Izvor: Glas javnosti, 29.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna je, bre, Mica Trofrtaljka
Ima, tako, na našoj estradi pevača koji se pojave, zablistaju, traju neko kratko vreme i nestanu. S druge strane, opet, ima i onih koji traju decenijama, te bi im prikladnije prezime bilo Trajić. Jedna od tih pevačica koja je obeležila šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka svojim šund ili treš pesmama, kako se tada govorilo, jeste i Mica Ostojić, odnosno, Mica Trofrtaljka. Uostalom, za Micu Ostojić malo ko zna, ali ima li toga ko nije čuo za Micu Trofrtaljku i njene pesme „Davorike >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dajke..“, „Guram, guram, al neće da uđe...“, „Uteraj mi kola u garažu...“.., a sada priprema i novi CD, koji će biti, kako kaže, njen najbolji „projekt“ do sada. Mica Trofrtaljka traje na muzičkoj estradi, ali opasno se, kaže, „primila“ na film, a njene uloge, iako epizodne, veoma su zapažene. Uostalom, zar ima nekog da se ne seća njene uloge u filmu „Lepa sela lepo gore“ i par rečenica koje je u filmu izgovorila, a najviše se pamti: „Vid ćune, prava pionirska“.
Kod Mice, u selu Miokovci, nedaleko od Čačka, novinar ni pod razno ne može doći nenajavljen. Kafu može da popije, ali od posla nema ništa ukoliko razgovor nije dogovoren.
- Pa, ako oćeš da me slikaš, ondak moram i da se dognam. Ja sam, bre, umetnica i ne mogu u novine bilo kakva.
Tako je i bilo. Kada je sve dogovoreno i kada se Mica Trofrtaljka dognala za razgovor i slikanje, posao je krenuo kako se samo poželeti može - spontano, otvoreno o svemu i svačemu, pa čak, na kraju, i uz ono „samo da ti kažem da dodaš još i ovo“.
- Svi su ubeđeni da mi je nadimak Trofrtaljka dat zbog kratke suknje. Ma, jok! Nadimak sam dobila po nekoj mlogo popularnoj pesmi koju sam pevala, neka pesma o suknjici od tri frtalja, tako nešto... Ali nadimak ti je kao nos i moraš da ga nosiš celog života. Mada, s tim nadimkom sam se mlogo lepo naživela, proputovala, napravila karijeru koja traje i danas, stvorila divnu porodicu, i, eto, baš mi ne smeta.
KUSTURICA ME CENI
Mica Trofrtaljaka iza sebe ima nekoliko zlatnih i srebrnih ploča, mnogo hitova, a gostovala je i na albumima „Riblje čorbe“, Ramba Amadeusa i „Tvinsa“, mada se, tvrdi, već odavno „primila“ na film. Do sada je glumila u filmovima „Miris poljskog cveća“, „Široko je lišće“, „Mi nismo anđeli“, „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Mi nismo anđeli 2“, a upravo je završeno i snimanje filma „Sveti Đorđe ubiva aždahu“, u kojem ima zapaženu sporednu ulogu.
- Ma, najvolem muziku i kafanu, ali mi se, majku mu j...., film i gluma uvukli pod kožu. Znaš li ti kako su ovi glumci fini, školovani i otmeni ljudi, apsolutno, i nisu kao pevači. Svi me lepo poštuju i cene, apsolutno. Eto, onomad mi dolazio i onaj Kusturica koji je, kao i ja, veliki jebiđavo, mislim po kvalitetu, apsolutno, i ponudio mi da glumim u nekom njegovom filmu .
SEĆANJE NA MUŽA RADOSLAVA
Iako će uskoro da rastroši i osmu deceniju života, Mica Ostojić i dalje priprema muzičke hitove u svom stilu, snima filmove, putuje, ali...
- Ali, ništa mi nije vrednije od mojih unučića, Vladimira, koji je, nažalost, jedini koji je nasledio moj gen za muziku, LJuba, Đorđa, Teodore i Anastasije, sina Zorana, ćerke Nade, snaje i zeta. Oni su moje pravo blago, a blago je i moje sećanje na život sa mojim suprugom Radoslavom, koji je preminuo prošle godine i kojem, i pored tolikog poznanstva, nisam mogla da pronađem lek.
Kada je Mica počela da peva po kafanama, a posebno pesme koje je ona pevala, to je bilo, kako ona kaže, nezamislivo i, kako su tada mediji pisali, zbog lascivnih tekstova njenih pesama.
- Ja sam ti kao dete bila đavo, ma pravi jebiđavo, da me nije bilo apsolutno. U školi sam bila đak takav da nije bilo goreg i dogurala sam jedva do petog razreda osnovne škole, ali me škola, bem ti ždraku, nikada nije interesovala. Pred očima mi je bila samo harmonika i Radojka Živković, koja mi je bila idol. Školu sam toliko mrzela da se jednom na času presamitila, kao boli me stomak, oni me oteraju u bolnicu, a lekari mi, e tada sam videla da oni ništa ne znaju, operišu slepo crevo. Otac Janićije nije hteo ni da čuje da budem pevaljka i meni u inat je kupio bratu harmoniku, a on pravi budak za muziku. Ali, tako, kada on ode na sastanak u selu da džoda loptu, ja ti otvorim, mislim, obijem onaj kufer za harmoniku i krijući naučim perfektno da pevam „Ide Tito preko Romanije“ i „Čoban tera ovčice“. Kada se to saznalo, otac Janićije me je prebio na mrtvo ime i prezime i meni u inat proda harmoniku. Ali i ja njemu u inat pobegnem za mog Radoslava kada mi je bilo 17 godina i kada sam bila u petom razredu. Pa, jeste, toliko me škola nije interesovala da sam u petom razredu bila u sedamnaestoj godini.
Ako ikome Mica Trofrtaljka može da zahvali za kafansku, odnosno pevačku karijeru, onda je to njen Radoslav, suprug, zahvaljujući čijem razumevanju je pevala godinama po kafanama širom ondašnje Juge, za kojom je duša boli, ali i Evrope, a Mica mu je to vratila tako što ga nikada u životu, tvrdi, nije osramotila.
- Počela sam da pevam za doček Nove 1965. godine u nekoj kafani u Čačku, i to na nagovor mog Radoslava. Kada mi je to rekao, j... ti ždraku, ceo svet je bio moj. Te noći nisam prestajala da pevam jer sam napamet znala preko 200 pesama i od tada je sve počelo. Posle toga, 1968. godine, snimila sam i moj prvi veliki hit „Davorike dajke“... I tada, kao i sada, svi misle da je to moja pesma, a u stvari, to je narodna pesma koju sam čula od moje babe i malo je doradila. Pesmu sam snimila na onu malu ploču, onu bre, singl, koja je prodata u pola miliona primeraka. Pa, sad vidi da li je Mica Trofrtaljka vredela? Pa što, mamu im j..., danas neko ne proda toliko ovih, kako se zovu, CD i tako to. Gledam onu nesretnu Karleušu i ne mogu da shvatim šta ona peva. Niti se zna početak, niti kraj pesme, samo se uvija i vrti dupetom i to je sve što zna, a i da ima, bre, bar šta da pokaže. Ili, ona neka crna Goga Sekulić što peva o gaćicama! Ih što ti je pesma, u p... materinu! A, znaš li da ima i pevača koji ne znaju ni da beknu, a snimaju ploče. Plate onima koji znaju da pevaju i snime ploču, ali ajde neka ta zapeva uživo, neka zapeva u kafani, brajko moj, gde se jedino zna šta je dobra pesma i ko je taj što zna da peva, a ja sam ti, j.... im mamicu, već preko četres godina tražena pevačica. I sada, u šeset osmoj godini me zovu da pevam svadbe i u kafanama, a gde će biti one u mojim godinama. E, jedna je, bre, Mica Trofrtaljka, a oni neka misle kako hoće...
.jpg)
