Izvor: Politika, 13.Okt.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvrnite mamine ormare
Jedina specijalizovana vintidž radnja u Beogradu opremljena je originalnim komadima garderobe i obuće, starim po nekoliko decenija, ali uglavnom iz uvoza
Na jednom štenderu su šljašteći disko-kombinezoni iz osamdesetih, na drugom tufnaste bluze i haljine, skoro iste kao ove koje su sada preplavile izloge. Između njih police sa đinđuvama i starim cipelama – kao da je neko odjednom otvorio tri bakine škrinje na tavanu.
Tako izgleda jedina specijalizovana vintidž >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnja u Beogradu. Otvorena je pre tri godine, prateći trend koji je počeo pre dvadesetak godina u Americi i proširio se na ceo svet, dostigavši vrhunac poslednjih pet godina.
– Kada sam otvorila radnju, to je bio mali šok za Beograđane. Svi su već bili navikli na seknd-hend prodavnice, ali vintidž je nešto drugo. Ima i markiranih stvari i onih koje su šivene u određenom periodu za određene osobe, po čemu su opet posebne mnogo više nego brendirane – objašnjava vlasnica Bojana Bošnjački i dodaje da su vintidž stari unikatni modni komadi, a seknd-hend polovna konfekcijska odeća.
Za ove tri godine formirala se grupa vernih kupaca. Dok saradnica Nina Radosavljević za šivaćom mašinom prišiva aplikacije od ljubičaste kože na jednu staru jaknu spremajući je za novi život, u radnju ulazi mlada žena, stalna mušterija, ovog puta da kupi nešto za svekrvu koja je „stalno pita gde kupuje te zanimljive stvari”. Odlučuje se za belu bluzu na kopčanje s raznobojnim tufnicama i dva karnera oko okovratnika.
Da je svekrva čuvala svoje stare stvari, verovatno bi i u svojim kutijama otkrila nešto zanimljivo. Jer haljine, bluze i sakoi koji vise okolo, svi iz perioda od dvadesetih do osamdesetih godina 20. veka, najbolji su dokaz da se u modi zaista sve vrti ukrug. Crna haljina do ispod kolena sa ukrasima u hipi stilu ne razlikuje se od ovih koje danas viđamo u izlozima. Plavosivi kombinezon iz osamdesetih kao da je juče sišao s piste.
Od ličnog stila zavisi kako će ko uklopiti staro i novo.
– Neko može da se obuče u vintidž od glave do pete, neko može da odabere samo haljinu ili samo aksesoar, a sve ostalo po poslednjoj modi. Ne postoji pravilo. Svako može da pusti mašti na volju i da se izražava kroz originalnu garderobu – ističe Bojana Bošnjački, po zanimanju umetnički fotograf.
Prekjučerašnjom revijom na „Herbafast fešn selekšenu” htela je da pokaže da se vintidž može kombinovati na razne načine, a u isto vreme i da podstakne žene da umesto večite jurnjave za nečim novim prvo zavire u bakin ormar.
U ovo vreme krize, čini se da radnja iznad Đerma u Beogradu krije i neka spasonosna rešenja.
– Postoji mogućnost razmene. Ako neko nađe neki stari komad koji mu ne odgovara, može da dođe i razmeni ga za drugi koji mu se ovde dopadne. Mogu i da donesu svoju garderobu na otkup. Uslov je da je dobro očuvana i da je unikat, da nije nešto već viđeno – kaže vlasnica.
Ako ženama neka stvar ne odgovara u potpunosti ili bi možda volele da joj daju lični pečat, u radnji se obavljaju i prepravke. Na primer, da tetkina haljina, koja je divna, ali je kragna demode, dobije još jednu šansu. Važno je da svaki komad ponovo dobije svoj identitet.
– U tome je štos sa nazivom radnje. „Džejn Dou” je sinonim za ženu bez identiteta. Sve stvari su na putu dovde izgubile vlasnike, a tim i identitet. Kada pronađu svog novog vlasnika, etikete se skidaju i one dobijaju svoj novi identitet – objašnjava Bojana Bošnjački.
----------------------------------------------
Moguće je datiranje svakog odevnog komada
Na osnovu knjiga, Interneta i konsultacije sa ljudima koji imaju više iskustva moguće je datirati svaki komad i otkriti da li je original. Krojevi, materijali, pa čak i šavovi govore iz kog je perioda. Sve što je starije od 20 godina potpada pod vintidž, a starije od sto je antika.
Većina stvari je poreklom iz Engleske i Amerike. Ređe je to garderoba naših gospođa jer, kako kaže Bojana Bošnjački, ljudi to ne znaju da cene. Uvek dolaze sa istom pričom da su imali divne kolekcije ali su ih, nažalost, bacili.
J. Kavaja
objavljeno: 14.10.2011.
