Izvor: Politika, 14.Nov.2011, 01:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplete 80 petlji za minut
Još dok je išao u prvi razred Dušan Šorđan iz Jarkovca ištrikao je džemper i čvrsto odlučio da postane modni kreator. San je ostvario i u svoju biografiju upisao još i da je bio prvak sveta u štrikanju, glumac u više filmova, kostimograf...
Pre nego što je naučio slova Dušan Šorđan je umeo da štrika i znao šta želi u životu – a to je da njegovu odeću nosi svetski džet-set. Uporan, vredan i nesporno talentovan ostvario je cilj i postao neprikosnoven u izradi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unikatne trikotaže. A onda se posle svetske karijere u Nemačkoj i rada za čuvenu klijentelu širom Evrope i Amerike, nakon tri decenije vratio u rodni Jarkovac, banatsko selo između Kovačice i Jaše Tomić, da tu nadahnut sećanjima iz detinjstva nastavi da stvara.
– Bio sam najmlađi od sedmoro dece i privržen sestri Vidi od koje sam naučio da štrikam fasciniran njenim umećem, seća se Šorđan. – Sa osam godina sam ispleo prvi džemper. Bilo je to oduševljenje stvaranjem koje me i danas drži. Kada završim neki komad odeće, mogu satima da sedim i da mu se divim. Često sam odlazio i do seoske šnajderke koja je šila za učiteljice, jer su se one oblačile drugačije od meštanki. Netremice sam posmatrao i upijao svaki njen pokret.
Kada se izveštio u štrikanju i postao siguran u svoje umeće odneo je haljine u Beograd, pravo u Nacionalni salon koji je u Titovo vreme oblačio i prvu damu Jugoslavije, mada ona nikada nije nosila njegove modele. Jovanka Broz nije, ali je zato Suzana, prva dama Dušanovog srca dobila na poklon plavi mantil, kao svadbeni dar.
– Moji modeli su bili dopadljivi, ali su me tada posavetovali da ako želim da uspem moram da odem u Ljubljanu. Tako sam i uradio – priseća se naš domaćin.
Sa suprugom i tek rođenom ćerkom obreo se u Ljubljani, bez ičije podrške.
– Jedna od prvih klijentkinja bila mi je, i ostala do današnjih dana, čuvena pevačica Elda Viler. Video sam je na televiziji u džemperu Sirogojna i došao na ideju da uradim za nju haljinu. Preko komšinice sam je pronašao, a ona me je kasnije preporučila dalje. Moje kreacije su nošene na festivalima, televizijskim emisijama… Sarađivao sam sa fabrikom „Ključ”. Međutim, ja sam želeo svetsku karijeru – priznaje Dušan, dodajući da se zbog toga sa porodicom 1980. godine odselio u Nemačku, Štutgart.
– Početak nije lak, naročito ako se ne zna jezik, a ja ga nisam znao. Angažovali su me u fabrici mašina za šivenje i pletenje „Faf” da im osmislim mustre i modele – priča Dušan.
Međutim, Šorđanovo pletivo je „govorilo” sve jezike, a osamdesetih godina prošlog veka trikotaža je bila izuzetno popularna. Kao vrhunski stilista, imao je svoju stalnu stranu u nemačkom modnom časopisu „Funkur”.
– Kreirao sam modele i davao objašnjenje za njihovu izradu. Dešavalo se da dnevno dobijem i do 300 pisama, a i dan-danas mi stižu. Mnogi nisu verovali da stvarno štrikam tako da sam često imao promocije da to i pokažem – ističe ovaj izuzetni čovek, vedrog duha i neopterećen uspehom i slavom u modi i dizajnu.
Na Sajmu u Kelnu osvojio je zatim prvu nagradu za muško odelo.
– Za mene su govorili da sam provokator muške mode jer sam je oslobodio monotonog sivila, crnih konfekcijskih odela i belih košulja, unevši neočekivane modne detalje poput ogromnih cvetnih motiva, čipki, marama… – dodaje.
Budući da štrika, hekla i šije i kada kreira sve to kombinuje, Dušanovi modeli su uvek unikati. A pored etikete „de sorđan” nađe se još poneki prepoznatljiv detalj.
– Sve moje košulje imaju prorez na leđima kroz koji može da prođe ženska ruka – smeje se šeretski. I objašnjava da ima osećaj za veličinu i sklad. Njemu santimetar nije potreban, čim vidi osobu „odokativno” joj uzima meru i nikada ne pogreši. Sve stoji kao saliveno.
Prvak sveta u štrikanju
Oprobao se ovaj Banaćanin i u brzini pletenja u konkurenciji od šest muškaraca i gotovo 200 žena, na Međunarodnom sajmu tehnike u Minhenu 1984. godine.
– Svi smo imali istu vunicu i debljinu igala. Započeli smo u devet ujutro. Muškarci su brzo odustali, a žene su me namrgođeno gledale, videvši kojom brzinom radim, 80 petlji u minuti, kaže uz osmeh svetski prvak kome su bila dovoljna četiri i po sata da isplete ceo džemper, koji je odmah i prodat na dobrotvornoj aukciji.
Prvak sveta u pletenju muškarac, bila je tada udarna vest koja je učvrstila slavu našeg kreatora koji svaki model radi sam ručno. Bez skica i tima ljudi iza sebe.
Pleteni kostim i večernju haljinu „de sorđo” nosila je Džoan Kolins, iz nekada popularne sapunice „Dinastija”. Za Lindu Evans, poznatu iz serije „Dalas”, napravio je poseban džemper sa buketom belih ruža na jednom ramenu i grančicama koje padaju niz rukav. Za džez pevačicu Šaku Kan radio je celu kolekciju. Zatim za glumicu Lajzu Mineli, poznatu nemačku voditeljku Evu Herman i mnoge druge poznate svetske pevačice, glumice, političare. Čuvenog fudbalera Karla Hajnca Rumenigea. Dušan oblači od glave do pete i uglednog nemačkog optičara Imea de Riza, koji je pre nekoliko godina proglašen za najbolje obučenog muškarca u Nemačkoj.
– Volim da znam za koga radim, da porazgovaram sa klijentom, tako da su mnogi postali i moji veliki prijatelji – kaže Šorđan čije kreacije nose mnogi muškarci i žene, svih starosnih dobi i svih telesnih konstitucija.
Biti u društvu lepih žena veliki je izazov, a kako je na to gledala supruga?
– Ja sam sebi izabrao najlepšu, da sam gledao za drugim doveo bi svoj ukus u pitanje. Suzana i ja smo gotovo četiri decenije zajedno. Poznajem je iz vremena kada je u školskom dvorištu igrala fudbal sa dečacima. Za mene je porodica na prvom mestu, ne postoji ništa preče, pa ni posao koji radim – ističe naš sagovornik.
Ljubav prema bližnjima se očituje u svemu što radi. Bilo da je to kreiranje odeće, ili uređenje životnog prostora, bašte, kućica dvoraca koje je napravio za svoje unuke. Uz fotografije koje su obeležile njegovu karijeru, uvek je tu prisutna porodica. Mada i dalje živi u Nemačkoj supruga Suzana (koja je zdravstveni radnik) dolazi često u Jarkovac. Sin i kćerka imaju svoje porodice, a svom ocu podarili su troje unučadi Rebeku, Ana-Mariju i Len-Davida.
Selo moje lepše od Pariza
Razbarušena pojava Dušana Šorđa bila je zanimljiva i filmadžijama, tako da se ovaj modni kreator oprobao u ulozi glumca. Radio je kostime za pozorišnu predstavu „Derviš i smrt” Meše Selimovića u dramatizaciji i režiji glumca Slobodana Ćustića. Mada su mu modne revije najdraže.
Na pitanje o povratku u zavičaj, iako je porodica u Nemačkoj, kratko odgovara: „Ovde mi je najlepše.”
U svoju kuću, u Jarkovcu, uselio se 2002. godine. I dalje šije, hekla i plete, pravi toalete za svoje stalne svetske klijente i planira revije.
– Onima koje još uvek oblačim šijem bez probe. Oduvek sam najviše voleo mušterije koji poruče, pa čekaju iznenađenje – priča Šorđan.
U želji da svoje znanje i iskustvo pokloni deci u rodnom Jarkovcu jedno vreme je držao školu bontona i manekenstva. Ali, zaslugom sujetnih lokalnih autoriteta, zamereno mu je da „kvari decu”, pa se uprkos molbama pojedinih roditelja povukao, ne želeći da stvara neprilike.
Ipak, i dalje insistira na tome da je lepo vaspitanje nešto što je temelj zdravog čoveka, zdrave porodice i zdravog društva. Nema razloga da mu ne verujemo, uostalom i Dušanov tast je svojevremeno u novčaniku nosio između ostalih i zetovu sliku.
Slavica Berić
objavljeno: 14.11.2011.
