Izvor: Politika, 14.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad prigusti, Redmond zove Beograd
Razvojni centar „Microsofta“ u Srbiji već 10 godina pravi proizvode koje koristi ceo svet, a u centrali je cenjen zbog kvaliteta i jer završava naizgled nemoguće zadatke
Kada je Dragan Tomić 1992. otišao u SAD nije imao nameru da se vraća, jer je ostavio zemlju koja se raspadala. Četrnaest godina kasnije ipak se vratio, s vizijom drugačije Srbije. Danas je direktor razvojnog centra „Microsofta“ u Beogradu, u kome rade stručnjaci koji mogu da nađu posao bilo gde, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali su ostali ovde. Osim toga, promenjen je imidž Srbije, makar u sedištu kompanije.
„U vreme kad sam otišao, Srbija je za Amerikance bila egzotično mesto, u smislu ko zna šta tamo rade, verovatno kolju ljude. Sada misle da smo vanzemaljci koji rade neverovatne stvari. Mogli bismo da zaposlimo još 100 ljudi kad bismo mogli da ih nađemo“, priča Tomić (41), koji se 2007. priključio timu.
Razvojni centar je 2005. osnovao Bodin Drešević, takođe povratnik iz SAD, i ovog meseca slavi deseti rođendan povratka. Zapošljava 200 ljudi, od kojih je 160 inženjera. I konkurs je stalno otvoren. U timu su dobitnici nagrada sa matematičkih olimpijada, više od 10 doktoranada, jedan Rus koji je godinama bio najbolji student na Kembridžu i još šest stranaca.
U modernim kancelarijama u Novom Beogradu radi petnaestak „povratnika“, talenata koji su u nekom trenutku prihvatili izazov da se vrate iz sveta i naprave nešto u svojoj zemlji. Među njima su dvojica Nikola, u šali se predstavljaju kao Španci, jer su došli iz Barselone. Kada je pre četiri godine privodio kraju doktorat na univerzitetu u tom gradu, Nikola Vujić (31) nije ni pomišljao da će se vratiti u domovinu. Došao je na razgovor u Beograd i preokrenuo odluku.
„Imamo gomilu talentovanih ljudi koje smo decenijama izvozili. Meni je ovo bila sjajna prilika i cela priča mi se dopala jer gradimo nešto u Beogradu. Ovo je trenutno u širem regionu najbolji posao koji možete da nađete u IT sektoru“, kaže Vujić, koji je prethodno radio u Njujorku i Londonu.
Ni Nikola Puzović (35) posle doktorata u Italiji i poslova po raznim firmama u Evropi nije pomišljao da je sledeća stanica Beograd. „Posao je premašio moja očekivanja. Stvari koje se ovde rade retko gde u Evropi možete da radite u smislu koliko su problemi interesantni“, kaže Puzović.
Razvojni centar je mesto gde nastaju delovi proizvoda koje koristi ceo svet. U Beogradu se radi jedna trećina SQL servera, novi „ofis“ proizvod „Sway“, najbitnije stvari unutar klaud servera „Azure“, ovde je nastao važan deo prevodioca za „vindous“ telefone...
O novim stvarima se ne priča, ali saznajemo da se radi na velikim projektima o kojima će globalno tek da se govori. Srpski tim specijalizovao se za primenjeno mašinsko učenje i baze podataka, a u centralni je čuven po tome što završi posao kako treba i što prihvata najveće izazove.
„Imamo taj sportski mentalitet, naš tim od šest do sedam ljudi može da se nosi s bilo kim i naši ljudi kad rade znaju da se zabavljaju. Takođe, mislim da su neki elementi našeg obrazovanja dosta dobri. Ljudi sa ETF-a vode računa o detaljima i rade kvalitetno. To je ono što naše stručnjake izdvaja, jer takav kvalitet nećete naći ni na velikim i razvijenim tržištima. Zatim, naši ljudi su spremni da uđu u poslove koji su naizgled neizvodljivi. Mnogo puta su nam rekli iz Redmonda da smo napravili nešto od posla koji drugi ne bi pipnuli. Kad druge opcije nisu više realne, oni pozovu Srbiju da izvuku nešto“, kaže Tomić.
Radno vreme je fleksibilno. Na posao se dolazi obično kasnije jer je prosek godina 28. Rukovodstvo ostaje nekim danima do kasno zbog sastanaka s Redmondom i vremenske razlike od devet sati.
U javnosti se mogu čuti komentari da inženjeri ovde rade više nego što bi radili da su u Americi a da su manje plaćeni. „To je glupost. Celo IT tržište je globalno. Radi se isto kao u Americi, a plate jesu manje, ali se s njima ovde bolje živi“, kaže naš sagovornik.
Siguran posao
U situaciji kada je san velikog broja ljudi siguran posao, Tomić iznosi stav da kod nas kulturološki mora da se prelomi da je to samo onaj posao gde čovek uči, radi i trudi se.
„Da li je siguran posao kad neko radi u firmi ceo život ili kad može da nađe posao bilo kad. Svi naši ljudi kad bi izašli na tržište imali bi dve-tri ponude za nedelju dana. Po meni je to siguran posao“, kaže on.
Nije važan bilijar
U zajedničkim prostorijama na gornjem spratu nalazi se prostrana kuhinja, fotelje za masažu, sto za stoni fudbal, prostor za video-igre, moderan nameštaj u živim bojama logotipa „Microsofta“. Na donjem spratu su bilijar, stoni hokej i stoni tenis. Prostor je, kažu, bolje opremljen nego u SAD i tamo su čak neke stvari prekopirali odavde.
Ipak, inženjeri s kojima smo razgovarali nisu pristali da ih slikamo za bilijarskim stolom, jer im se ne sviđa imidž koji se na taj način stvara. Smeta im što svi novinari to slikaju, jer je, kažu, potpuno nebitna stvar, a suština priče je da se u centru radi ozbiljan posao.
