Izvor: Glas javnosti, Beta, 27.Jan.2010, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz ringa u baštu
ZAGREB - Proslavljeni hrvatski bokser Željko Mavrović (41) jedan je od najuspešnijih poljoprivrednih proizvođača u Hrvatskoj, a za rezultate u proizvodnji zdrave hrane nedavno je dobio priznanje i od Bila Gejtsa. Mavrovićevo eko-imanje u slavonskom selu Sloboštini, nedaleko od Požege, našlo se među 24 eko-etno-projekta u svetu koje je, kao primer uspešne proizvodnje hrane, u posebnoj publikaciji predstavilo nekoliko uglednih svetskih fondacija.
Njegovo eko-imanje "Mavrović" >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zapošljava oko 40 ljudi i najveće je u Hrvatskoj. Sa oko 400 hektara, uglavnom ratarskih površina, jedno je od najvećih i u Evropi.
Pre nego što je 2000. godine počeo da se bavi ekološkom proizvodnjom hrane, Mavrović je bio jedan od najvećih bokserskih šampiona u istoriji Hrvatske. Sportsku karijeru počeo je nastupom na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. i Barseloni 1992. godine, osvojio je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama u Atini... Na bokserskim takmičenjima bivše Jugoslavije osvojio je trofej Zlatna rukavica 1990, dok je u profesionalnoj karijeri osvojio titulu evropskog prvaka u teškoj kategoriji 1995. godine. U meču za svetsku titulu 1998. u teškoj kategoriji po WBC verziji gubi od Lenkosa Luisa, sudskom odlukom po bodovima u 12 rundi, nakon čega prestaje njegova sportska karijera. U kasnijim intervjuima Mavrović je naglasio da se od tog meča teško oporavio i da je jedva izvukao živu glavu.
Stečeni kapital uložio je u ekološku proizvodnju žitarica u selu Sloboština, a sve se proizvodi na ekološki način, bez upotrebe hemikalija. Svojim novim poslom je opet privukao pažnju javnosti, a često se navodilo da su mu sportske veze pomogle da dođe i do onih političkih, odnosno bankarskih kredita. Na njegovom eko-imanju proizvode se i retke vrste žitarica, koje su zahtevne za obradu.
Iako je najpoznatiji po proizvodnji hleba i peciva, koji se prodaju u svim važnijim trgovačkim lancima širom Hrvatske, Mavrović je pokrenuo i proizvodnju poput kulena i šunke.
Mavrović je često objašnjavao da se za eko-proizvodnju zanimao još dok se bavio sportom, a mediji su, kada je izgubio meč za naslov svetskog prvaka 1998. godine, pisali da se za meč pripremao uz makrobiotičku prehranu, bez mesa, što mu je oduzelo agresivnost potrebnu za borbu.
Osim proizvodnje, Mavrovićev eko-centar gostima nudi edukativno-turističke programe i to seminare o ekološkoj poljoprivredi, kvalitetnoj prehrani, nenapornom i ugodnom vežbanju. Poznat je i po tome što je zapošljavao bivše zavisnike.
Svaka cast,samo napred!
