Izvor: Story, 19.Sep.2015, 10:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Zeljković: Teško mi je što sam odvojen od svoje dece
Popularni voditelj opisuje život u Dubaiju gde se odselio pre dve godine pošto je u Srbiji zatvorio svoju producentsku kuću, odgovara na spekulacije da je pobegao od dugova, otkriva kako je u njegovom braku sve u najboljem redu, ali i da mu se krug prijatelja
U šestom nastavku kultnog filmskog serijala o Rokiju Balboi, legendarni bokser otkriva svom sinu najvažniju tajnu života: Sine, ne pobeđuje onaj ko udara najjače, već onaj ko je u stanju da primi najviše udaraca i >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << nastavi da se bori. Otac producenta Ivana Zeljkovića (40) nije bio profesionalni bokser, ali očigledno je uspeo da svog sina nauči ovoj mudrosti. Kad je posao s njegovom do tada najuspešnijom produkcijskom kućom Advantage stao i suzio se prostor na ovom malom tržištu, Ivan za razliku od svojih kolega nije pristao na mrvice života koje bi mu u tom trenutku pružile privid sigurnosti, već je rešio da ustane i nastavi borbu. Ne može se istovremeno biti siguran i slobodan, rekao je jednom Čarls Bukovski. Zeljković je u tom trenutku odabrao slobodu da ponovo posegne za ostvarenjem svog sna. Pre nešto više od godinu dana, on je bez ikakvih garancija započeo posao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Danas njegov posao ide uzlaznom putanjom, on živi u Dubaiju gde se, pored ostalog, bavi dobrotvornim radom i sportom, a ima i svoj rok bend. Ali, sve ima svoju cenu, a cena koju Ivan plaća jeste razdvojenost od supruge i dece koja su u Beogradu.
Story: Kako je tačno došlo do toga da odete u Dubai?
- Na jednom koktelu 4. avgusta 2013. godine sreo sam svoju drugaricu Minu koju dugo nisam video jer je otišla da radi kao stjuardesa u Emiratima. Ona je promenila tok mog života. Tamo me je upoznala sa Veljkom, vlasnikom firme Creitive, koji je planirao da ode na Sajam tehnologije u Dubai. U to vreme trebalo je da idem na neki put, ali pomislio sam kako je možda bolje da odem u Emirate i vidim kako je tamo. Otputovao sam i umesto deset, ostao sam dvadeset dana. Osetio sam da tamo sve može. Čak mi je bio ponuđen angažman u najvećoj produkcijskoj kući, ali ta emisija nije krenula. Bio je to tok-šou na televiziji NBC sa 350 miliona gledalaca, ali previše kontroverzan. S njima sam ostao u kontaktu i danas. Bez obzira na to, tamo sam spoznao bezbroj mogućnosti, posebno kad sam otišao na Abu Dabi Media Summit, najveći takve vrste na Bliskom istoku. Iako sam bio u godinama kada bi čovek možda trebalo da teži nekoj stabilnosti, rešio sam da okušam sreću.
Story: Pre nego što ste otišli, ovde ste počeli da odbijate poslove i ponude, da li ste presekli baš sve veze s ovdašnjim tržištem?
- Jedino sam zadržao Velikogospojinske dane u Novom Bečeju. To je izuzetno dobra manifestacija i nisam želeo da je ostavim. Lepa Brena je pre dve godine održala koncert i toliko se oduševila reakcijom publike i organizacijom, jer tamo sve ide glatko i kulturno, da je ove godine platila plesače, efekte, dodatne muzičare i četiri kamermana sa Grand televizije da snime koncert i to kasnije koriste. Ni ona ne nastupa pred 70.000 ljudi svaki dan, a koncert je produžila za skoro sat vremena. Rekla je predsedniku Opštine da, kad je dolazila prvi put, nije znala šta da očekuje, ali sad je uložila u svoj nastup. Eto, to je dokaz šta je Gospojina, bukvalno kao Švajcarska. U Novom Bečeju živi 17.000 ljudi, a posećenost ove manifestacije je oko 50.000 ljudi za veče. Ceo grad na neki način uključen je u manifestaciju. Samo u organizaciji angažovano je 500 ljudi koji dobijaju neki honorar. A tu su i kafići, restorani, hoteli, privatni smeštaj, prevoznici, svi nešto rade. To mnogo znači privredi kraja. Meni je to super priča i uživam s njima svake godine.
Story: Zbog čega ste otišli?
- Desilo se da je kriza sa malim zakašnjenjem raznela tržište u Srbiji na svim planovima. Televizija zavisi od marketinških budžeta, a oni su prvi bili sasečeni. Ja stvarno nisam mogao da sedim skrštenih ruku, morao sam da rešavam svoje životno pitanje.
Story: Ali, u tom trenutku i dalje ste bili veoma popularno lice, mogli ste ovde da živite kao televizijska zvezda, kako to da se niste opredelili za taj put?
- Sigurno je da sam imao benefite, ali moji životni planovi daleko su veći. Želim da radim na svetskom nivou i poslujem sa planetarno velikim firmama, mene pali video-produkcija, marketing. To je ono što sam radio ovde i što sada radim u Dubaiju. Tamo sam se uvezao sa mladim momcima iz Beograda, zovu se Creitive i svi imaju ispod trideset godina. Napravili su ozbiljnu kompaniju sa više od trideset zaposlenih koja se bavi razvojem veba, mobilnih aplikacija i digitalnim marketingom. Odlučili su da odu u Emirate i prošire svoje tržište. Pokretali smo posao otprilike u isto vreme, čak smo imali i jedan zajednički projekat na kom i dalje sarađujemo.
Story: Kakav projekat imate s njima?
- To je portal Naš biro za eks-ju populaciju koja tamo odlazi – www.nasbiro.com. Ranije su postojale grupe na Facebooku, ali to nije bilo ni izbliza dovoljno jer ima ograničenja. Kad sam otišao dole, video sam da su naši ljudi prilično razjedinjeni i protok informacija uglavnom je išao preko grupa na društvenim mrežama. Napravili smo portal i on toliko dobro ide da sad već razmišljamo o tome da ga širimo dalje po svetu.
Story: Dok ste bili ovde, radili ste po deset ili dvanaest sati dnevno, jeste li to tamo promenili?
- Da, tamo radim petnaest ili dvadeset. U prvih godinu dana to je izgledalo otprilike ovako: ustanem u šest ujutro, konektujem se i ugasim kompjuter u deset uveče. Sve vreme tražim posao, priliku, upoznajem ljude, širim mrežu saradnika i poslovnih partnera. Izuzetno mi je drago što su u firmama s kojima sarađujem uglavnom naši ljudi. Upoznajem ih preko Našeg biroa. Tu sad već sami dolaze. Tamo postoji pravilo: dobro radi, dobro komuniciraj, budi vredan i Dubai će te nagraditi. To govorim svima koji dolaze u tu zemlju, a nedeljno me kontaktira barem dvoje ili troje ljudi.
Story: Nedostaje li vam život u Srbiji?
- Kako da ne! Bez obzira na to kako sve izgleda, veliki sam patriota i mnogo volim Srbiju, kao i naše ljude. Smatram da oni nisu loši, već samo ubijeni u pojam. Iz želje da sredim svoje životno pitanje, otišao sam i jako bih voleo da me budućnost ponovo dovede u domovinu. Ali, zasad sam dole, rezident, imam tamošnju ličnu kartu i vizu.
Story: Supruga i deca žive ovde, a vi u Dubaiju, koliko je to napeta situacija?
- To je tragedija koliko je teško. Ali, kad imaš viši cilj, moraš da izdržiš neke stvari. Kad sam imao desetak godina, moj tata radio je u Crnoj Gori, u Bečićima, kao direktor hotela. Stalno je govorio kako mu je teško bez porodice, a ja sam bio klinac i stalno sam mislio: Ma šta ti fali, tu si na moru. Ali, to mi se vratilo kao bumerang i sada znam kako se on tada osećao. U oktobru će biti dve godine otkako sam otišao.
Story: Posećuju li vas članovi porodice?
- Bili su jednom do sada, a i ja povremeno dođem ovde. Zasad smo u razmeni poseta i to je način na koji lečimo udaljenost. Ali, letovi postoje svaki dan, što iz Abu Dabija, što oni direktni koji traju pet sati, koliko i put od Beograda do Stare planine. Sve je stvar mindseta.
Story: Jesu li roditelji pokušali da vas odgovore od toga da se odselite iz Srbije?
- Njima je strašno teško, a pošto sam i ja roditelj znam i koliko, ali nijednog trenutka nisu pokušali da utiču na moju odluku. Nijednom rečju nisu mi rekli da to ne radim. Štaviše, podržavaju me i veruju u moju procenu situacije.
Story: Imate li u planu da preselite suprugu i decu kod sebe?
- Zasad je ovako, a posle ćemo videti šta ćemo. Ćerka Petra upravo se upisala u prvi razred, a sin Luka dogodine kreće na predškolsku nastavu, što zasad nećemo menjati. Ali, ukoliko mi to obaveze dozvole, planiram da dođem barem jednom mesečno i, mada je to već teže, da ostanem barem nedelju dana. Videćemo kako će se razvijati situacija.
Story: Poslednjih godina ovde ste nailazili na mnoge zidove u svom poslu, zašto niste promenili životne ambicije?
- Ispostavilo se da čovek ne može da pobegne od svoje prirode. Volim marketing i video-produkciju. Time sam se bavio pre Milionera, od 1992. godine: radio, televizija, reklame, advertajzing produkcija, marketing i advertajzing strategije. To mi je u krvi. A nema lepše stvari u životu nego da radiš ono što voliš. Evo, imam četrdeset godina, a nekad ne mogu da dočekam jutro jer tada imam neku prezentaciju ili važan poslovni sastanak. Upravo krećem u jedan veliki projekat, to je novi veb-portal za englesko govorno područje, a sve je vezano za trgovinski turizam, izložbe i sajmove. Ne mogu da dočekam da se vratim i počnem to da radim.
Story: Svašta se pričalo kad ste odlazili, pominjali su se dugovi, krediti i razne druge stvari...
- To me je najviše bolelo dok sam još bio ovde. Toliko mi se proredio krug pravih prijatelja da je to bilo razočaravajuće. Imam isti broj telefona, identičnu mejl adresu, javljam se na telefon, odgovaram na poruke i ko god hoće, može da me nađe bez problema. Saradnici i poslovni partneri kojima sam isplatio sve do poslednjeg dinara, bili su šokirani tim glasinama i objavama, zvali su me i pitali da li da demantuju takve priče, ali ja ne želim da se upuštam u objašnjavanja šta jeste a šta nije. A opet, sad na Gospojinskim danima video sam da ljudi i dalje pamte tog Zeku Milionera koji je nekom promenio život. To mi je važno i to je ostalo.
Story: Kako živite sa kumom Ivanom Ivanovićem?
- Slabo smo u kontaktu otkad sam u Dubaiju. On je stvarno dostigao vrhunske visine u svom poslu.
Story: I vi ste možda mogli to da dostignete...
- Mogu i dalje. Tempom kojim smo snimali Milionera, mogao bih i sada to da radim. Sutra bih mogao da uđem u produkciju. Ako snimim za dva dana ceo mesec, faktički ovde treba da se pojavim jednom mesečno na tri ili četiri dana. I eto svake nedelje na televiziji Zeke Milionera. Nije to daleko od mozga, štaviše, mislim da je ideja veoma dobra.
Story: Čime se bavite u slobodno vreme u Dubaiju, ako ga uopšte imate?
- Postoji jedna humanitarna organizacija gde naši ljudi koji tamo žive prikupljaju pomoć za decu u Srbiji, zove se Mali svet. To je stara ekipa, oni su u Emiratima već 10 ili 15 godina. Voja Đorđević, jedan od prvih koji je tamo otišao, bio je nedavno u emisiji Mire Adanje Polak. Došao je u Srbiju i izviđa situaciju na terenu, a tamo u Emiratima prikuplja se pomoć. Tu sam maksimalno angažovan i puno mi je srce zbog toga. Teško je zamisliti kakvi su to ljudi, koliko odvajaju od sebe da bi nekome pomogli.
Story: Imate li neke aktivnosti čisto iz ličnog zadovoljstva?
- Imamo eks-ju bend Wessela mashina i baš sam se sada na Gospojini video sa Bajagom čiju smo pesmu Mali slonovi, između ostalog, obradili. Poslao sam mu da vidi spot, odgovorio mi je da je pesma super, da se odlično zezamo i da je studio odličan, pa sam taj njegov odgovor postavio kao komentar na spot. Pesma se zove Nova godina u pustinji, a pevamo na temu života u Emiratima. Refren ide: Bangladeš, Pakistan i Kina, Indusi, puno Filipina primili nas, Arapi su sve, želimo vam srećne praznike. Pozitivna pesma koja ocrtava tamošnji duh života. Bezbrižno, bez kriminala, sa mogućnošću da se dobro zaradi i bude srećan. Snimamo u vrhunskom studiju koji drži jedan naš Bosanac, neviđen muzički producent.
Story: Da li je stvarno sve tako bajkovito?
- Ima jedna knjiga koju sam tamo pročitao, napisao ju je šeik Muhamed bin Rašid Al Maktum, vladar Dubaija, zove se Blesci misli. Tu on lepo kaže: Dajte ljudima bezbednost i mogućnost da zarade i biće srećni što su tu. Taj njegov citat slikao sam i okačio na Instagram.
Story: U Dubaiju živite u delu koji se zove Sport City, da li je to slučajno?
- Nimalo. Otkrio sam triatlon i bez obzira na to što imam malo jaču kilažu, još sam aktivan. Dole sada upravo počinje sezona, a ja sam predsednik kluba koji se zove Triogi. Osnovao ga je naš najbolji triatlonac Ognjen Stojanović iz Čelareva. Naš najtrofejniji, ali i najmlađi klub je Triogi racing, napravili smo podružnicu Dubai Triogi racing team gde se okupljamo i treniramo.
Story: Sport, muzika, humanitarni rad, posao... Jeste li srećni?
- To je prelepo, ali nije sreća jer sunce tuđeg neba neće vas grijat kao što ovo grije, što bi rekao Aleksa Šantić.
Razgovarao: Igor Karanov
Izvor: Story.rs
