Izvor: Politika, 11.Maj.2015, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad važni dani postanu nevažni
Svako društvo nastoji da sačuva sećanje na događaje, ljude, uspehe, stradanja. Neki u tome uspevaju a nekima tradicija nije jača strana
Maj je po pravili bio mesec važnih datuma, državnih praznika, sećanja na događaje iz prošlosti koji su nekada više, a nekada manje slavljeni i poštovani, počev od praznika rada do Dana mladosti Dva meseca kasnije julski dani ustanaka obeležavani su u svim bivšim republikama Jugoslavije, da bi sada pali u dubok zaborav. Vratili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se datumi iz dalje prošlosti, veći značaj dobili su istorijski događaji koji su u prethodnom periodu bili zapostavljeni: Prvi srpski ustanak i Prvi svetski rat.
– Veliki datumi u svakoj zajednici predstavljaju važna mesta sećanja koja tu zajednicu identitetski razdvajaju od druge i predstavljaju deo njene kulture. Datume ne treba glorifikovati, već poštovati ali i kritički sagledavati, bez velikog i bespogovornog obožavanja. Pa čak ni najveće događaje ne treba slaviti kroz bombastične izjave i velike reči, nego realno isticati njegov značaj i domete – kaže za „Magazin” dr Dragomir Bondžić, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.
1. Kako u jednoj zajednici nastaju i kako se menjaju važni datumi, da li su oni važni za običan svet ili za vlast?
Svako društvo obeležava neke datume da bisačuvalo sećanje na značajne događaje, ljude, uspehe, prekretnice, sukobe, stradanja. Na taj način, datumi su važni za negovanje „kulture sećanja”, razvijanje istorijske i nacionalne svesti, učvršćivanje jedinstva određene zajednice, isticanje državotvornosti, trajanja, pobeda i uspeha. S druge strane, važni datumi mogu poslužiti političkim režimima, partijama, vladarima da učvrste svoju vlast, kreiraju poželjne, to jest nepostojeće tradicije izmišljanjem lažnih datuma, ili da istaknu i prenaglase postojeću tradiciju traganjem za što starijim datumima i godinama. Isto tako, datumi su režimu korisni za ideološko i političko-propagandno delovanje, širenje poželjnih stavova, znanja, ideja i suzbijanje nepoželjnog ponašanja kod podanika.
Ovo je posebno izraženo u nedemokratskim, diktatorskim, jednopartijskim, totalitarnim režimima, koji važne datume pompezno proslavljaju i tada vrše snažan pritisak na podanike i šalju različite poruke: ideološke, unutrašnjopolitičke, ekonomske, spoljnopolitičke.
2. Da li smo mi jedina zemlja koja često menja datume koje slavi i obeležava?
Nismo jedina, ali učestalost naglih promena i odsustvo kontinuiranog političkog i društvenog razvoja dovodi do čestih promena datuma, isticanja jednih i zapostavljanja drugih. To se nije događalo samo u ovo naše vreme već i ranije, i to mnogo više, posle Drugog svetskog rata, ali i u devetnaestom veku dok su se smenjivale na vlasti kuće Karađorđevića i Obrenovića. Dinastičke borbe prenete su i na teren proslava, počev od proslave rođendana vladara, preko istorijskih dinastičkih godišnjica. Jedni su isticali Prvi a drugi Drugi ustanak i važne datume iz njih, pa do odlikovanja: Takovski krst–Karađorđeva zvezda, a i mesta sećanja su se menjala, Orašac, Takovski grm, Oplenac, itako dalje.
3. Da li se neki praznici mogu izdvojiti po dugoj tradiciji postojanja?
Pre svega religijski, a kad su u pitanju politički i državni, to su „krupni”, prelomni događaji koji su nesumnjivo važni ili presudni za celu zajednicu ili njen veći deo i koji su kao takvi opšteprihvaćeni, a imali su dovoljno vremena da zažive i snage i uslova da opstanu. Oni su češći u starijim i čvršćim zajednicama koje su pošteđene prevrata i revolucija, kao što su Dan nezavisnosti i Dan zahvalnosti u SAD ili kraljičin rođendan u Holandiji, mada su često i sami obeležje takvih prevrata, na primer Pad Bastilje u Francuskoj.
4. Zašto se više ne slave Dan borca i Dan ustanka, zar nisu i oni antifašistički?
To su bili praznici vezani za jednu ideologiju i režim čijim slomom su i oni nestali. Isto kao i 29. novembar. To su primeri stvaranja nove tradicije, koja je posebno očigledna kod komunista posle Drugog svetskog rata, za koje je istorija počinjala od njih, Drugog svetskog rata, 1941. i ustanka, 1943. i Avnoja, 1945. i pobede i preuzimanja vlasti.
5. Da li je neki praznik iz tog vremena opstao da se slavi i danas, osim, naravno, Prvog maja i Nove godine?
To je 4. april koji je postao i dodan-danas ostao Dan studenata, spomen na datum kada je student ljotićevac ubio studenta komunistu tokom studentskih demonstracija ispred Medicinskog fakulteta 1936.Zanimljivo, retko ko danas zna zašto se ovaj dan slavi, i niko ga ne povezuje sa stvarnim događajem. To je i dobar primer kako se mogu birati određeni datumi za praznike i kreirati tradicija: Savezu studenata i Univerzitetskom komitetu na Beogradskom univerzitetu je posle rata bio potreban datum koji će studenti obeležavati kao svoj dan, uz proslave, karneval, predstave, sportske susrete, itd. Morao je da bude datum iz studentskog revolucionarnog pokreta, a između nekoliko mogućih opcija, 1959. godine je odabran 4. april jer pada u proleće pa je bolji za slavlje i već naredne 1960. je prvi put proslavljen.
6. Juče je proslavljen važan istorijski događaj od svetskog značaja Dan pobede nad fašizmom. Da li se ovaj datum podjednako slavi svuda ili i tu postoje razlike?
Može se reći da je 9. maj najvažniji za Rusiju zbog broja žrtava, karaktera rata, veličine pobede, ali naravno, to je značajan događaj za ceo svet. Sovjetski Savez je imao najveći broj žrtava, oko 20 miliona, što je 11 odsto stanovnika. U Moskvi se svake godine održavaju vojne parade kojima se pridaje veliki značaj, a poslednjih godina na njima učestvuju i vojnici iz drugih zemalja. To je istovremeno i podsećanje, ali i upozorenje da je Rusija i dalje važan vojni faktor.
7. Kakav je odnos zapadnoevropskih zemalja prema ovom datumu?
I one su obeležavale Dan pobede vojnim paradama, ali samo nekoliko godina posle rata jer je preovladao stav da se treba usredsrediti na budućnost i na integraciju evropskih zemalja. Tačno pet godina posle kapitulacije Nemačke, tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman napisao je deklaraciju kojom je pozvao vlasti ove zemlje da objedine upravu nad industrijom uglja i čelika. To je bio početak stvaranja Evropske ekonomske zajednice, a kasnije i Evropske unije. Godine 1985. odlučeno je da datum objavljivanja francuske deklaracije 9. maj bude Dan Evrope, ali ni 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom nije potpuno zaboravljen. On i dalje slovi kao značajan praznik, datum pobede nad fašizmom kao simbolom zla i mržnje među narodima. Vojna parada povodom Dana pobede najduže je od svih zapadnih zemalja opstala u Francuskoj, njome je obeležena tridesetogodišnjica završetka Drugog svetskog rata, a to je učinjeno i 1995. godine na pedesetu godišnjicu.
8. Kod nas je u posleratnim godinama zbog hladnog rata a docnije i rezolucije Informbiroa proslava Dana pobede doživela više promena. U čemu su se one sastojale?
Prve godine proslave, 1945. na vojnoj paradi u Beogradu bio je isti odnos prema zapadnim saveznicima i Sovjetskom Savezu. Već naredne dve godine zbog hladnog rata Englezi i Amerikanci su gurani u zapećak, a Staljin i SSSR su dobili primat. Od 1948. kada se nazirao i sukob sa SSSR-om došlo je do novog preokreta. Deveti maj nije potpuno potisnut, on se beleži kratkim noticama u „Borbi” i „Politici”, a opštenarodni praznik od 1948. do 1965. postaje Prvi maj jer se taj dan kao međunarodni praznik rada ne vezuje za Sovjetski Savez. Tragajući za našim revolucionarnim identitetom rukovodioci se 1952. godine odlučuju da naš dan pobede bude 15. maj jer su tada prestale borbe na teritoriji Jugoslavije. Od 1965. godine iz ekonomskih razloga odlučeno je da se vojne parade održavaju ponovo 9. maja, ali svake pete godine. Poslednja velika parada u SFRJ održana je 1985. godine, šest godina pre početka rata i raspada JNA i SFRJ. U Srbiji 9. maj je kao datum nastavljen da se obeležava ali znatno skromnije, uz polaganje venaca na grob neznanom junaku i svečanu akademiju.
9. Kako je tih posleratnih godina izgledala organizacija tako velikih majskih skupova?
Agitprop Centralnog komiteta je 4. maja poslao svim potčinjenima komandu kako i na koji način treba da se odvija taj događaj, koje parole treba da budu nošene, u kojim dimenzijama treba da budu slike naših rukovodilaca, a u kojima stranih državnika da se ne bi dogodilo da Čerčilova slika bude veća od Staljinove ili Rankovićeva od Titove. Komunistička partija je bila glavni organizator uz pomoć manjih organizacija AFŽ-a, omladinske organizacije, sindikata, narodne omladine, pionira. Trebalo je istaći 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom, istaći to i kao datum nove Jugoslavije, kao kraj rata i kao početak stvaranja JNA.
Do prvog velikog preloma 1948, vojnu paradu su pratile razne manifestacije, predstave, nastupi folklora, do kasno u noć, nastupi pionirskih trupa, omladinskih, polaganje venaca na spomenike, Titovi govori, i govori lokalnih rukovodilaca u manjim mestima.
10. Kako bi danas u Srbiji trebalo da izgleda obeležavanje majskih praznika, i posebno Dana pobede?
Danas obeležavanje praznika nije više izvodljivo kao u jednopartijskom sistemu. Dan pobede i kraj Drugog svetskog rata ima nekoliko aspekata. Državni, prosvetni, i medijski. Ključno je da se u školama insistira na tom datumu, da se očuva uspomena na značaj pobede nad fašizmom. Da se formira omladina sa zdravim i kritičkim stavovima prema tim zbivanjima i događajima, kroz sagledavanje realnog značaja određenog datuma i posledica tog datuma po naciju i državu. Mediji, rekao bih, dobro rade svoj posao i doprinose da se taj datum ne zaboravi. Novinari podsećaju, prate zbivanja, izveštavaju o događajima sa mesta sećanja, sa kulturnih manifestacija, i to je dovoljno da se Deveti maj kao vrlo značajan datum u Srbiji ne zaboravi, zaključuje razgovor za „Magazin” dr Dragomir Bondžić.
---------------------------------------------------------------
Procesije
Tradicija proslava, karnevala, opštenarodnih slavlja ima svoju dugu tradiciju. U Starom Rimu su bile uobičajene takozvane procesije kojima je zajednica demonstrirala jedinstvo i svoj odnos prema nečemu spolja. Postojale su religijske procesije, ali vojne kada se priređuje doček vojskovođi koji dolazi iz pobedničkog pohoda. Politički rituali sežu u daleku društvenu istoriju i po pravilu znače okupljanje oko nekih vrednosti, pobede nad nekim zlom, ali i pokazivanje snage i moći društvene zajednice.
---------------------------------------------------------------
Pad Bastilje
Francuzi od 14. jula 1880. svake godine priređuju vojnu paradu u čast pada Bastilje 1789. To je i danas najveći nacionalni praznik u ovoj zemlji. I Francuzi, kao i Rusi 9. maja, pozivaju na vojnu paradu poslednjih godina i vojske nekih drugih zemlja, obično bivših francuskih kolonija, a pre dve godine marširali su i vojnici iz nama susedne Hrvatske koji su pozvani povodom prijema ove zemlje u EU. Za zapadne zemlje od velikog značaja je i 6. jun kada se obeležava iskrcavanje u Normandiji, kao najveća operacija u Drugom svetskom ratu.
