Izvor: Politika, 29.Jan.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelovnik sa ukusom pi-ara
Sadržaj tanjira se sve više talasa. Moderna je jedna, sledeće sezone druga vrsta namirnica. Potrošači su pod diktatom raznih „obogaćenih”, „zdravih”, „prirodnih” proizvoda...
Jedite više voća i povrća jarkih boja– zdravije je od onog bledunjavog! Setite se dugovečnih iz Sibira koji za rođendane ne broje godine već vekove,pa zato pijte naše mleko!?Jedi samo ono što ti dozvoljavakrvna grupa:ima li kraja različitim „zapovestima”,skuvanimi,čini se, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << začinjenim ekonomskim profitom,sve više prisutnih u medijima, kompanija proizvođača hrane? Da li će neko doživeti duži vek ako jede samo funkcionalnu hranu ili ne?
Kako objašnjava dr Momčilo B. Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta i publicista, funkcionalna hrana podrazumeva prethodno fizički i hemijski obrađene namirnice s pridodatim aditivima, na primer, vitaminima.
– Proizvođači ponosno, ali bez osnova, tvrde da funkcionalna hrana ima znatno povoljniji zdravstveni i preventivni efekt od one u kojoj se nalaze samo prirodni sastojci – smatra dr Đorđević i dodaje da industrija funkcionalne hrane pokriva globalno tržište vredno oko 150 miliona evra i raste po godišnjoj stopi od oko osam odsto. Međutim, među stručnjacima postoji skepticizam budući da nema dokaza o prednosti funkcionalne nad običnom hranom spremljenom po tradicionalnim pravilima.
Stav doktora Đorđevića je da kada se neko reklamira tvrdnjom da „povećana količina vlaknastih materija u našoj mešavini žitarica smanjuje rizik od izvesnih vrsta kancera” on iznosi neistinu. Zato će, prenosi naš sagovornik pravila koja važe u SAD, Kanadi i Skandinaviji, ovakva rečenica u ovim državama imati dodatak: „ali ovo nije potvrđeno u .... (tu se navodi ime državne ili naučne institucije); ovaj produkt ne doprinosi lečenju, izlečenju niti prevenciji bilo koje bolesti”.
Na pitanje da li su trendovi u ishrani zasnovani na nutricionističkim istinama (na primer: probiotski jogurt se reklamira kao zdraviji i korisniji od običnog iako u sebi sadrži veštačke boje, šećer), dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene, magistar ishrane, sa Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da uticaj medija može biti pozitivan kada se informiše u cilju promotivnihkampanja, uticajana političare i vladu da preduzmuodređene korake,ali i negativan. Na primer,borba protivpušenja, upotreba alkohola, korišćenje određene vrste hrane radi postizanja „čudotvornog” efekta na zdravlje...
– Medijske poruke često se odnose na određene grupe ljudi i posebno je važno pripremiti mlade za odupiranje raznim pritiscima kojima su izloženi.Zato je veoma važna tzv. medijska pismenost, odnosno prilikom prijema informacija važno je da sebi postavimo pitanja: ko je izvor informacija? Koliko je ova informacija dobra za mene – objašnjava dr Jelena Gudelj-Rakić.
Postoji li univerzalnisavetzapravilnuishranu, kojinijepodložanmodnimpromenama? Doktorka Gudelj-Rakić kaže da postoje opšti principi pravilne ishrane za zdrave osobe, pri čemu izbor vrste namirnica, način pripreme, raspored obroka u toku danai količine unete hrane zavise od brojnih faktora: pola, uzrasta, zdravstvenog stanja.
– Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevan izbalansiran unos svih vrsta namirnica podeljen u više obroka tokom dana (doručak, ručak, večera i dve užine). Na taj način se organizmu obezbeđuje stalan priliv optimalne mešavine svih hranljivih materija neophodnih za dobro zdravlje – njen je savet za način ishrane koji ne zavisi od diktata trendova.
A. Cvetićanin
-----------------------------------------------------------
Aksiomi zdravih zalogaja
–Organizujte obroke u skladu sa obavezama u toku dana.
– Pre odlaska na posao popijte makar šoljučaja, pojedite jednu voćku ili nekoliko kašika muslija sa jogurtom!
–Užinajte! Ne dozvolite da od doručka do ručka ne pojedete ništa čak iako ne osećate veliku glad. Umesto peciva, grickalica ili slatkiša, izaberite voće ili salatu.
– Ručak počnite supom od povrća ili čorbom od žitarica koje ponekad mogu da budu i kompletan obrok. Trudite se da se u tanjiru nađu različite vrste povrća, posna mesa, dosta salate...
– Popodnevna užina može da bude voće ili neki slatkiš. Umesto torte i kolača, izaberite,na primer, pitu od jabuka.
– Večeru obavite do 20sati. Dovoljna je činija salate ili šolja jogurta ili sendvič sa belim sirom i povrćem.
– Uzimajte dovoljno tečnosti u toku dana – bar šest do osam čaša vode!
-----------------------------------------------------------
Ono što važi u mom kraju...
Mlečni proizvodi su zdravi pod uslovom da niste u populacijskoj grupi koja ih ne podnosi. Ali, ne zaboravimo da su čobani obično daleko od bilo kakvog stresa. Ukoliko jedete pretežno mlečne proizvode, a izloženi ste hroničnom stresu, niste u boljoj situaciji od nekog ko obožava masno i slano, ali provodi život na nekoj planinčini ne hajući za događanja u gradskoj vrevi.
Mediteranska hrana je najbolja i po ukusu i po efektima na zdravlje, ali takav meni ne mogu sebi svakodnevno dozvoliti ni Mediteranci, a kamoli prosečan svet na severu i istoku, objašnjava doktor Đorđević.
objavljeno: 30.01.2011
