Izvor: Story, 06.Dec.2014, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Tomić: U mojoj kući žena nosi pantalone
Ovaj pozorišni glumac opisuje trenutak u kojem je želeo da napusti svoju profesiju, otkriva da ga supruga uvek razume i ističe kako se svakim danom sve više trudi da bude strog roditelj
Ivan Tomić, foto: Petar Đorđević, Story press
Pozorišnog glumca Ivana Tomića (42) publika već nekoliko meseci gleda i prati kao voditelja emisije Bulevar B92, u kojoj bez ustezanja iznosi svoje stavove o političkoj situaciji u našoj zemlji, društvu, ali i estradi. Kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << i na malim ekranima kada svojim komentarima zasmejava gledaoce, tako i privatno, Tomić je u svakom trenutku spreman za zabavu i pošalice, koliko na svoj, toliko i na račun kolega i prijatelja pa zato i ne čudi što je ovaj poznati Kragujevčanin jedan od naših uspešnijih stand-up komičara. Iako je od 2004. godine angažovan kao stalni član BDP-a, humoristične nastupe osim kao odličan vid zabave, odabrao je i kako bi obezbedio bolju budućnost svojoj porodici. I dok bi neko pomislio kako su gledaoci i publika njegovi najoštriji kritičari, Ivan ističe da su to zapravo njegova ćerka Eva (11) i sin Vid (9), koje zajedno sa suprugom Draganom (43) uči najvrednijim životnim lekcijama. Kako i sam za sebe kaže imao je burnu adolescenciju, tako da je u sedamnaestoj shvatio kako želi da se bavi umetnošću. Prva ljubav mu je bila fotografija, ali se ipak odlučio za drugu stranu objektiva.
Story: Da li je postojao trenutak u kojem ste poželeli da promenite profesiju?
- O tome sam razmišljao onda kada sam se zaposlio u pozorištu. Bio sam veoma srećan što imam priliku da radim, igrao sam od dvadeset do dvadeset pet predstava mesečno, ali novac koji sam tu zarađivao jednostavno nije bio dovoljan da izdržavam porodicu i školujem dvoje dece. Ja jesam srećan što se bavim poslom koji volim, i što u razgovoru sa ljudima koji me gledaju shvatim da im znači to što mi radim. Pozorište jeste hranljivo za duh, ali ispostavilo se da ja nemam dovoljno za normalan život. E, u tom trenutku sam, onako razočaran i rezigniran, pomislio da promenim profesiju, i poželeo sam da se bavim nekim drugim poslom. Iz tog stanja proizišlo je moje bavljenje stand-up komedijom, ali i moja potreba za određenim stvarima koje nisam mogao da priredim u pozorištu.
Story: S druge strane, trend napuštanja Srbije ne jenjava već decenijama. Jeste li u tim teškim razmišljali da se odselite negde sa porodicom?
- Ja živim od jezika, i tu ne mogu ništa da promenim. Naravno, nije nemoguće da se to desi, i odabir bi pao na neku Skandinaviju. Ne znam kako bih podneo to odsustvo sunca, ali sigurno bih se odlučio za neku socijalno uređenu državu.
Story: Šta vas najbrže izbaci iz takta?
- Nepristojnost. Od šaltera do kolega koji kasne, što me prvo iznervira. Izbacilo bi me iz takta da sam se dogovorio s kolegom da mi u jedanaest preda intervju, a da mi on kaže: Ne mogu, izvini!
Story: Znači li to da važite za strogog roditelja?
- Moja deca misle da sam strog roditelj, i verujem da je to lekovito. Ne mogu da kažem da su razmaženi, ali voleo bih da budem još stroži.
Story: Prate li oni vaš rad na televiziji i u pozoristu?
- Svesni su posla kojim se bavim od kada znaju za sebe. Još dok su bili mali vodio sam ih u pozorište za decu u kojem sam igrao. U jednoj od predstava bila je scena gde sam visio naopačke, i morao sam da je skratim, jer je moja ćerka uplašila i počela da plače. Ovo što radim na televiziji im je dosadno, a u moje najveće dostignuće ubrajaju to što pozjamljujem glas crtanim junacima. Znaju da igraju po mom osećaju krivice, što neretko i čine. Kritikuju me kako uveče nikada nisam kod kuće, i ne vredi što se ja branim kako za razliku od drugih roditelja sa njima provodom vreme u prepodnevnim časovima, jer mi odgovaraju kako je najvažnije da uveče budem s njima.
Story: Kakve komentare vam najčešće upućuju?
- Sada su ušli u fazu kada uglavnom kritikuju sve što radim. Dosadno im je i gluplje nego što bi oni to činili.
Story: Koje svoje osobine prepoznajete kod njih?
- Vole i razumeju pozorište, a svoju kreativnost najbolje iskazuju kroz igre zbog čega mi je veoma drago.
Story: Kojim životnim lekcijama se trudite da naučite vaše mališane?
- Da se rad i upornost ne samo isplate, već da samo na taj način sebi mogu da obezbede srećan život. Trudim se da ih naučim da vole sebe i druge, budu dobri i vredni.
Story: Ko vodi glavnu reč u vašoj kući?
- U mojoj kući se zna ko nosi pantalone i to je moja žena.
Story: Slažete li se sa stavom da je brak partnerstvo za mir?
- Ne slažem se sa tim shvatanjem. To je u najboljem slučaju venčanje dva različita elementa koji stupanjem u te vode postaju bolji. Brak je partnerstvo za nemir, u smislu da idemo dalje, rastemo, jedno drugo osnažujemo. To sada možda zvuči dosta idealno, ali naravno da nije tako. Međutim, divni su potencijali naših odnosa i u šta sve oni mogu da se razviju. Taj odnos iz kog kreneš postaje veoma značajan i to je za mene brak.
Story: Kako se vaša supruga nosi sa nesigurnošću koju sa sobom nosi profesija kojom se bavite?
- I ona je avanturista i ume da bude zadovoljna, a i dobro me poznaje.
Story: Šta je najbolji dokaz da su muškarci sa Marsa, a žene sa Venere?
- Komuniciramo sa osobom, a ne sa celim rodom.
Story: Zbog čega ste prihvatili ponudu da budete deo emisije Bulevar B92?
- Volim nove stvari, radoznao sam, hteo sam da vidim kako i na koji način funkcioniše televizija. Nisam dugo razmišljao o tome da li da prihvatim ponudu, sve mi je zvučalo veoma izazovno. I dalje me ispunjava to da otkrivam kako da uklopimo sve te elemente: priloge, komentare, glumačku igru. Reč je o veoma neobičnom formatu, delove naše svakodnevice na svoj način komentarišemo mi voditelji u studiju, i upravo na taj način se trudimo da vežbamo zdrav razum. U tom živom programu gledaoci mogu da vide i odnose između voditelja, što je meni posebno zanimljivo.
Story: Da li ste nekada preterali u komentarima u emisiji, tačnije da li ste se o nekoga ogrešili?
- Mislim da se nisam preterano ogrešio ni od koga. Iznosim svoje mišljenje, ali nisam sudija. Nisam iznad stvarnosti. Ko se nađe u našoj emisiji najčešće je to i zaslužio.
Story: Koliko vaš talenat može da dođe do izražaja u TV emisiji?
- Može da se vidi onaj zabavljački, možda klovnovski talenat. To je na neki način drugačiji dar koji često ide uz glumački. Osim toga, tu može da se vidi i pozorišno iskustvo u okviru kojeg je stotine situacija odglumljeno.
Story: Kako reagujete na kritiku i umete li sami sebi da je uputite?
- Pogađaju me loši komentari. Ja sam kao političari, želim samo da čujem dobre stvari o sebi. Usput sam naučio da komentare razdvajam na one zavidne, zlonamerne i dobronamerne.
Story: Šta biste s ove tačke gledišta savetovali mladog Ivana Tomića na početku karijere?
- Rekao bih mu da manje brine, a ne znam da li bi to bilo moguće. On je bio veoma grozničav i tvrdoglav mladić. Samodestruktivni sanjar. Verovatno bi me odbio svrstavajući me u grupu matoraca koji su prešli na mekšu muziku.
Razgovarao: Danilo Mašojević
