Izvor: Glas javnosti, 10.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između čeljadi i čoveka
Podgoričanin Božo Vučinić (68) prvu knjigu, „Biljeg vremena“, objavio je u svojoj 58. godini, a napisao ju je pre 34 godine. Do sada je objavio 30 brošura u prozi i poeziji i prodao preko 20.000 primeraka. Nije se libio da ide od vrata do vrata, od kancelarije do kancelarije i da ljubiteljima književnosti ponudi svoja dela. Nije čekao da kupci dođu u knjižaru i zatraže njegove knjige, nego ih je nudio i onima koji čekaju autobus ili voz.
- Mislio sam da moju prvu knjigu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nikada cunce neće ogrejati - kaže Božo.
Novac od prodate jedne knjige trošio sam za štampanje druge knjige. Priče i pesme sve posvećene rodoljublju, Kosovu i srpskom nacionalnom biću. Razlučio ljudski rod na - čeljade i na - čoveka.
- Čeljade je stvorenje koje ima dva oka u glavi i vidi doma doći, a čovek je stvorenje koje misli, radi i razmišlja - kaže Božo.
Najnoviju pesmu, „Stara dama“, napisao je u bolnici posle doživljenog infarkta. Posvetio ju je Evropi i kroz metafore je okrivio za nasilje nad Srbima na Kosovu. U njoj kaže:
Pišući Evropi, Božo je sastavio i sledeći stih:“Sve što ljudsko može biti, ništa od tog teže nije, no sa tobom ostvariti“.
- Mi Srbi smo narod koji prašta nedela svojim neprijatelja i strada od tih istih ljudi kojima prašta. Sve što oprostimo vraća nam se kao bumerang - kaže Božo.
Veliku podršku u svom književnom radu Božo je imao u svojoj supruzi Đorđini. Ona mu je u svakom trenutku bila i ostala prvi i najvažniji saradnik, kritičar, prijatelj i recenzent... Ukucavala je strpljivo sve rukopise u kompjuter, a njeno mišljenje Božo je ponekad prihvatao, a vrlo retko odbacivao.
