Izvor: Glas javnosti, 27.Okt.2009, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Invalidi velikog srca!
Bračni par Golić, Desanka (49) i Dragoljub (55) iz Bašaida, prvi su stanovnici kikindske opštine koji su odlučili da zaveštaju svoje unutrašnje organe. I ne bi to možda bilo nimalo čudno da vlasnici prvih donorskih kartica u ovoj opštini i sami nisu ljudi koje život nije mazio, da oboje nisu teško oboleli i postali invalidi. Ali, kada su februara ove godine na televiziji saznali da popunjavanjem donorskih kartica mogu da pomognu obolelim ljudima, ovi plemeniti ljudi humanog srca bez dvoumljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su odlučili da zaveštaju unutrašnje organe.
- Već sutradan smo zvali Novi Sad, a u roku od nedelju dana postali smo vlasnici donorskih kartica. Sinovi su nas podržali u našoj nameri, dok prijateljima i komšijama nije bilo jasno zašto smo to uradili. Iako se u medijima već duže vreme vodi kampanja o zaveštanju unutrašnjih organa, iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da u javnosti ima još mnogo nedoumica. Pokušavamo da ljudima objasnimo suštinu potrebe zaveštanja organa. Što nas bude više, biće i više šanse da ljudski životi budu spaseni. U najkraćem, potrebno je samo malo dobre volje - priznaje Desanka, koja boluje od mišićne distrofije.
Šansa za novi život
Doktorka Jelica Alargić, koordinator Donorskog informativnog centra Kliničkog centra „Vojvodina“, kaže da godišnje potrebe u Srbiji podrazumevaju 300 do 400 transplatacija bubrega, oko 150 transplatacija jetre i 30 presađivanja srca.
- Akcijom „Šansa za novi život“ želimo da informišemo ljude i otklonimo nejasnoće i zablude vezane za transplantaciju. Jedna osoba može da spase i do sedam života, a donatorstvo organa najbolji je primer humanosti, nesebičnosti i plemenitosti - podvlači dr Alargić.
Malo dobre volje
Iako zbog bolesti mora da koristi štake i invalidska kolica, Desanki ne manjka dobre volje i životne energije. Suprug Dragoljub je, radeći kao mesar u Poljoprivrednom preduzeću „Galad“, 1999. godine umalo izgubio glavu kada su na njega pala vrata teška 400 kilograma. Zadobio je povredu tri kičmena pršljena, a godinu dana kasnije preživeo je i infarkt.
- Od 2004. godine sam u invalidskoj penziji. Za ove 32 godine, koliko smo u braku, zapamtili smo loše, ali je na sreću bilo mnogo više lepih trenutaka. Možda i zato što smo se uzeli baš na Dan zaljubljenih. Želja nam je da upoznamo bračni par iz bilo kog dela Srbije koji je takođe odlučio da zavešta unutrašnje organe. Da budem iskren, voleo bih da Danicu i mene zadesi klinička smrt i da naši unutrašnji organi budu iskorišćeni - kaže Dragoljub i dodaje da im imponuje i to što je, sledeći njihov primer, dosad još pedesetak građana kikindske opštine odlučilo da zavešta organe.
Brži od predsednika
- Drago mi je što sam svojom odlukom da zaveštam organe uspeo da preduhitrim čak i Borisa Tadića, predsednika Srbije i prvog čoveka Demokratske stranke, čiji sam dugogodišnji član. Čestitam njemu, ali i drugim političarima koji su odlučili da urade isto što i ja, i nadam se da će se, bez obzira na političku, nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost, sve više građana Srbije uključiti u ovu plemenitu akciju. Bilo bi dobro kada bi, od nas sedam miliona, bar polovina imalo donorsku karticu - priča Dragoljub.
Još jedna zanimljivost krasi ove plemenite ljude. Iako invalidi, Golići su vlasnici najuređenijeg dvorišta u kikindskoj opštini.
- Ne računajući dvorište, imamo stotinak saksija sa cvećem, pa mnogi kažu da naš dom podseća na botaničku baštu. Kada su nas letos opštinari nagradili, bili smo zatečeni. Drugi su nas predložili za izbor najlepšeg dvorišta, pa o celoj akciji nismo ništa znali. Puno nam je srce što su zbog nas ponosni naši sinovi, snajka i unuci koji žive u Čačku i Novom Sadu. A, kada neko, poput nas, voli cveće i prirodu, onda ista osećanja gaji i prema ljudima - priznaju u glas Golići.
