Izvor: Politika, 03.Avg.2015, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesu kaljavi, ali nemaju reumu
Na levoj obali Dunava, u beogradskom naselju Ovča, već decenijama se tokom leta u lekovitoj vodi brčkaju mnogi žitelji velegrada, čekajući da od blatnjave bare niknu banjski bazeni
Kao u pokretnom muzeju voštanih figura pod otvorenim nebom stoje muškarci i žene na suncu i mažu se blatom koje kupe iz obližnje kaljave rupe, dok klinci skaču naglavačke u vodu praveći šumeće crne talase. Tek je oko podne, dosta „kupača” pristigne iz Zemuna, Novog Beograda, sa Palilule, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali navala tek predstoji u večernjim satima, kada se ovde pune burići slane vode i flaše i –odnose kući na banjanje u kadi. Izvor mineralne vode u Ovči i bara oko njega, u narodu poznati kao Kaljava banja, već nekoliko decenija privlače mnoštvo obolelih od išijasa, reume, kožnih i očnih bolesti. Narod veruje da leči mnogo toga, jer izuzetno slana voda po nekim analizama sadrži čak 28 minerala.
Razgovaramo sa čovekom koji se predstavlja kao Ilija i koji kaže da je ovde došao da leči reumu i hrskavicu na kolenu. Zadovoljan je tokom lečenja. Već se, kaže, oseća bolje, i nastaviće da dolazi. Neko na suncu, neko u vodi, neko u hladu, ovi ljudi se gotovo svi poznaju i veliki su pobornici i, kako bi se savremenim rečnikom kazalo, promotori ovčanske banje. Ne sumnjaju u njena lekovita svojstva niti im smeta to što je ova rupa, koja po pravougaonom obliku podseća na bazen, puna blata, a neki kažu i da se voda meša sa kanalizacijom, pa i da je bilo zaraze.
Međutim, u razgovoru sa „banjskim”gostima čuli smo iz prve ruke da bar u poslednjih nekoliko godina, koliko oni dolaze, nije bilo nikakvih problema sa bakterijama i virusima, jer je blato toliko jako i puno minerala da tu nijedan bacil ne može da opstane, a i da ovaj deo Ovče nema kanalizaciju, već samo septičke jame koje su dosta udaljene.
Dragan Milutinović, jedan od naših sagovornika, tvrdi da je ovde zacelio ruku koju je lomio i reumatično koleno zahvaljujući sumporu, magnezijumu i natrijumu koji se nalazi u vodi koja dolazi sa 180 metara dubine i koja je, kako kaže, slanija od morske.
Neki veruju da i jeste morska zbog visokog saliniteta i da je ostatak Panonskog mora, ali stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta nisu dokazali istinitost ovakvih priča u naučnoj studiji koju su radili pre desetak godina.
Zoran Ljubić, sekretar mesne zajednice Ovča, objašnjava kako se pojavila lekovita voda. On kaže da je pre više decenija „Geosonda” pravila bušotine na ovom terenu tražeći naftu, ali da je umesto crnog zlata potekla termalna voda. Ispostavilo se docnije da je ceo ovaj kraj bogat podzemnim lekovitim vodama i da bi se na više mesta, od sadašnje prilaznice novom mostu prema Jabučkom ritu, moglo napraviti dosta banjskih bazena. Voda je puna sumpora, pa zapaljena gori. Bušotinu su nadležni zatvorili, ali ne i slani izvor, obrubljen prvo debelom metalnom cevi koju je s vremenom so izjela. Sad je na tom mestu gomila šljunka, sa gumenom cevi iz koje neprekidno curka. Zato je temperatura u „bari” konstantna, 23,1 stepen Celzijusa.
– Nije lako navići se na miris koji podseća na pokvarena jaja, ali voda pomaže najviše onima koji boluju od reume. Neugledno je, nije sređeno, ponekad izgledamo kao prasići kada se namažemo blatom i sedimo na zemlji, ali voda stvarno leči – kaže Milica.
– Imala sam probleme s kičmom, pa sam lomila ruku i ispravila je na ovom blatu, a bila mi je savijena. Bolovi su bili jaki u početku, što je znak da voda deluje, ali mi je iz dana u dan bivalo sve bolje. Moj brat je ovde lečio psorijazu i sad za koji dan treba da dođe iz Rusije na odmor, pa će sigurno ovde da dođe, da nastavi sa terapijom, pošto, nažalost, živi daleko – kaže sagovornica „Magazina”.
„Kaljava” je pre nekoliko godina nešto malo uređivana, obala jeposuta šljunkom i isečeni su trava i granje, ali trebalo bi doneti još peska, napraviti tuš kabine, toalete, klupe za sedenje, prodavnicu ili kiosk da se nešto prezalogaji i uzme voda za piće.
– Kad sam prvi put ušla, plašila sam se zaraze, jer ovo liči na kanal pun zaprljane vode. Ali nikad se ništa nije dogodilo. Mnogi moji poznanici mi govore da osećaju promene na kostima, a dolaze sa ozbiljnim problemima. O ovom mestu se priča godinama. Neko kaže daje zemljište vojno, ima raznih priča o tome ko će i kada ovo preuzeti. Ja mislim da ovo mesto treba da ostane u vlasništvu grada, da se uredii da svima bude dostupno – ističe Dragana Sretojević, kuvar specijalista.
– Napišite i da imam urednu sanitarnu knjižicu – dodaje u šali.
Jedna od prisutnih žena kaže da je ovčansko blato lekovitije od onog u Igalu, ali da mi to ne umemo da iskoristimo. Malo ljudi i zna za njega, odlaze u udaljena mesta, a lek je pred nosom. I sve džabe.Krećemeđu prisutnim i priča o budućnosti, da li će ovo mesto pripasti nekom strancu pa će lečenje postati preskupo, neki su navodno čuli ko će dobiti zemljište, kakav akva-park će nići ovde...
U svakom slučaju, i pored raznih priča i dokazane lekovitosti, za sve ove godine ništa se još konkretno nije uradilo. A svi znaju da biOvča mogla da postane turistički centar.
– Naravno da bih volela da se bazen uredi, ali i sada ulazim u vodu i plivam, provodim dosta vremena u vodi, iako ima mnogo blata. Ne znam da lije ranije bila neka infekcija, ali za poslednjih nekoliko godina znam da se ništa slično nije desilo – kaže Jadranka.
Predrag je šofer u Gradskoj čistoći. Ovde je pet dana.
– Mažem nogu blatom i, evo, već je pokrećem kao i pre, a nisam mogao da čučnem od bolova. Za nekoliko dana i otok je spao – kaže Predrag.
Do njega sedi Nada, koja se nadovezuje na priču i kaže da je otkazala već zakazanu operaciju kolena.
– Nema šanse da idem. Zalečila sam koleno. Reakcija je u početku bila jaka. Posle treće terapije blatom htela sam da umremod bolova, kao dami je neko testerom sekao kosti. Hvala milom bogu, sad mogu da stojim, a imala sam ranije osećaj da ću se srušim ako nema klupe u blizini. Dolazim čak iz Zemuna, tri prevoza koristim, a ranije koleno nije moglo da uđe u farmerice – zadovoljna je Nada.
Stručnjaci kažu da bi mesto moralo da ima ili vodu ili vazduh da bi bilo banja. Ovča ima vodu, i to sertifikovanu. Projekat postoji, a ko će postati vlasnik i graditi bazene, o tome se još samo nagađa.
----------------------------------------------------------------------
U planu petnaest bazena
Gradska opština Palilula napravila je urbanistički projekat zemljišnog kompleksa po kojem će ovaj deo Ovče biti pretvoren u banju sa trinaest do petnaest bazena, hotelom, trim stazama i ostalim sadržajima. Izgradnja banje i korišćenje lekovitih voda na levoj obali Dunava donelo bi velike koristi ne samo Ovči i opštini Palilula već čitavom Beogradu.
Posebno bi bio važan ekonomski efekat jer bi banjski kompleks u glavnom gradu privukao i goste iz inostranstva, naročito penzionere iz Evrope, kaže za „Magazin” Stojan Nikolić, predsednik beogradske opštine Palilula.
Istraživanje lekovite vode na kompleksu od 2,7 hektara još traje, a kada se on završi, grad Beograd bi trebalo da raspiše licitaciju i dodeli ovaj kompleks firmi koja ponudi najbolje uslove, čime bi započela izgradnja ovčanske banje. Za sada se još ne može govoriti o preciznim datumima, ali očigledna je želja da se iskoriste prirodni resursi koje pruža leva obala Dunava, a kako saznajemo, ima i onih koji su ozbiljno zainteresovani da uđu u ovaj posao.
.jpg)
