Izvor: Story, 27.Sep.2014, 20:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da postanemo svesni dobrih stvari oko nas?
Šta treba da uradimo kako bismo na kraju dana razmišljali samo o dobrim stvarima koje su nam se desile i na koji način treba da se borimo protiv stereotipa da moramo biti savršeni, otkriva naša stručna saradnica
foto: Shutterstock, Profimedia
Piše: Mia Popić,
psihoterapeut
www.psiholoskikutak.com
Odvojite malo vremena da na kraju dana razmotrite šta ste sve dobro učinili od jutra do večeri. Ako ne možete da zapišete bar >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << deset stvari, onda imate nezdrav odnos prema sopstvenim postignućima, što vas sprečava da prepoznate trenutak kada ste uradili nešto dobro - reči su psihoterapeuta Vindija Drajdena koje su me inspirisale da svoje klijente i kolege nateram da sumiraju pozitivne stvari koje su u toku jednog dana učinili. Veliki broj njih nije mogao da se seti više od pet dobrih stvari koje su im se u toku dana dogodile. Zapitala sam se zašto smo tako malo svesni pozitivnih dešavanja u svom životu?
Perfekcionizam
Robujemo ideji da možemo biti savršeni, potpuno nesvesni da je ovakav način razmišljanja pogrešan jer to naprosto nije moguće. Zahtevajući od sebe savršenstvo, nije neobično da na kraju dana više mislimo o onom što nismo dobro uradili.
Unutrašnji kritičar
Svako od nas ima svog unutrašnjeg kritičara koji nam govori da nešto nismo uradili onako kako treba ili da smo to morali bolje. Na razne načine pokušavamo da se opravdamo, gubimo u toj borbi i ostajemo s osećajem da ipak nismo bili dovoljno dobri. Na kraju dana, taj unutrašnji glas postaje pobednik i podseća nas na sve loše stvari koje su se odigrale. Suština problema ogleda se u tome da na ovaj način sami sebe tiranišemo kako bismo postali bolji. Podsvesno verujemo da ćemo se, ukoliko odustanemo od stalne samokritike, opustiti i tek tada nećemo biti dovoljno dobri. Zapitajte se da li biste svog prijatelja kritikovali i kinjili za sve što tokom dana nije uradio na pravi način ili ga možda ohrabrili i pružili mu podršku i razumevanje? Čim postanemo spremni da sami sebi budemo prijatelj, verujem da će nam lepe stvari o nama i drugima s lakoćom dolaziti u svest.
Kontrola ili izbegavanje?
Naš mozak je veliki radoholičar i on nam svakodnevno pomaže da rešimo brojne probleme, a strategije kojima se koristi prilikom njihovog rešavanja upravo su kontrola i izbegavanje. Ukoliko vas neko napadne na ulici, ili ćete se potući s njim i pokušati da kontrolišete situaciju ili ćete pobeći u želji da izvučete živu glavu i izbeći sukob. Ove strategije postaju funkcionalne kada smo suočeni s realnim spoljnim pretnjama. Međutim, problem je što savremeni čovek svugde vidi pretnje. Za njega, to je i mogućnost da se drugima dovoljno ne dopadne, da posao ne uradi perfektno, da ga voljena osoba ostavi, da oseća tugu ili bilo koju drugu neprijatnu emociju. U želji da ih sprečimo, stalno smo na oprezu - pokušavamo da izbegnemo neprijatnosti ili da se uhvatimo u koštac s njima. U oba slučaja, mozak caruje baratajući svojim strategijama, a mi na kraju dana ostajemo iscrpljeni i nesvesni bilo čega dobrog što sačinjava naš život. Jedini način da osvestimo one dobre stvari jeste da živimo u sadašnjem trenutku. Pod tim se podrazumeva da izađemo iz glave, pustimo kontrolu i doživimo sve ono sa čim smo neposredno suočeni.
Ne moramo da budemo savršeni!
Vrlo često uhvatim sebe kako koračam ulicom zamišljena, pognute glave. Dok idem, rešavam aktuelne probleme ili one za koje mislim da će se možda desiti. Međutim, kada sam odlučila da hodam gledajući ispred sebe i oko sebe, postala sam svesna mirisa koji dopiru do mene, zvukova i žamora, drveća pored kog prolazim i sunca na svojoj koži. Tada sam shvatila šta je – moć sadašnjeg trenutka. Kada uložimo napor i suprotstavimo se ideji da moramo biti savršeni, čim se otvorimo ka onom što se dešava u nama i oko nas - lepe stvari ubrzo će doći i neće nam biti teško da ih se setimo.
Priredio: Stefan Tošović
