Izvor: Glas javnosti, 02.Jun.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad jaganjci utihnu

Pitomo selo Jagnjilo udaljeno 11 kilometara od Mladenovca, bilo je od četvrtka do nedelje domaćin prve kulturno- privredne i sportske manifestacije ‘’Jagnjijada u Jagnjilu’’. Najzanimljivije je bilo pretposlednjeg dana kada je održano takmičenje u pečenju jagnjadi i priprema jela od jagnjetine, a uveče izbor za mis „Jagnjijade“.

Slavoljub Milovanović, svima znan kao Šale, šef protokola, bio je gostoprimljiv kako već pravom srpskom domaćinu i dolikuje.

- >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ideja o ‘’Jagnjijadi’’ je potekla prošle godine od Udruženja ‘’Belo jagnje’’ koju čine 15 seljana. Lane smo počeli našu ideju neformalno da sprovodimo u delo pa smo organizovali donatorsku večeru- priča Šale.

O tome zašto selo ima takvo ime Šale nam je prepričao dve legende. Po prvoj verziji, sva stada oko Jagnjila su u ovom rejonu dovodili Turci da bi se jaganjci oplodili i na taj način naplaćivali namete. Druga legenda kaže da se Arsenije Čarnojević tokom velike seobe Srba zaustavio ovde da bi mu se ojagnjilo jagnje.

PASULJ SA ŠITAKE PEČURKAMA

Susreli smo i prodavce lekovitih japanskih šitake pečurki. Cena svežih je okruglo hiljadarka, a one sušene su četiri- pet puta skuplje. Ukusnije su nego šampinjoni, a saznali smo da se krčka i egzotični pasulj u kome su šitake glavni dodatak koje ovom našem tradicionalnom jelu daju poseban šmek.

Organizatori a i svi meštani izuzetno su zadovoljni posećenošću, medijska kampanja odradila je svoje pa je tako do subote ujutru kroz selo prodefilovalo preko četiri hiljade posetilaca koji su došli iz kruga od 100 kilometara oko Jagnjila. Čak se i jedan Splićanin javio da se raspita kako da dođe do ovog sela koje broji 650- 700 kuća i oko sedam hiljada meštana. Početna ideja ‘’glavešina’’ iz ‘’Belog jagnjeta’’ je da se ne svede sve na, među Srbima omiljeno iće i piće već da se bave i ekologijom, pre svega da obnove 15- tak izvora u selu i okolini. Da ne pomislite da se svodi na puko okretanje jaganjaca na ražnju, Jagnjilci su u okviru manifestacije organizovali i Dečiju Olimpijadu, izložbu ovaca( raspitali smo se, ovčica rase virtemberg košta 200- 300 evra), izložbu poljoprivredne mehanizacije, takmičenje frulaša i pevača- amatera, a za grand finale poslednjeg dana ostavili su reviju pasa, izložbu oružja, municije i lovačkih trofeja, kao i izbor za ‘’lovca kralja lažova’’.

Vršljajući po centru sela, naišli smo na proizvođača više nego dobrog kupinovog vina i kupinove rakije, a cena tek 400 dinara. Rešili smo da iskoristimo priliku pa da se malo i kulturno uzdižemo. Posetili smo prodajnu izložbu slika gde nas je dočekao Radiša Marinković, akademski slikar koji potiče iz ovog sela.

- Iznenađen sam posećenošću jer je ovo prva izložba koja se održala u ovom selu. Želeli smo da umetnost približimo narodu. Planiram da organizujem slikarsku koloniju sledeće godine u okviru manifestacije- kaže Radiša.

Pored njegovih slika, izloženi su radovi Milivoja Mitrovića, Svetlane Šelenbek, Marije Radojević i Sretena Glišića na kojima su prikazana predivni pejzaži, mrtve prirode i religiozni motivi.

Nastavljamo dalje. Jaganjci, a i poneko zalutalo prase uveliko se okreću na ražnju, neko ih peče ‘’klot’’ na uglju, neko ih preliva pivom. Dok čekamo degustaciju, pažnju nam privlači starina u narodnoj nošnji. To je Dejan Matejić Deks koji peče rakiju na licu mesta, prodaje na litar, ali i na čašicu, a u ponudi su komovica, šljivovica i rakija od drenjina. Deks tvrdi da su njegovi proizvodi potpuno prirodni, a atmosferu od prethodnih dana opisuje kao ‘’divnu’’. Ostajao je do pola dva izjutra, spojio lepo i korisno, taman kapne koja para za njega i ženu, a oboje su penzioneri. Nevoljno priznajemo da Deksove produkte nismo ni liznuli jer je upekla zvezda, a mi ipak moramo da radimo.

Centralno mesto zauzima šator koji, ako je verovati pričama, prima do 800 ljudi. U vreme kad smo prolazili pored njega, a to je bilo rano poslepodne, zatekli smo dvadesetak, mahom sredovečnih posetilaca koji su rešili da obraduju svoje stomake. Konobarica nam reče da ludnica kreće tek oko četiri- pet popodne i traje do duboko u noć. Uvertiru u ‘’jagnjilski trans’’ videli smo kad je šator počeo da se puni, dva pevača pevala iz sveg glasa dok im novčanice inostranih valuta čela krase, a mi konačno imamo ispred sebe ono zbog čega smo i došli- ovali sa mladom, sa ražnja tek skinutom jagnjetinom su se smenjivali...

Propratili smo i defile 10- tak ‘’opasnih’’ momaka na motorima. Ko kaže da Jagnjilo nije deo sveta? Ako ste propustili da propratite ovu više nego zanimljivu manifestaciju, lagano se oštrite za narednu godinu jer će ‘’Jagnjijada’’ biti još grandioznija. Organizatori se nadaju da će dobiti međunarodni karakter jer će im se u organizaciji najverovatnije priključiti stanovnici mesta Apači u Sloveniji.

Nastavak na Glas javnosti...