Izvor: Glas javnosti, 23.Jul.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Invazija divljih svinja

Meštani sela Debelja, visoko u brdima iznad Zlatarskog jezera, ovog leta, kažu, o jadu su se zabavili. Velika krda divljih svinja, brojnija no i jedne prethodne godine, silaze u selo iz okolnih šuma, a meštani nedeljama već žive pod pravom opsadom pokušavajući, uglavnom bezuspešno, da odbrane svoju letinu. Jedni noću stražare kraj svojih njiva, drugi su useve ogradili žicom kroz koju su sproveli struju, treći su uz vrtove vezali kerove, ali je od svega slaba vajda.

Milivoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ćirović iz sela u svoju njivu krompira pre petnaestak dana odneo je mešalicu za beton, stavio unutra kamenje, odveo u njivu i struju, mešalicu je uključivao noću pokušavajući da svoje krompire odbrani nesnosnom bukom, ali je motor mešalice posle par dana, od silnog rada - pregoreo. Čim je mešalica stala, u Milivojevu njivu je upalo oveće krdo divljih svinja...

- U mojih 70 i kusur godina, u selu su nam štetu pravili i medvedi, vukovi, jazavci, lisice i jastrebovi su nam nosili piliće, ali, ovakvu napast nisam upamtio. Sve su to bile neke zverke pod zaštitom države, samo što se mi seljaci nijednom za ovo godina nismo našli na tom spisku zaštićenih vrsta i što se nama niko ne bavi - jada se Uroš Bjelanović iz Debelje.

On je svoju njivu krompira zagradio žicom, kroz žicu je sproveo struju, iznad žice stavio je i svetlucavu traku, oko njive na sve strane postavio strašila, najstrašnija koja je mogao izmisliti i napravati, i opet, sve to džaba...

OČI U OČI

Blagomir Nijemčević jedan je od retkih meštana koji je imao susret, bezmalo u četiri oka, sa velikim krdom divljih svinja.

- Bio sam u livadi, kad sam ih prvo čuo, a onda i video. Na tridesetak metara od mene, njih dvadeset, možda i više, sjurile su se niz retku hrastovu šumu, prava sila... Ne znam junaka koji bi se usudio da stane pred njih - kaže Blagomir.

- Pre neku noć uzmem lovačku pušku u šake, krenem da obiđem njivu i da malo stražarim, jedva po pomrčini dođem do njive, kad tamo - tišina... Sačekam još malo, opet tišina... Za svaki slučaj, podignem pušku, opalim metak u vazduh, računam da ih uplašim ako su negde blizu, joj majko moja kad je to zagomilalo na desetak metara od mene, kad su jurnule da beže niz moje krompire... Ujutru, pogledam, sve tragovi po njivi ostali kuda su rovile - svedočio nam je juče ujutru Uroš o svojim nevoljama...

Od kako je krenula najezda divljih svinja, u selu, u kome su ostali uglavnom stariji ljudi, malo ko normalno spava. Krdo svinja, pričaju meštani, za noć ovrše njivu zobi od dvadesetak ari da posle kombajn uopšte nije potreban.

- Napadaju nas i jazavci, njih nikakvo strašilo ne može uplašiti, ali i od divljih svinja više nema nikakve odbrane. Dobar orač sa ralom i volovima za dan i noć ne može preorati, koliko krdo divljih svinja samo za jednu noć. Prošlog leta, upadnu u moju njivu, tek svaka stota kućica krompira je ostala, a da je nisu prevrnuli. Ujutru dođem da obiđem njivu, ne mogu da je prepoznam, obilazio dugo okolo i gledao je li moja njiva. Kupimo seme, đubrivo, gorivo, posejemo poneku njivicu, a vajde nikakve. Onomad ja vodio kera, vezivao ga kraj njive, ja ga vežem na jednu stranu, one upadnu s druge strane - priča dalje Uroš svoju i nevolju komšija u Debelji.

Urošev komšija Slavomir Vuković njivu malo iznad sela u koju je posejao tridesetak ari zobi, isto toliko krompira, malo tikve, luka, opasao sa tri reda bodljikave žice, između stavio dodatnu žicu kroz koju je proveo struju. Iznad žice stavio i svetlucavu traku, svuda oko njive dugi red strašila, na sve četiri strane postavio priručne naprave za pravljenje buke, vezao za letve komade limova, a uz njih stare kovane kose, potkovice da se, kad dune vetar, njišu i prave buku... Opasao njivu četvorostrukom zaštitom, samo što okolo minska polja i mrtve straže nije postavio, izgledala mu je juče ujutru njiva kao Berlin 1945. godine, i opet, kaže njegov komšija Blagomir Nijemčević, nije siguran da će pre divljih svinja stići da ubere rod.

- Komšija Milojko Aničić, zagradio njivu zobi od dvadesetak ari sa tri strane bodljikavom žicom, pre par dana krdo svinja upalo u njivu sa četvrte strane. Rajko Bjelanović postavio po njivi reflektore koji se noću pale na senzore, džaba, svinje mu još sad odnele pola roda krompira... Neki komšije nosili u njive kasetofone, puštali muziku, slaba vajda pred najezdom - priča Blagomir.

I Vjekoslav Vuković svoju njivicu u koju je posejao malo zobi i malo heljde stavio pod tešku opsadu, ali, nije vredelo. Tri reda bodljikave žice, još dva reda žice kroz koju je sprovedena struja, strašila, mešanac Gari vezan za kolac pored njive, nisu uspeli da zaustave krdo divljih svinja koje je pre par noćiju upalo u njegovu njivu. Sem toga, Vjekoslav noću često patrolira oko njive, u zoru jaše okolnim šumarcima na konju, sve da bi uplašio i rasterao svinje, ne vredi...

- I, šta ja sad da radim. Čim su mi jednom upali u njivu, upašće ponovo. Od moje zobi i heljde neće ostati ni zrno, a sa čim ću ja onda hraniti stoku zimus... Nema države da i nas i ovo malo sirotinje što posejemo brani i gotovo. Svinje na naša strašila više ne reaguju, verovatno nam se smeju kad noću upadnu u naše njive i ostave pustoš - kaže Vjekoslav.

Meštani Debelje, spremaju se, kažu da ovih dana pomoć traže od vlasti i u opštini i u državi. Pokušaće, dodaju, da se raspitaju ko je nadležan da ih brani - država, policija, vojska, lovci, posebno što sumnjaju da svinje u njihove njive upadaju iz Specijalnog rezervata prirode koji je ispod njihovih kuća.

Nastavak na Glas javnosti...