Izvor: Politika, 16.Feb.2015, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgovor ne može da zameni zub
Neki tvrde da se plaše zubara, drugi kažu da nemaju para za plombe i skupe krunice, treći su ubeđeni da su geni krivi za loše stanje u njihovoj vilici...
Postajemo ljudi koji se jedva osmehnu, iako bismo ponekad to zaista hteli.Ne mogu Srbi da pokažu zube kao Šveđani, zato što ih, ako je verovati istraživanjima i studijama, posebno oni stariji, često i nemaju. Kažu da u Švedskoj stomatološki karton koriste za identifikaciju čoveka umesto otiska prsta (što ne važi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za azilante i osuđenike u zatvorima), jer je neko davno sračunao da postoje milioni kombinacija u vilici, ako se računaju postojeći i nadomešteni zubi. Dr Ivana Marković, doktor stomatologije, i dr Nikica Burgermajster, specijalista oralne hirurgije, kao i njihove kolege koje čine tim u ordinaciji „Omnident” u Beogradu, svesni su stanja u ustima običnog sveta kao i nemaštine koja ih udaljava od zubarske stolice. Ipak ne prestaju da ponavljaju da se može mnogo toga promeniti uz malo truda i svojim optimizmom prosto odudaraju od drugih.
– Pitanje opšte zdravstvene kulture jeste jednom godišnje otići kod stomatologa i tražiti da nekome napravi „presek” stanja u ustima. Da se vidi da li neki zub nedostaje, kakva je kost u vilici, sluzokoža, jezik, pljuvačne žlezde. Činjenica je da je onaj kome nedostaje neki kutnjak ozbiljno ugrožen. Čovek koji nema zube ne može da žvaće hranu pa opterećuje želudac, a sve hranljive materije s kojima bi nešto već trebalo da se dogodi u ustima samo prolete kroz grlo dalje u stomak – upozorava odmah na početku dr Marković.
Uvek postoji neko rešenje
I onima koji se „plaše zubara i njegove stolice” objašnjava:
– Ne priznajem strah od bola, jer danas postoji sijaset anestezija i načina da se izbegne i najmanji neprijatni osećaj, pa čak i oni koji se patološki plaše stomatologa mogu da budu relaksirani medikamentima dok ne shvate da nema razloga za dramu.
Znači, možemo da pretpostavimo da je pacijent došao i otvorio usta...
– Kad zubar ustanovi šta mu nedostaje a pacijent uzvrati da nema novca da plati protetičke radove, stomatolog mora da ponudi različita rešenja, privremena, prelazna, protezicu koja će biti korisna u nekoliko narednih meseci ili dve-tri godine dok ne bude novca za neko konačno sređivanje. Kao i sve što je mnogo važno, a zdravlje i zubi valjda to jesu, podrazumeva se neko rešenje, poput kredita, plaćanja na rate preko sindikata ili šta već. Dakle, onome ko nema kutnjake može da se napravi proteza, most, ugrade implantati ako ima dovoljno kosti u vilici, ali pacijent mora da zna koji su razlozi za svako od tih rešenja – dodaje doktorka.
Ipak pitamo: šta kada penzioner prima manje od 25.000 dinara i nema mogućnosti da razmišlja o ulaganju u zube?
– Nema potrebe da govorimo o tome da smo siromašno društvo, da mnogi nemaju ni za osnovne životne potrebe. Takvim pacijentima u domu zdravlja može da se napravi proteza za tri-četiri hiljade dinara koja će ispuniti osnovnu ulogu i omogućiti čoveku da može normalno da jede – uzvraća dr Nikica Burgermajster.
I dodaje uzgred važnu činjenicu – da karijes nije nasledan, kako neki pravdaju nebrigu o zubima, ali jesu loše navike.
– Roditelji mogu ostati bez ijednog svog zuba, a da dete ima odlične zube. Važno je da mališan ne pravi iste greške kao i odrasli u pogledu pranja zuba, da ne pije sok ili mleko sa medom pre nego što pođe u krevet. Kada se uveče operu zubi, jedino još voda može da se pije, ništa drugo. A tek ludi tempo života u kome je roditeljima kesa grickalica, lepljivih i punih ugljenih hidrata, izbor za užinu. Od njih nastaje karijes uništavajući mlečne zube koji čuvaju mesto za stalne zube i ne smeju da budu izgubljeni pre vremena – upozorava dr Marković.
– Klincima su intervencije kratke i efikasne, ali pogrešno je uverenje nekih roditelja da bi svoje dete trebalo da vode kod zubara tek kada pođe u školu, mada se sve zablude gomilaju već od osnovnog pitanja: kada počinje pranje zuba? Mi uvek odgovaramo: od onog momenta kada se pojave, u šestom mesecu – dodaje doktorka Marković.
Zube bi trebalo prati dva puta dnevno, ujutru posle doručka i uveče pred spavanje, dodaje Nikica Burgermajster. Shvatamo da je to lako preporučiti odraslima, ali kako bebi od šest meseci „oprati“ njena dva zubića.
Dnevni rat sa bakterijama
– Trebalo bi ih prati čim se pojave, ali bez paste za zube. U principu, pasta je sekundarna stvar, sve koje se prodaju kod nas su dobre i sadrže dovoljnu količinu fluora. Ima i onih koje sadrže posebne dodatke, da osveže dah, ali najvažniji je rad četkicom, i to pred ogledalom, tako da čovek gleda šta radi. Decu ne treba pustiti „da neće“ da peru zube, jer će imati loše zube. Bakterijska flora u ustima je mnogo agresivnija i opasnija nego ona koja se nalazi na kraju sistema za varenje. Dokaz za to je da su bakterije koje imamo u usnoj duplji sposobne da unište najtvrđe – gleđ, tkivo tvrđe i od kosti. Stomatolog recimo dijamantskim svrdlom pravi rupu u gleđi zuba, a bakterije su u stanju, ukoliko im to dozvolimo, da ga unište enzimima i svim onim što luče. Dakle, pranjem zuba ih ometamo da se razmnožavaju jer će one uvek biti u ustima i, nećete verovati, počinju da se obnavljaju minut pošto odložite četkicu posle pranja. Dakle, vodimo dnevni rat sa njima. Zato deci dajemo tabletice ili tečnost koja oboji plak da im pokažemo umeju li dobro da peru zube – navodi dr Marković.
Obukom pacijenata niko se ne bavi, a to je suština mnogih problema, uverena je dr Ivana Marković, koja se u Beograd vratila posle višegodišnjeg rada u inostranstvu i koja kaže da se mnoga iskustva, recimo iz Španije, mogu preneti kod nas jer ni kod njih nije oduvek bilo „poslušnih pacijenata”
– Mnogo će još vremena proteći dok naši ljudi kod lekara ne budu dolazili u 90 odsto slučajeva zato što ih nešto boli. Kad mu problem bude rešen, pacijent se ne pojavi godinama, mada zube valja održavati, jer stomatologija je nešto nalik na biološku arhitekturu. Suštinska stvar je da je čovek kao mašina, kako će funkcionisati zavisi od goriva koje koristi, dakle od hrane koju jede, a da li će moći da je obradi i svari zavisi i od zuba koje ima – dodaje dr Ivana Marković. Ne propušta da podseti da je napredak u tehnologiji veliki saveznik u poslu kojim se ona i njene kolege bave, iz godine u godinu bolji su instrumenti, materijali i oprema koja im je na raspolaganju.
Ne znaju svi sve
– Ali nisu svi stomatolozi obučeni, a ipak se bave određenim segmentom stomatologije, na primer implantatologijom koja je supspecijalizacija oralne hirurgije. Ne mogu svi da rade sve, jer nemaju iskustva i znanja. Zato sam uverena da bi i mladim stomatolozima na početku karijere, posle stažiranja, dobrodošlo da obavezno rade sa nekim iskusnijim zubarom. Oni će možda i zbog sujete verovatno reći da su sve naučili, a i jesu školski, ali su bez iskustva, a to je kao kada imate recept za neki kolač pa ne znate da li treba da ga stavite u zagrejanu ili hladnu rernu. U slučaju greške pri pečenju propašće kolač, ali ako ordinaciji ne ispadne kako valja, pacijent će se naći u problemu – osvrće se naša sagovornica na nevolje koje mogu neočekivano da se pojave.
– Implantati jesu izuzetna stvar, zaista, ali pometnja nastaje kada pacijent vidi da se na internetu reklamiraju oni koji koštaju 300 evra – korejski, kineski –i radije bi te nego one švajcarske od 700 evra izrađene od proverenog titanijuma i podvrgnute svim mogućim ispitivanjima i proverama u laboratoriji – podseća dr Marković, dok dr Burgermajster pojašnjava:
– Implantat je najbolje rešenje i uvek može da se ugradi, samo je pitanje da li je pacijent zdrav i spreman da se žrtvuje. Znajte da će i Britanac sebi teško da priušti implantat jer je to zaista skupa stvar, ali ima jeftinijih mogućnosti, jer uostalom pre tri decenije nije bilo implantata a ljudi su imali lepe zube. To je kao izbor automobila, od mercedesa, BMV-a do nekog pristupačnijeg modela, da svako može nešto da vozi – pokušava da bude konkretan specijalista oralne hirurgije.
Ipak, oboje se slažu da je, uprkos tome što stomatolozi zavise od prihoda koji ostvare od pacijenata, vrlo važno da sa njima uspostave odnos kao nekad, kada je lekar bio prijatelj ljudi koje leči, prate mlade i uvek im preporuče ono što bi rekli svom detetu.
--------------------------------------------------------------
Kako se peru zubi
Desnoruki podignu levu usnu i obraz i polurotacionim pokretima od desni nadole čiste spoljnu površinu zuba, pa potom unutrašnju od nepca, a onda idu četkicom odozdo naviše i od desni čiste spoljnu površinu donjih zuba, pa to isto rade sa unutrašnje strane zuba. Onda se prelazi na desnu stranu, da bi potom na red došao jezik, od korena prema vrhu, i obrazi iznutra. Svako pranje zuba kraće od tri minuta, po dr Ivani Marković, nije pranje. Kad je reč o četkici, ona mora uvek da izgleda kao da je nova i menja se svaka tri meseca ili ranije ako postane „razbarušena“.
--------------------------------------------------------------
Ako pacijent traži...
Šta raditi kada neko insistira na lepšim zubima, iako su mu svi zdravi, ali nisu po položaju ili po veličini „dovoljno dobri“. Dr Ivana Marković se tim povodom setila slučaja mladog pacijenta koji je još u kosti nosio „trojku“, ali ona nije izrasla jer se nije oslobodio prostor između dvojke i četvorke. Momak je imao besprekorne zube, samo je trebalo protezom napraviti veći razmak da se nedostajući zub ortodontski spusti na svoje mesto i problem bude rešen.
– Može pacijent da insistira, ali opravdanje za nove krunice mora da postoji – objašnjava doktorka.
– Vrlo su moderne i tražene fasete, zamena za gleđ, inače ljuspice od kompozita koje se lepe na zub. Kao maska na zubu, ali one ne idu ispod desni, pa između fasete i desni nastaje stepenik u kome se nakupljaju bakterije, prave naslage i karijes i ti problemi neminovno dovode do nove krunice – navodi primere naša sagovornica.
--------------------------------------------------------------
Ne žvakati ceo dan
Žvaka menja pe-ha vrednost u ustima i podstiče lučenje pljuvačnih žlezda. Sve što je preterano ne valja, pa ni žvakanje žvaka tokom celog dana, jer se razblaži želudačni sok pa varenje postaje loše, ali sasvim je sigurno da žvaka ne može da zameni četkicu i pranje zuba, ističe dr Ivana Marković.
Rajna Popović
objavljeno: 16.02.2015.
