Izvor: Glas javnosti, 24.Okt.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad Gedža nanjuši marihuanu

- Svaki pas je priča za sebe, ali i onaj najgori je bolji od čoveka. Ne zna da prevari, ne zna da slaže, ne izmotava se i nikad ne izneveri - objašnjavao je Goran Milosavljević, vodič i instruktor službenih pasa u Policijskoj upravi u Kragujevcu. U veštinu i sposobnost pasa tragača i pasa napadača mogli su da se uvere i studenti Pravnog fakulteta koji ovih dana „prolaze kroz obuku“ upoznavanja s radom policije i upotrebu službenih pasa u njihovim akcijama.

Za samo nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sekundi nemački labrador pravog srpskog imena Gedža pronašao je lopticu „koja miriše na marihuanu“ u prtljažniku automobila. Za nagradu je od svog instruktora dobio „tapšanje po prsima“ i aplauz devojaka i momaka. Sevali su blicevi, studenti su mobilnim telefonima slikali Gedžu kao da je najpoznatiji glumac ili neka estradna zvezda.

- Gedža nije narkoman! Najveća zabluda koja postoji među „običnim građanima“ jeste priča da mi pse koji su naučeni da pronalaze narkotike drogiramo. Pas je uvežban da po mirisu prepozna gde je droga sakrivena - objašnjava instruktor. Za Gedžu je „marihuana“ sitnica. Heroin je pronalazio u nožicama stola, u autobusima, u teglama za džem, pa čak i u ve-ce šoljama. Krijumčari „boga mole“ samo da ih Gedža ne pomiriše jer će drogu da pronađe čak i ako su ih sakrili „u telesnim šupljinama“. Zbog zasluga Gedža ima ima specijalan status i ljubimac je svih.

SAMO NA SRPSKOM

I Gedža i Bak primaju komande samo od svog instruktora. U akciju idu bez korpe i s njima nema šale. - Komande primaju isključivo na srpskom i odlično se razumemo - kaže Milosavljević.

- Ne prilazite, nemojte da govorite, niti bilo kakav uzvik da pustite. Pas je slobodan i reaguje na svaki pokret ili zvuk-upozorio je instruktor Milosavljević, kada je na plato „tenkodroma“ pred više stotina studenata izveden pas napadač, nemački vučjak Bak. To da zna da se provuče, preskoči, ili obiđe prepreke i nije bila tajna. Rafalna paljba iz heklera, prestravila je studente, ali ne i Baka. U trenu je prešao više stotina metara i savladao „okorelog kriminalca“, koji se drznuo da pripuca.

- Cev je vrela - objasnio je Milosavljević zašto Bak nije dirao pušku. Bak je obučen za najteže i najkomplikovanije akcije. U zasedi osmatra i ćuti, ne oglašava se. „Nemo“ ide u akciju, prikrada se, napada i obara napadača. Ne plaši ga i ne zaustavlja ni pucanj ni rafalna paljba.

- Onog trena kad savlada svoju žrtvu, „ukopa se“ i laje. To je znak da je izvršio svoj deo posla i o tome obaveštava svog „partnera“ - kaže Milosavljević. On i Bak „razumeju se“ odlično. Akcija je bilo mnogo, jedna od njih uspešno je provedena i u Rači. Detalje Milosavljević ne odaje, „službena je tajna“, kaže. Možda bi o Baku najbolje mogli nešto više da kažu lekari koji su „previjali rane“ uhapšenih.

- Svaki pas je specifičan na svoj način. Da bi neko bio instruktor potrebno je da se „sto i deset odsto“ posveti psu. A da bi pas dobio „svoje mesto među plavcima“ potrebna je selekcija između petsto do šesto pasa. Prolaze samo oni najbolji, njih pet - šest. Nama ne trebaju „šminkeri“, debeljuce, oni koji idu na izložbe i takmiče se „za najlepše“, lenštine. Potrebne su nam „radilice“, odani, poslušni, vitki psi, ne preko 38 - 39 kilograma - kaže Milosavljević.

Nikom od studenata nije ni palo na pamet „da se slika sa Bakom“, ono bar za uspomenu.  

Nastavak na Glas javnosti...