Izvor: Story, 19.Sep.2015, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da se odnosimo prema mladežima?
Većina ljudi na svojoj koži ima ove promene. O tome šta one predstavljaju, kako nastaju, kao i na koji način i kada možemo da ih uklonimo, govori naša stručna saradnica
Doc. dr Zorica Milosavljević Slavnić
specijalista dermatovenerologije
Opšta bolnica MediGroup
Ne postoji osoba koja nema bar nekoliko mladeža na svojoj koži, ali oni mogu da se nađu i na sluznicama i očima. Retko su prisutni na rođenju, obično se razvijaju u ranom >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << detinjstvu i to su urođeni mladeži. Stečeni se pojavljuju u doba adolescencije i prvim decenijama života. Kasnije, kako vreme odmiče, oni mogu da rastu i da uvećava njihov broj. U nastanku stečenih mladeža značajnu ulogu ima ultraljubičasto sunčevo zračenje, posebno u pretpubertetskom i pubertetskom periodu, jer se tada akumulira 80 odsto ukupne količine sunčevog zračenja tokom života. Takođe, važan je genetski uticaj, tj. uloga broja mladeža kod prvih srodnika. Posle pete decenije života broj mladeža se smanjuje, a na koži se pojavljuju degenerativne vrste pigmentnih promena, kao što su keratoze, seboroične bradavice, čeri angiomi i druge. Mladeži se klinički manifestuju u vidu oštro ograničenih tačkica u nivou kože ili polukuglastih, kupolastih ili visećih čvorića iznad nivoa kože. Mogu biti boje kože, svetlobraon, tamnobraon ili crne boje, ravne ili blago rebraste površine, s dlakom ili bez nje. Veličina im se kreće od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara, a ređe zahvataju veće delove kože.
MELANOMI
Najznačajnija komplikacija mladeža jeste stvaranje melanoma. On može da se javi kod osoba koje imaju atipičan, displastičan ili urođeni mladež do 25 cm prečnika. Osobe koje imaju više od 100 mladeža, svetle kože, očiju i kose, koje su se periodično i intenzivno sunčale, imale opekotine od sunca, posećivale solarijum, u ličnoj i porodičnoj anamnezi imale podatak o tumoru ili melanomu kože, kao i neke bolesti (transplantirane osobe, imunosupresivna terapija, hronična fototerapija, xeroderma pigmentosum i dr.), sklone su melanomu u većem procentu.
Svaka pigmentna promena, kao i mladež na koži, klinički se pregleda po tzv. ABCDE pravilima pregleda. Kada se primeti A (asimetry) asimetrija izgleda mladeža; B (border) prekid i iregularnost ivica; C (color) odstupanje boje, uobičajena prebojenost mladeža je dve nijanse braon boje, crvena, crna, plava; D (diametar) veličina mladeža u prečniku preko 6 mm (mada urođeni mladeži mogu biti veći u prečniku), i E (evolution) pojava rasta mladeža u širinu, visinu, satelitske promene, krvavljenje, formiranje kraste, okolno crvenilo, upala, treba otići lekaru. A, B, C, D i E su početna slova promena na mladežima koje možemo da ustanovimo samopregledom u kućnim uslovima ili kliničkim pregledom kod lekara. Koža je organ koji je lako dostupan pregledu i uočene pigmentne promene mogu da ukažu na određena lokalna benigna ili maligna oboljenja, kao i na sistemske organske bolesti.
PREVENCIJA
Pregled i praćenje mladeža i drugih pigmentnih promena, pored kliničkog pregleda, obavlja se jednostavnom i pouzdanom metodom –dermoskopijom. Oni se snimaju ručnom kamerom i kompjuterskom obradom slike s velikim uveličanjem posmatraju na ekranu. Slike mladeža mogu da se fotografišu i skladište radi daljeg praćenja. Suština pregleda dermoskopom jeste u tome što on ima veoma visoku osetljivost u odnosu na histopatološku analizu pregledanog mladeža i predstavlja uvid u mnogobrojne morfološke strukture koje nisu vidljive golim okom. Dermoskop je suveren aparat za pregled mladeža i uopšte pigmentnih promena na koži i sluznicama, jer pomaže u diferencijalnoj dijagnozi benignih od malignih tumora, od kojih je u svakom slučaju najvažnija diferencijalna dijagnostika malignog tumora od melanoma, kao jednog od najmalignijih promena na koži.
Dermoskopski pregledi mladeža rade se u preventivne svrhe na godinu dana, a mogu i u kraćim vremenskim razmacima, na tri, šest ili devet meseci, ako je potrebno praćenje u cilju ranog otkrivanja melanoma, jer rano hvatanje debljine tumora ispod 1 mm omogućava trajno izlečenje ove opake bolesti. Rad na opštem obrazovanju populacije putem medija, periodični pregledi kože, klinički i dermoskopski, mogu znatno da promene stopu smrtnosti od ovog oboljenja.
HIRURŠKA INTERVENCIJA
Neobične mladeže ili one koji brinu pacijenta treba hirurškim putem ukloniti, a ne laserom ili elektroterapijom. Potpuno je neispravno mišljenje da mladeže ne treba dirati, jer ako se diraju, oni postaju maligni. Američka dermatološka akademija i Svetska fondacija za rak kože preporučuju sledeću zaštitu: kontrolisano izlaganje sunčevom zračenju pre 10 i posle 16 časova, korišćenje zaštitnog faktora SPF preko 15 od UVA i UVB zraka, redovno nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom svaka dva sata i posle izlaska iz vode, nošenje odeće koja pokriva kožu, izbegavanje solarijuma, a decu do šest meseci ne treba izlagati sunčevom zračenju.
Znak koji je obeležio život
Iako je na početku karijere koja traje već tri decenije poželela da ukloni čuveni mladež sa lica, slavna manekenka Sindi Kraford to ipak nije učinila. Naime, majka joj je još tada predočila da bi ožiljak od hirurške intervencije mogao možda da bude još izraženiji. Takođe, tada su joj i lekari savetovali da ne dira mladež jer je bezopasan, a ispostavilo se da je doprineo i njenoj svetskoj slavi.
Priredila: Ksenija Konić
Izvor: Story.rs
