Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelisejska polja - ponos francuske prestonice
Jelisejska polja spajaju dva ne manje čuvena i za francusku istoriju značajna trga. Prvi je Šarl de Gol (Etoal), na kojem je proslavljena Trijumfalna kapija. Drugi, Konkord, sa 84.000 kvadratnih metara, među najvećima je na svetu. Oba trga i 1.910 metara dug bulevar poprište su mnogih istorijskih promena koje je Francuska preživela poslednjih nekoliko vekova. To će potvrditi šetnja blagom uzbrdicom, od Konkorda do zvezdastog trga i znamenitog slavoluka.
Konkord (Sloga) ima bolno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pamćenje. Pre dva veka, tu su se kotrljale glave Luja Šesnaestog, Marije Antoanete, Dantona, Robespjera i još oko 2000 Francuza. Giljotinirani su baš na tom centralnom pariskom trgu. Okružen je fontanama i statuama koje simbolizuju osam francuskih gradova, dok je u centru obelisk iz Luksora, dar egipatskog sultana 1836. godine.
Tu počinju Jelisejska polja. U vreme Luja Šesnaestog kraljevski put ka dvorcu Versaj bio je okružen šumom i nije bio siguran zbog razbojnika. Kasnije se na Jelisejskim poljima organizuju koncerti na otvorenom, podiže pozorište lutaka Ginjol, bogataši grade vile, pa uz čuvenu svetsku izložbu, avenija ulazi u dvadeseti vek kao prestižan deo grada. U prvom delu bulevara nazvanom „pariska bašta“ nekoliko je ekskluzivnih restorana, kafea, teatara i pozorišta na otvorenom. Sa desne strane Jelisejskih polja, u zelenilu Marinjija, okupljaju se kolekcionari maraka, tik uz prostor istoimenog pozorišta lutkara i animatora. Kroz krošnje razgranatog drveća nazire se Jelisejska palata, rezidencija predsednika francuske države. Na suprotnoj strani avenije, u parku su Mala i Velika palata, zgrade koje udomljuju Muzej nauke, Planetarijum i više atraktivnih izložbenih postavki.
GRADITELJ
Jelisejska polja i većinu ključnih pariskih trgova i avenija projektovao je baron Osman. Rušio je čitave kvartove i pravio bulevare koji su gradu omogućili nesmetani život. NJegovo najznačajnije delo je Trg Etoal, ili pravim imenom Trg Šarl de Gol, sa kojeg, uz Jelisejska polja, polazi još 11 poznatih pariskih avenija: Marso, Kleber, Igo, Foš, Gran Arme, Karno...
Taj deo Jelisejskih polja je klasično šetalište, oivičeno bogatim, visokim drvoredom, sa mnogo žardinijera prepunih cveća, baš prema pravilima urbanizma 21. veka.
Na pola puta ka Trijumfalnoj kapiji, kod trga uokvirenog sa četiri prelepe fontane, iz prošlosti Jelisejska polja ulaze u sadašnjost, postaju slika svetske metropole, u najboljem izdanju. Avenija, sada 80 metara široka, uokvirena je palatama prepunim radnji, kafe - terasa, otmenih (i preskupih) restorana, bioskopa, sedišta avio-kompanija, redakcija svetski poznatih magazina, ekskluzivnih butika, frizerskih i salona lepote, modnih ateljea i svega što Pariz čini izuzetnim u nizu svetskih metropola.
Tu je otmeni „Kleridž“, hotel ovekovečen delima mnogih pisaca i filmskih reditelja. Ne manje dostojanstven je restoran „Ledoyen“, čiji portir, u admiralskoj uniformi, sa smeškom pozdravlja ugledne goste, po pravilu znajući im i imena.
Na Jelisejskim poljima valja da se uživa u lepoti danonoćno pulsirajućeg velegradskog prizora i u nežnoj formi palata iz prošlih vremena. Pogled sa sa Trijumfalne kapije, je prekrasan. Slavoluk je kulminacija Jelisejskih polja. Spomenik Napoleonovim armijama, građen tri decenije, večni plamen francuskom neznanom junaku iz Prvog svetskog rata, i ogromni zvezdasti ili dvanaestokraki trg, susret su sa istorijom. Ispod slavoluka su marširali Napoleonovi vojnici, saveznici u oba svetska rata, Hitlerove trupe i na kraju Šarl de Gol. Danas, vojna parada ide Jelisejskim poljima, ali obilazi Trijumfalnu kapiju, dok predsednik Republike u podnožju polaže venac na grob neznanog junaka.
