Izvor: Story, 10.Maj.2015, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da uživamo u samoći
Naša stručna saradnica objašnjava na koji način trenuci koje provodimo sami sa sobom mogu biti značajni i korisni u izgradnji karaktera
foto: Profimedia, Shutterstock
Piše: Ivana Vulić Živković,
edukator u The School of Life Belgrade,
http://www.theschooloflife.com/belgrade/
Počećemo rečima američkog pisca Henrija Dejvida Toroa, koje su nam poslužile kao inspiracija za ovu temu: >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Nikad nisam našao bolje društvo nego što je to samoća. Češće smo usamljeni kada smo među ljudima nego kada se nalazimo unutar svoja četiri zida. U našoj kulturi većina ljudi ne zna kvalitetno da iskoristi vreme samoće. Štaviše, umesto da nađu načina da u njoj uživaju, svoje slobodno vreme provode takoreći nestrukturirano, tačnije s pogrešnim ljudima, upravo iz straha koji samoća u njima izaziva.
STRAH I OČAJANJE
Neophodno je da napravimo preciznu razliku između samoće i usamljenosti, pošto je velika verovatnoća da je ono što ljudi doživljavaju kao strah od samoće zapravo strah od usamljenosti. Spolja, one zaista mogu da izgledaju isto. Obe karakteriše to što nema prisustva druge osobe, ali usamljenost je praćena osećanjem izolovanosti. Osobi nešto nedostaje, oseća prazninu koja često ne prestaje ni kada je s drugima. Samoću shvatamo kao sastavni deo savremenog života koji može, mada ne mora, postati čovekova šansa. Umesto da se, dok su sami, koncentrišu na sebe, svoje potrebe i želje, ljudi su skloni da očajavaju.
SAVETI
Samoća je prilika da pronađete svoj mir. Ljudi koji sami sa sobom provode kvalitetno vreme, mentalno su zdraviji, slušaju sebe, imaju veći osećaj samopouzdanja i ređe obolevaju. Samoća je šansa za dublje posvećivanje stvarima koje nas interesuju. Duboko unošenje u neki posao, čitanje, stapanje s prirodom, umetnost i meditacija, bilo koji vid stvaranja, često zahtevaju samoću. Ne može se zamisliti nijedan iole kreativan čovek, da ne govorimo o značajnim umetnicima i naučnicima, koji nije svesno i namerno tražio samoću da bi u miru vodio neophodne i plodne dijaloge sa sobom, pokušao da iz relativne udaljenosti objektivnije osmotri sebe i društvo i, iznad svega, ostvari slobodnu komunikaciju svesnog i nesvesnog bića. Naposletku, samoća podrazumeva i odmor. Svet u kome živimo karakteriše intenzivna komunikacija, a samoća je prilika da stavimo po strani, bar nakratko, zahteve koji se pred nas dnevno postavljaju, bilo da dolaze iz privatne ili poslovne sfere.
RAVNOTEŽA IZMEĐU SAMOĆE I DRUŠTVA
U samoći postoji sloboda, i to ne samo ona od ograničenja koja dolaze s prisustvom drugih ljudi, već i sloboda da radimo šta god želimo i pustimo naše misli da lutaju. I najzad, da bismo bili uravnoteženi, potrebno je postići balans između želje za samoćom i želje za društvom. U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu. Tek tada, kada je otkrio svoje ja, čovek će imati otvoren i pravi put prema drugim osobama. Najbolje za vas je da pronađete ravnotežu između samoće i društva i potom uživate i u jednom i u drugom.
USAMLJENIK PO SVOM IZBORU
Francuski glumac Vensan Kasel u jednom trenutku svoje karijere odlučio je da se preseli u Brazil.
Premda filmove uglavnom snima u Evropi i Americi, i uprkos tome što je s tadašnjom suprugom i koleginicom Monikom Beluči živeo u Rimu, umetnik je rešio da usavršava kapoeru, veštinu čija je prapostojbina upravo zemlja kafe i fudbala. Govorio je kako mu je potreban kutak u kojem će biti distanciran od svih spoljašnjih faktora.
Priredio: Stefan Tošović
Izvor: Story
