Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad tuga postane hronična
Iako je u Srbiji na desetine hiljada obolelih od depresije, u najboljem slučaju tek trećina potraži lekarsku pomoć
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije trenutno više od deset odsto svetskog stanovništva boluje od depresije. Smatra se da je broj obolelih i veći jer mnogi ne prepoznaju ovu bolest i ne traže pomoć. Depresija je označena kao četvrta na listi najozbiljnijih zdravstvenih problema ljudi u celom svetu, a do 2020. godine postaće svetski zdravstveni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problem broj dva.
Ove podatke izneo je psihijatar prim. dr Slobodan Simić u svojoj knjizi „Sve o depresiji”, koja je naišla na jako dobar prijem kod čitalaca zbog pristupačnog i razumljivog načina na koji je progovorila o ovoj bolesti, pa je nedavno iz štampe izašlo i drugo izdanje.
O depresiji, nažalost, ima malo dostupnih informacija na srpskom jeziku, iako spada u jednu od najrasprostranjenijih bolesti, a stotine miliona ljudi u svetu, i desetine hiljada u Srbiji trenutno od nje boluju. Zbog slabe informisanosti, u najboljem slučaju trećina obolelih potraži lekarsku pomoć, a odgovarajući tretman dobije svega deset do dvadeset odsto njih, ističe autor.
Ova bolest je stara koliko i čovečanstvo – ubraja se u najranije opisane u istoriji medicine, a ujedno je i najčešći psihički poremećaj današnjice. Razlog njenog nastanka nije samo gubitak voljene osobe, teška bolest ili beskućništvo, već okidač može biti i neka manje stresna situacija kao na primer manjak dnevnog svetla, smanjeno kretanje, nezdrava ishrana, alkohol, pa čak i korišćenje nekih lekova.
Osim psiholoških bitni su i biološki faktori. Genetska istraživanja i istraživanja delovanja antidepresivnih lekova ukazala su na važnost biološke osnove depresije: rizik oboljevanja od tog poremećaja u porodici bolesnika od depresije je dva do tri puta veći nego što je to slučaj u opštoj populaciji.
„Biološka istraživanja poremećaja raspoloženja ukazuju i na povezanost ovih poremećaja sa patologijom određenih delova mozga, što se može uočiti korišćenjem kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance u ispitivanju depresivnih pacijenata”, naglašava dr Simić. On ističe da depresivni bolesnik može imati bolno zamišljen izraz lica, ukočeno ili pognuto držanje, nemaran izgled, sklonost plaču. Ponekad su i jako uznemireni, stalno stiskaju šake, čupkaju kosu, ne mogu mirno da sede ili stoje na jednom mestu.
Većina bolesnika opisuje svoje stanje kao jak duševni bol i mučno osećanje koje razlikuju od doživljaja normalne tuge. Osećaju se neraspoloženo, tužno i sa često prisutnim gubitkom samopoštovanja. Žale se i na neraspoloženje, razdražljivost i napetost, čak i više nego na žalost. Ponekad dominira ravnodušnost, osećanje praznine i utučenost, nisu više zainteresovani za aktivnosti koje su ih ranije radovale i u kojima su uživali, stalno „predosećaju” da će se desiti nešto strašno. Kod starijih osoba javlja se fizički bol: glavobolja, stomačne tegobe, srčane smetnje. To je zapravo „maskirana” depresija jer oboleli poriču psihičke smetnje i u prvi plan ističu telesne tegobe.
Šta depresivni ljudi mogu učiniti da pomognu sebi ?
Dr Simić savetuje da za početak prate svoje misli i osećanja, to je početak suočavanja s problemom. Na taj način će razviti veštinu uočavanja epizoda depresije pre nego što se potpuno razvije. Korišćenje tehnike praćenja misli može im pomoći da razlikuju koje su misli odraz pravog stanja, a koje su nerealne. Pričati sa porodicom o svom problemu je verovatno najbolja strategija u borbi protiv depresije. Takođe je jako važno poverenje u lekara jer se kroz saradnju i zajedničkim snagama lakše i brže preboli ovo stanje, smatra dr Simić i preporučuje da se u lečenju najčešće kombinuje psihoterapija sa antidepresivima.
Autor knjige naglašava da čovek može mnogo učiniti da se sam izleči. Svojim ponašanjem svaki čovek može podstaći razvoj bolesti, ali i unaprediti svoje zdravlje, međutim, važno je znati da je savet sa lekarom – neophodan.
...............
Kako se ponašati prema depresivnima?
Uključite depresivnu osobu u razgovor, ne potcenjujte njena osećanja, ne ignorišite najave suicida, pozovite je u šetnju, ohrabrite je da ponovo radi ono što je nekada volela, ne terajte je na prevelike zadatke, nikada je ne optužujte za lenjost, i nemojte očekivati da će se sama izvući. Jedan od najbeskorisnijih saveta glasi „Trgni se, saberi se, potrudi se!”.
Komičari – najčešće žrtve
Umetnici oboljevaju od poremećaja raspoloženja barem tri puta češće nego ljudi drugih profesija. Možda paradoksalno, ali među holivudskim glumcima koje je ova bolest zadesila najviše je komičara: Rozen Bar, Džim Keri, Ben Stiler, Džon Kliz, Rozi Odonel, Robin Vilijams samo su neki od njih. Među piscima su sve sami klasici: Tolstoj, Turgenjev, Balzak, Gogolj, Dikens, Zola, Virdžinija Vulf, Fokner, Hemingvej, Hese, Ibzen, čak i Andersen. Ni najčuveniji pesnici nisu mogli da se odbrane od ove bolesti: Jesenjin, Majakovski, Bajron, Puškin... Ipak, zaključuje dr Simić, slavni depresivci samo su dokaz da bolest ne može da spreči i omete pravi talenat i veštinu. Danas slavni često javno govore o svojim iskustvima i na taj način pomažu i motivišu obične ljude da se bez stida obrate za pomoć ako im je potrebna.
Alternativna medicina
U poslednjih deset godina širom sveta sprovedeno je oko četiri hiljade istraživanja iz oblasti alternativne medicine. Zaključci otkrivaju razočaravajuće nizak nivo poboljšanja kod svih tretiranih bolesti, a naročito je skroman efekat u lečenju depresije. Kako autor navodi u knjizi „Sve o depresiji” najveći relativni uspeh ima biljna medicina, a najkonkretniji efekat na depresiju ima kantarion, pre svega za blage i umerene depresivne epizode. Ali i ova biljka prilično zaostaje za efektom antidepresiva. Za akupunkturu nije dokazan nikakav efekat na depresivne poremećaje, a ni kod homeopatije nije dokazano da pomaže depresivnim pacijentima.
objavljeno: D. Stevanović
.jpg)
