Izvor: Glas javnosti, 25.Apr.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jelek i anterija kroz vekove

Od ideje do realizacije kapitalnog izdavačkog projekta, monografije "Narodne nošnje Srbije" prošlo je nekoliko godina. Pokretač ovog projekta je Slobodan Bugarčić, fotograf i koautor knjige. Drugi autor je Ivan Terzić, etnolog. NJihovo poznanstvo, dugogodišnje bavljenje i ljubav ka folkloru, entuzijazam i stručnost rezultirali su ovim kapitalnim delom. Značajnu podršku dobili su od Etnografskog muzeja, zatim velikog broja KUD-ova i pojedinaca koji su ustupali fundus ili pak dugogodišnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sabrana znanja iz ove oblasti. Osnovni cilj ovog izdanja, prema rečima autora, jeste čuvanje od zaborava.

   Ova knjiga upravo nas podseća na Srbe s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka koji živeše pretežno u nemaštini, ali sa više spokojstva. U samom uvodu knjige zanimljivom pričom i fotografijama opisuju se način tadašnjeg življenja, običaji, zanati i tradicionalna privreda. Knjiga sadrži prelepe fotografije nošnji na živim modelima koje su ispraćene kraćim tekstom i pojašnjenjem odakle potiču.

   Obrađen je ceo etnički prostor Srba podeljen u četiri glavne zone (centralnobalkanska, panonska, dinarska i primorska). Nošnja koju koristi stanovništvo određenog područja uklapa se u sliku kraja i otkriva nam osnovne grane privrede, iz nje se čitaju klimatski uslovi, na njoj se odražava blagostanje šire zajednice, ali i imovinsko stanje svakog pojedinca i njegove porodice. Pored toga, narodna nošnja skriva u sebi tragove onih istorijskih događaja koji su u prošlosti kraja bili značajni i koji su ostavili svoj pečat u njenom oblikovanju.

   Narodna nošnja je i slika veštine, likovnog shvatanja i stvaralačkog dometa naroda, koji je u tom, za život neprekidnom rekvizitu, našao medij kroz koji je progovorio iz dubine svog bića. Svaka životna faza, svaki događaj i značajna promena u životu, od detinjstva, preko devojaštva, doba zaruka i udaje, mladovanja posle svadbe, postizanje materinstva, zrelo doba i udovištvo - sve se to često može očitati u odeći predviđenoj i propisanoj za neki određeni praznik.

   Dakle, nošnja je u neku ruku lična karta svakog člana tadašnje zajednice, u prvom redu njenih ženskih članova. To nas upućuje na veliko bogatstvo raznovrsnih tipova, vrsta i podvrsta neiscrpne riznice koja se još uvek otkriva i upoznaje. Autori su nam omogućili da, listajući monografiju, "porazgovaramo" sa svojim precima i sagledamo gde smo u odnosu na njih. Knjiga je namenjena svakom srpskom domaćinu koji drži do tradicije i onima koji bi sebi i drugima poklonili nešto vredno i jedinstveno. Dvojezično izdanje je prilika da na jedinstven način strancima predstavimo deo naše kulturne baštine.

Nastavak na Glas javnosti...