Izvor: Politika, 18.Nov.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet pedofilija
Iz medija često saznajemo da su na različitim stranama sveta raskrinkane mreže internet pedofila. Ono što iznenađuje je da ovakve mreže uključuju veliki broj muškaraca, stotine njih, kao i da su među uhapšenima ugledni građani, uzorni roditelji vlastite dece. Mnogi su doživeli kao šok saznanje da naše društvo u tome nije izuzetak. Iako je mnogima uprkos liberalizacije seksualnih normi, gnusna i sama ideja usmerenja seksualnosti ka deci kao objektima, o ovoj temi je potrebno otvorenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javno govoriti.
Postoji više vrsta pedofila. Društveno su najopasniji pedofili – grabljivci koji kada osete seksualno uzbuđenje krstare oko onih mesta gde se nalaze deca u nadi da će moći neko dete da izdvoje iz grupe i da ga iskoriste na nekom izolovanom mestu. Njihova pedofilna orijentacija je trajna, što znači da stalno vrebaju i ponavljaju svoja nedela. Izgleda da su deca ipak češće žrtve seksualnog zlostavljanja od strane situacionih pedofila. To su osobe koje su se našle u situaciji da mogu da svoj seksualni nagon zadovolje koristeći dete koje im je povereno. Najčešće su to mladići u pubertetu bez seksualnog iskustva. Iz tog razloga Nejdžel Lata, novozelandski terapeut i sudski veštak, upozorava roditelje da izbegavaju da angažuju mladiće iz susedstva kao bejbisiterke. Internet pedofili su nešto treće. U najvećem broju su to ljudi koji su zavisni od pornografije i koji su tokom razvoja svoje pornofilske karijere došli do stadijuma dečje pornografije. Internet omogućuje pristup različitim sadržajima, a pornografski sadržaji su jedni od najtraženijih na internetu. Problem koji imaju ljudi koji svoju seksualnost zadovoljavaju gledajući pornografske sadržaje je da moraju da pojačavaju stimuluse jer sadržaji koji su ranije bili uzbudljivi postaju obični i dosadni. Zbog toga kod većine postoji potraga za „uzbudljivijim” prizorima, što vodi u sve ekstremnije i ekstremnije sadržaje. Na kraju ovog procesa osoba može doživeti puno seksualno uzbuđenje samo kada gleda veoma nasilne, veoma bizarne sadržaje, što uključuje i dečju pornografiju. I tako zavisnost od „normalne” pornografije tokom godina dovodi do zavisnosti od dečjeg pornografskog materijala – internet ili sajber pedofilije.
Glavno pitanje koje ostaje je koliko su ljudi koji su zavisni od dečje pornografije opasni za stvarnu decu? Sopstvenu i tuđu? Dobro je poznato da neki ljudi uživaju u takvim seksualnim fantazijama čije ostvarivanje je njima samima apsolutno neprihvatljivo. Ali razumno je pretpostaviti da postoji rizik da neko iskoristi povoljnu situaciju za ostvarenje svoje fantazije, pogotovu kada misli da neće biti uhvaćen. Dilema ostaje.
Sabrane kolumne iz „Politike”, „Psihopolis” je objavio u knjizi „Uloviti ljubav”
Zoran Milivojević
objavljeno: 19.11.2011.
.jpg)
