Izvor: Politika, 15.Dec.2014, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan šalter, to stvarno dobro zvuči
U nekim susednim zemljama država je davno olakšala život običnom čoveku spasavajući ga prikupljanja uverenja, zahteva, izvoda i potvrda. Stratezi razvoja u Srbiji napisali su i projekat i akcioni plan za to isto do 2018. godine, ali oni koji su uvodili novi sistem u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji kažu da ovaj veliki posao može za završi samo najjači čovek u državi ili prvi do njega
Pola sata u proseku pred šalterom, a detaljnije: 37 minuta u poreskoj upravi, 26 minuta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u pošti, dvadesetak minuta u banci, 39 minuta u penzionom fondu, 55 minuta u Fondu za zdravstveno osiguranje, u službi katastra... sa popunjenim zahtevom, iskopiranim izvodom, pribavljenom potvrdom. A tek kod lekara – pojaviti se bez uputa koji je ostao na prethodnom šalteru, bez nalaza iz laboratorije. Katastrofa! Ako se ispostavi FT1P („Fali ti jedan papir”) iz skeča o šalterskoj službenici, dolazak pred šalter je neminovnost, još jednom, dva, tri puta. Pa kome kako bude.
Umesto silnih papira Dušan Stojanović, direktor Direkcije za elektronsku upravu, koja radi u sastavu Ministarstva za državnu upravu, pominje jedandokument – Predlog nove strategije razvoja e-uprave u Srbiji do 2018. godine koji podrazumeva i sprovođenje akcionog plana. Zajedno: dobar okvir za napredak ove veoma važne oblasti, kako za državu, tako i za proces evropskih integracija.
– Strategija predstavlja moćan alat redizajna i promene koju građani od nas očekuju i donosi veliku uštedu u vremenu i novcu, povećava efikasnost i javnost rada javne administracije i poboljšava komunikaciju države sa građanina i, što je jako važno, doprinosi smanjenju korupcije – ističe Stojanović. – Javnost često negativno doživljava administraciju, kao nešto što plaća, a ona ne radi i upravo će ova strategija doneti uštede u vremenu i novcu. Pri tome će administracija biti otvorenija, transparentnija, odgovornija i samim tim će rasti poverenje u državu. Strategija i akcioni plan imaju uporište u reformi javne uprave, usvojene u februaru 2014, ali predstavljaće i važan segment novog akcionog plana koji će biti usvojen do kraja januara 2015. godine.
Magistrala podataka
U međuvremenu na mnogim mestima traju konsultacije, rasprave, održavaju se sastanci. Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Beograda u prošli četvrtak, 11. decembra, organizovali su okrugli sto, a u petak stručne analize i predlozi čuli su se u Novom Sadu i Nišu.
Direktor Stojanović, ipak, napominje da je rano govoriti o ulaganjima i precizirati koliko para će biti neophodno, ali da će kontrole biti stalno – biće je.
Na seminaru koji je organizovala kompanija „Aseko”, jedan od regionalnih lidera u oblasti IT, čule su se mnogo životnije priče i iskustva stečena tokom uvođenja e-uprave u Sloveniji, Makedoniji. Uz uvodnu napomenu:
– Neophodno je da država razradi načela i principe kroz konkretne projekte, poput formiranja magistrale podataka za međusobnu komunikaciju državnih institucija ili državni informatički autoput. Koncept elektronske države obezbeđuje postavljanje države kao servisa građana i privrede, jeftiniju i efikasniju administraciju, transparentnost, što omogućava privlačenje investicija, stranih i domaćih – drugim rečima, obezbeđuje kompletnu reformu najvažnijih sektora za državu, ekonomiju, društvo i same građane – podsetio je Vladan Atanasijević, član Upravnog odbora „Aseka”. E-uprava jednostavno znači da država svoje poslovanje prebaci u elektronsku formu i primeni savremenu tehnologiju. Problem je što činovnika ima previše, kao i komplikovanih procedura, pri čemu se ponekad ne zna ko je zašta odgovoran.
Ali, pre svega mora da se zna ko će biti odgovoran za uvođenje elektronske uprave.
– U Americi je to rađene u vreme mandata Bila Klintona i njegov potpredsednik je bio Al Gor. Taj drugi čovek u državi je po odluci predsednika postao odgovoran za razvoj interneta i elektronske tehnologije. U narednih osam godina doneti su i sređeni svi zakoni o elektronskom poslovanju i trgovini. Podsetio bih da smo se relativno brzo i mi uključili u te tokove i već 1994. i 1995. godine imali internet. Na pitanje ko onda treba da stoji iza elektronske države, s obzirom na to da je reč o značajnom državnom poslu, to svakako moraju da odrede vlada i premijer, a taj će posle sve da koordinira i sprovede. Država to već radi, problem jeste koordinacija s obzirom na to da svako ministarstvo za sebe planira neku strategiju, a ona bi morala da bude jedinstvena – istakao je Atanasijević.
U Sloveniji su promene zabeležene devedesetih godina. Njima se ključna promena desila pre ulaska u Evropsku uniju, kada je u vreme Drnovšekove vlade zvanično rečeno da od šaltera do šaltera neće šetati čovek koji je podneo zahtev za nešto što mu je potrebno – već država.
– Za poreski sistem Slovenci su primenili takozvani skandinavski model, koji kaže da obveznik 31. decembra dobija kompletnu kalkulaciju prihoda, rashoda, socijalnog statusa, a ako nije zadovoljan može da se žali i objasni zašto nije zadovoljan obračunom. Kod nas država još nije tako umrežena i ne može da proveri baš sve podatke na jednom mestu, ali, koliko znam, trenutno se radi na tome. Dakle, država mora prvo da uredi sebe i poresku upravu odredi kao centralno mesto za obračun poreza i prihoda. I bude povezana sa MUP-om da bi se svakog meseca lako proverilo gde živi i radi poreski obveznik. Da bi sve funkcionisalo kako valja, katastar nekretnina mora da se poveže sa poreskom službom. I još nešto. I Hrvatska i Makedonija, recimo, imaju jedinstveni registar državnih službenika i centralizovani obračun njihovih zarada, tako da nema nepoznanica u toj oblasti – ističe Atanasijević.
Kadrovi, pare i moć
Marko Mandić, direktor zadužen za softverski razvoj u „Aseku”, radio je svojevremeno u državnoj instituciji pa dobro zna kakva je (ne)moć onih koji su plaćeni da nam uz pomoć kompjutera olakšaju život i spasu stajanja u redovima ispred šaltera.
– Vratimo li se na američki primer i Ala Gora, podsetio bih da je elektronski sistem uveden tamo gde su postojali kadrovski potencijal, novac i podrška najjačeg čoveka u državi. Direkcija za elektronsku upravu sa šest zaposlenih pod okriljem Ministarstva za državnu upravu po mom mišljenju ne može sama da to izvede i poveže one koji su do sada nastupali samostalno, počev od MUP-a do RFZSO. Veći tim, opremljeniji, finansijski potkovan, koji bi odgovarao direktno premijeru, ili ministru finansija, možda prvom čoveku MUP-a – samo to je garant uspeha projekta – smatra Marko Mandić.
Pam ipak, običan svet često pita o kakvoj se elektronskoj upravi i novim troškovima uopšte govori kada ljudi mogu da naruče preko interneta izvod iz matične knjige rođenih i zakažu termin za vađenje lične karte, umesto da čekaju od rane zore u redovima pred policijskom stanicom.
– Za neupućene je to dovoljno, iako će sudeći po iskustvu zemalja u regionu koje imaju e-upravu, sistem biti uređen tek kad vađenje izvoda iz matične knjige postane nepotrebno i bude dovoljno da čovek dođe pred šalter, pokaže ličnu kartu i službenik preko kompjutera dobije sve podatke o njemu i završi mu ono što traži – detaljiše inženjer Mandić. I dodaje da bi po nekim grubim računicama uvođenje elektronske uprave sa svim što je prati koštala koliko i 20 kilometara novog autoputa.
– Evo vam primera kako običan smrtnik danima prikuplja papire za roditeljski dodatak noseći dokument jednog državnog organa na uvid drugom državnom organu umesto da oni budu povezani. Počinje se zahtevom koji se popunjava preko interneta ili na šalteru, nastavlja vađenjem izvoda iz matične knjige rođenih za majku, potom uzimanjem uverenja o državljanstvu u MUP-u koji ionako ima bazu svih podataka. Sledi fotokopiranje biometrijske lične karte, kao i zdravstvene knjižice iako već u RFZO-u imaju to u elektronskoj formi. Uverenje centra za socijalni rad potvrdiće da majka može da se stara o svojim mališanima, a sud će svojom potvrdom garantovati da majka ne zlostavlja svog mališana i da nije osuđivana zbog toga. I na kraju fotokopija tekućeg računa u banci – opisuje direktor u „Aseku” kako se prolazi slalom kroz administrativne prepreke.
– Da su ove službe povezane, siroti građanin bi uštedeo pet radnih dana za vađenje osam papira, a državna informatička magistrala bi mu pomogla da sve završi za 20 sekundi uz pomoć autoputa na kome bi nadležni razmenili podatke. Zamislite, MUP se pokazao kao najotvoreniji sistem za građanina iako je oduvek važio za teško dostupnog. Zašto? Zato što ima vrlo sređen sistem podataka. Pri tome bi platforma koja povezuje institucije i službe morala da garantuje bezbednost, mada kompjuter i sam lako otkriva onoga ko je neovlašćeno ulazio u sistem, kada i koliko se zadržao – objašnjava Marko Mandić.
– Neće biti lako, pobuniće se birokratija plašeći se da će zbog informatičkog autoputa ostati bez posla, ne shvatajući da će za njih biti mesta u službama kontrole. Uostalom, kada je svojevremeno počela gradnja puta Beograd-Niš svi kočijaši su počeli da štrajkuju, ali kralj nije odustao. Ne smemo ni mi jer pomažući sebi država pomaže svim svojim građanima – zaključuje stručnjak za softvere.
-----------------------------------------
Izmeniti silne zakone, napraviti nove registre
Zadaci koje je potrebno ostvariti do 2018. godine:
• da 30 odsto građana koristi usluge e-uprave;
• da 85 odsto privrednih subjekata koristi usluge e-uprave;
• da elektronske usluge budu raspoložive za korisnike u Srbiji, ali i za korisnike u inostranstvu.
Spisak propisa koji će morati da budu izmenjeni podugačak je. Počev od Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o državnoj upravi, Zakona o lokalnoj samoupravi. Pa dalje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakona o informacionom sistemu RS, Zakona o arhivskoj građi, Zakona o privrednim društvima, Zakona o republičkim administrativnim taksama. Biće ponovo sređen Zakon o informacionom sistemu organa i organizacija SRJ, Zakon o jedinstvenom registru stanovništva, Zakon o policiji, Zakon o prebivalištu i boravištu građana i sve pomenuto usklađeno sa međunarodnom regulativom;
Ali, biće napravljen elektronski registar građana, prostornih podataka, adresni registar, dopunjen postojeći Registra katastra nepokretnosti, sačinjeni dodatni registri organa državne uprave i registar zaposlenih u organima državne uprave...
-----------------------------------------
Sa nalepnicama se brzo isplatilo
Uvođenje e-uprave u sve nivoe vlasti svakako će doneti velike uštede u budžetu, podvlači direktor Dušan Stojanović. Iskustvo govori da svaka elektronska usluga koju korisnici prihvate i koriste donosi uštede ne samo u vremenu čekanja u redovima nego i u troškovima koji se smanjuju, a priliv u budžet se povećava, zbog bolje kontrole uplata taksa. Primer za to je produženje registracione nalepnice. Novac koji je uložen u realizaciju tog projekta vratio se za manje od godinu dana, jer se automatizacijom sprečavaju i greške i moguće zloupotrebe.
– Strategija razvoja e-uprave definiše osnovne ciljeve, načela i prioritete unapređenja stanja elektronske uprave. Akcioni plan koji se donosi na osnovu strategije obuhvata aktivnosti, nosioce aktivnosti, rokove za realizaciju, indikatore uspeha i finansijska sredstva neophodna za ostvarenje svake od aktivnosti. Strategija se zasniva na usvojenim opredeljenjima vlade koji se odnose na razvoj informacionog društva i reformu državne uprave. Važan element strategije jeste omogućavanje građanima da se javne usluge, u što većoj meri, koriste posredstvom interneta i to preko nacionalnog portala „e-uprava” (koji se nalazi na adresi www.euprava.gov.rs) koji će predstavljati jedinstvenu tačku pristupa i magistralu za komunikaciju sa ostalim portalima i sistemima državnih organa koji trenutno pružaju elektronske servise kao što su e-porezi, APR, carina – objašnjava Dušan Stojanović.
Rajna Popović
objavljeno: 15.12.2014
.jpg)
