Izvor: Politika, 21.Jan.2011, 01:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još nisam shvatio snagu četiri S
Ljudi su u pamćenje urezali naslove iz novina, znaju za rat, konflikte i ekonomske probleme. Ja nikada nisam verovao u tu sliku, i moja misija kao fotografa je da pokažem kako su se stvari promenile, kaže fotograf iz Sijetla
Ovaj Amerikanac živi u Beogradu i, pogađate, prvo što su ga pitali naši sugrađani bilo je „ma, da nisi ti neki špijun?“...
– A vi mislite da ste toliko bitni pa ja treba da vas špijuniram? Moji prijatelji ne znaju gde je Srbija na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << karti, pa tako ni ja nemam preča do špijunska posla. Da sam na zadatku, valjda bih prvo naučio srpski, i tiho se inkorporirao među vas... – kaže Met Luton (26), mladi fotograf iz Sijetla koji godinu dana živi u našem gradu.
A njemu se ovde sviđa, nastanio se na Tašmajdanu, i pokušava da razume Srbe. Kako mu to polazi za rukom?
– U Sijetlu sam studirao istočnoevropsku istoriju, i u studentskim novinama radio kao fotograf. Profesor književnosti Norman Veker, inače, oženjen Srpkinjom, predložio je Balkan za studijsko putovanje. Doveo nas je u Beograd, pričao o knjigama Ive Andrića, Vuka Draškovića, odveo da pogledamo „Podzemlje“ Emira Kusturice (kojeg uvek mešam sa Koštunicom!), poveo u Dubrovnik i Sarajevo, i družili smo se tako nekoliko nedelja – kaže Met Luton.
Beograd mu se, kaže, dopao na prvi pogled. Poželeo je da ga bolje upozna, a evo šta je o ovom gradu znao do tada.
– Slika o Srbiji koju svet ima dolazi iz neznanja. Ljudi su u pamćenje urezali naslove iz novinama, znaju za rat, konflikte i ekonomske probleme. Ja nikada nisam verovao u tu sliku, i moja misija kao fotografa je da pokažem kako su se stvari promenile.
Met je frilenser. Za svoju dušu radi uličnu fotografiju a za poslodavce „ozbiljne“ reportaže. On slika baku koja se vraća iz radnje, momka dok jede pljeskavicu, đaka na putu ka školi. Sve ono što je esencija života.
– Kao najavu za Dejvis kup radio sam reportažu o Novaku Đokoviću za „Njujork tajms”. Novak je neverovatan teniser i odličan ambasador Srbije u svetu. Kada je igrao u Americi, posle meča je za našu nacionalnu televiziju, na odličnom engleskom, govorio o tom turniru, a potom pozdravio svoju publiku, na srpskom, u stilu: Hvala vam, braćo! Pozvao sam prijatelja i pitao kada je poslednji put čuo srpski na našoj televiziji! To mi je bilo zadivljujuće – kaže Luton.
Njegovo oštro oko u Beogradu je privuklo i naselje Gazela.
– Gazela je zanimljivo, jadno, i vrlo prljavo mesto gde ljudi, mahom bolesni, žive u nehumanim uslovima. Đubre je svuda oko njih, ali, uprkos tome, oni žive srećan život. Imaju porodice, brinu da li će deca ići u školu, šta će imati za ručak, šta im rade komšije. Ako zaboravimo gde žive, naš život je sličan. Oni su deo ove zajednice, kao ti i ja. Oni su Srbi, takođe, koliko i vi. Nikad ih niste sreli niti razgovarali sa njima. Ja sam ih upoznao, pokazali su mi svoje kuće, i zabeležio sam tu atmosferu.
Slike iz „karton sitija“, gradski prizori, tuča sa derbija, povorka na sahrani patrijarha Pavla, sve su zabeležene Metovim fotoaparatom. Trenutno radi na knjizi u kojoj će se naći slike za njegov diplomski rad.
– Knjiga će se zvati „Samo sloga“, što je deo vašeg slogana „Samo sloga Srbina spasava“. Taj simbol je veoma jak i agresivan. Pokušam da shvatim šta on znači za vas. Ne kažem da je ta fraza ironična, ali sam skeptičan prema njoj, jer ja ne vidim to jedinstvo. Ne vidim slogu između romskih Srba i Srba. Kada sam ovaj simbol video na zidu izbegličkog kampa u Kosovskoj Mitrovici, pitao sam se šta oni njime žele da kažu. Da su ponosni? Ili se pitaju „zašto mi živimo ovde“. Zašto taj simbol ima toliku moć? Zašto ljudi pričaju o jedinstvu...
Met je pitao i Albance šta za njih znači simbol četiri ocila.
– Kada sam bio u Prištini jedan Albanac mi je rekao da taj znak za njega znači srpsku agresiju, napad. Rekao je: „Prvo što pomislim kad to vidim je: dolaze da me ubiju”! Njemu taj znak znači vašu slogu. A ja mislim da vi njime poručujete: Opstaćemo samo ujedinjeni. Jedinstvo je vaš cilj, ali pitanje je šta se čini u ime tog cilja. Još nisam našao odgovor, moram da razumem stvari bolje.
Met je za Božić bio na KiM gde je beležio srpske običaje i razgovarao sa tamošnjim Srbima.
– Oni su pomenuli Srbe koji su nestali, ali su rekli da nemaju problema sa albanskim komšijama, i da žele mir. Saznao sam i to da imena u jednoj porodici (kao što je Slavko) imaju tradiciju dužu nego što je istorija moje zemlje! I da šest generacija živi u istoj kući, koja je izgrađena još u turskom periodu. Impresivno!
Met Luton naglašava da je Beograd postao deo njega i da će mu se sigurno vraćati. Već je stekao nekoliko prijatelja. Primetio da grad ima odličnu energiju, ali nedostaje mu raznovrsnost hrane. Ćevapi i dunja su sjajni, ali poželi i dobar kari i proverenu kinesku klopu. Želi i devojku iz Srbije, jer se tako, kaže, najbolje uči jezik
Mirjana Sretenović
objavljeno: 21.01.2011.
