mrzeo je „Lili Marlen” od kada ju je čuo, bio je to lično Gebels, koji je više puta pokušavao da je zabrani zbog „razvodnjavanja” odanosti fireru. Konačno je u tome uspeo 1943. godine, posle čega je i nesretna pevačica Lale Anderson pobegla u Švedsku.
Veoma brzo saveznici emituju svoju verziju „Lili Marlen”, i to na engleskom, i u fantastičnom aranžmanu koji pliva u bogatom revijskom zvuku, kaže Mihailo Blam.
Nemačku verziju komponovao je Herb Norberšulc, a tekst je napisao nemački učitelj iz Hamburga Hans Lajp (1893–1983), kao mobilisani vojnik za vreme Prvog svetskog rata. Pesma govori o ljubavi i čežnji vojnika prema svojoj devojci sa kojom se sastajao pod fenjerom pred ulazom kasarne, pre nego što je poslat daleko od rodnog mesta.
Najstariju verziju na engleskom otpevala je En Šelton, engleska pevačica poznata po svom angažmanu u motivisanju britanskih trupa u Drugom svetskom ratu, dok je najpopularniju kasnije otpevala pevačica i glumica Marlen Ditrih. Pesma je bila vrlo popularna među savezničkim trupama pri iskrcavanju u Normandiju, kao i među onima u Italiji.
Note za „Lili Marlen” nisu bile jedino poprište propagandno-muzičkog rata dve strane. Nemci 1941. godine snimaju marš „Bombe za Englesku”, a 1944. godine Amerikanci uzvraćaju „Muzikom za Vermaht” u izvođenju orkestra Glena Milera. Amerikanci izlaze kao pobednici u ratu, ali Glen Miler nije imao sreće, poginuo je nekoliko nedelja pošto je završio snimanje, u avionu koji je nestao iznad Lamanša.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 06.01.2011.
